Elena Čerkasova, Rođenje Hristovo
Rođenje Hristovo je praznik ka kojem treba ići, koji se skoro nikada ne događa samo zato što je nastupio 25. decembar ili 7. januar. Kažem „skoro nikada“ zato što se nekad događa sve. Ovo je dan ka kojem se ide, kao što idu tri persijska mudraca – idu dugo, da prime i prinesu svoje darove Bogodetetu Hristu.
Kazaću vam kao neko ko je odavno vernik: veoma je teško primiti Hrista u njegovoj nemoći, u njegovoj ranjivosti. U tome što nam on ne garantuje svoju brigu za nas, nego mi njemu pružamo svoju brigu, svoju toplotu, svoju ljubav.
Ovo je veoma neobičan dan, kada je sve naopačke, kada se čovek raduje zbog rođenja Boga. Treba preći dug put da bismo to prihvatili kao nešto što se samo po sebi podrazumeva.
Dakle, tri maga, kako ih naziva crkvena tradicija, ili tri persijska mudraca, ili čak tri persijska cara, donose zlato, tamjan i smirnu da bi naglasili Hristovo carsko dostojanstvo, Hristovo ljudsko dostojanstvo i Hristovo božansko dostojanstvo. Mislim da su to bili veoma pametni ljudi i da, ako bi danas pošli na put da sretnu Hrista, oni bi usput pomislili da Bogodetetu Hristu ne treba zlato, da mu ne treba da neko pred njim padne na kolena i time naglasi njegovo veličanstvo. Njemu treba da se mi međusobno poštujemo i cenimo. Njemu treba da mi jedni drugima prinosimo svoju ljubav i da, možda, jedni u drugima vidimo i prepoznamo nešto božansko, neki odsjaj božanske svetlosti na nama i u nama. On bi hteo da mi jedni drugima prinesemo ono što bi nas podsetilo na našu smrtnost i da volimo jedni druge dok smo još živi. Upravo to preokretanje prinošenja, kada Bog okreće čoveka i usmerava ga ka drugom čoveku – upravo je to dan Rođenja Hristovog.
Na ikoni ovog praznika prisutna je stoka – ovce, krave… – zato što ovaj dan svojom svetlošću sjedinjuje čak i ljude sa životinjama, a tim pre ljude međusobno. Zato hoću da poželim svima nama da Rođenje Hristovo ne praznujemo kao događaj koji se tiče samo Bogočoveka, da ne čestitamo, takoreći, samo njemu, odvajajući na taj način sebe od tog događaja, nego da, naprotiv, to doživljavamo kao obogaćenje našeg života, kao da nešto poput magneta pada među nas i privlači nas oko sebe. I tada se grlimo sa životinjama, tada volimo one koje, možda, nikada ne bismo zavoleli da nije Gospoda našeg Isusa Hrista. Barem za vreme ovih prazničnih dana od Božića do Bogojavljenja.
Želim vam svima srećan praznik i da ove dane provedete sveto, onoliko koliko nam dozvoljava naša duša, koliko nam dozvoljava naš misaoni prostor, prostor duhovnog delovanja. I želim vam da se rođaci samo raduju vašim posetama, ne i da se umaraju od njih. I da se ceo naš život na neki način pričvrsti za ovaj dan kao za jedan od temeljnih prevrata u Vaseljeni, kada se Bog prepušta čoveku u ruke i računa na njegovu ljubav i pomoć. Hristos se rodi!
Izvor: Božićna čestitka 7. 1. 2022, Jutjub kanal protojereja Vjačeslava Rubskog
Prevod: Ivan S. Nedić, Jelena V. Nedić
