Prevodi i prepisi

Potreba za neradnom nedeljom (Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ)

U poslednje vreme u Srbiji pojavile su se prve inicijative u kojima se traži uvođenje nedelje kao neradnog dana. Pojedina udruženja i sindikati javno govore o potrebi da se zakonski zaštiti neradna nedelja. U Evropi debate o neradnoj nedelji traju godinama, pa i decenijama.

Pitanje dostojanstva rada i radnika

Pitanje slobodne i neradne nedelje neraskidivo je povezano sa socijalno-ekonomskim pravima i dostojanstvom radnika. Svedoci smo trenutne situacije u Srbiji gde veliki broj radnika, naročito zaposlenih u trgovini, radi nedeljom, pa i u prazničnim danima. Zakonska regulativa po ovom pitanju nije precizna, jer zakon o radu ne obavezuje poslodavce na neradnu nedelju. Istina je da mnogi radnici dobijaju slobodne dane u toku radne sedmice, ali to vrlo često nije nedelja, već neki drugi dan. Taj dan nije fiksno određen, već podleže promenama, pa tako radnik jedne sedmice može imati slobodan ponedeljak, druge sedmice slobodan petak, treće subotu itd.

Najveći broj ljudi nedeljom ide na posao zbog ekonomske nužde, a ne na osnovu svog slobodnog izbora. Nezaposlenost i nedostatak socijalne sigurnosti uslovljava da je bolje prihvatiti i bilo kakav posao, nego nikakav. Takva situacija je kao stvorena za kršenje socijalno ekonomskih prava, nedostojanstven odnos prema radnicima i otvorenu eksploataciju. Netipično radno vreme u koje spada rad vrlo često ima negativne posledice i na zdravlje i bezbednost radnika. Naravno, ovo se ne odnosi na hitne službe.

Porodični razlozi za neradnu nedelju

Porodični razlozi takođe govore u prilog potrebe za neradnom i slobodnom nedeljom. Gotovo svaki roditelj i svaka porodica suočavaju se sa pitanjem usklađivanja radnog, porodičnog i ličnog života. S obzirom na to da su škole i vrtići uglavnom zatvoreni nedeljom, taj dan je dan kada roditelji i deca imaju mogućnost da vreme provode zajedno. Sa druge strane, rad nedeljom znači nemogućnost primerenog porodičnog života i pomirenje između rada i obaveze prema deci, roditeljima… Ako ovome dodamo podatak da su najveći broj zaposlenih u trgovini žene, jasno je koliko rad nedeljom negativno utiče na porodični život.

Verski i kulturni razlozi za nedeljni dan slobodan od rada

Srbija pripada civilizaciji koju je stotinama godina oblikovalo hrišćanstvo i hrišćanski sistem vrednosti. Nedeljni dan je praznični dan kod većine hrišćana (pravoslavaca, rimokatolika, i protestanata). Rad nedeljom onemogućava hrišćanskim vernicima praktikovanje svoje vere, odlazak u crkvu i učešće u crkvenom životu. Hrišćanski karakter zaštite neradne nedelje datira još iz 321. godine, kada je car Konstantin Veliki koji je hrišćanima omogućio slobodu veroispovesti posebnim ediktom proglasio nedelju kao neradni dan.

Zakonodavstvo Srbije kroz istoriju je poznavalo propisanu i zaštićenu neradnu nedelju. Npr. „Državni kalendar Kraljevine Srbije za prostu 1890.“ svedoči da „radnje i dućani zatvaraju ceo dan u nedeljne i praznične dane.“ Radnje su bile zatvarane za vreme trajanja crkvene službe (na dva sata) i pojedinim crkvenim praznicima.

Evropski primeri

Rad nedeljom je različito regulisan u zakonodavstvima savremenih evropskih država. Neradna nedelja je zakonom propisana u nekoliko evropskih zemalja, među kojima su Nemačka, Austrija, Poljska, Grčka, od nedavno i u Crnoj Gori.

Nemačka je najupečatljiviji evropski primer jer je neradna nedelja propisana ustavom u kojem stoji da su „nedelja i državni praznici zaštićeni zakonom kao dani za odmaranje od posla i duhovno okrepljenje.“

Inicijativa za neradnu nedelju u Evropi

Sekularizacija i dehristijanizacija evropskog društva doprineli su da su glasovi za ukidanje zabrane rada nedeljom sve glasniji. Kao reakcija, nastao je širok pokret u Evropi koji obuhvata crkve, sindikate, udruženja, istaknute pojedince koji se bore za nedeljni dan slobodan od rada. Evropska alijansa za nedelju, organizovana mreža koja okuplja radničke sindikate, političke partije i organizacije civilnog društva širom Evropske unije, predložila je pre nekoliko godina da se javnost svakog 3. marta podstiče da poštuje nedelju kao dan odmora od rada, porodični dan okupljanja i druženja i dan kulturnih i verskih aktivnosti.

Crkva i neradna nedelja

Podrška inicijativama za neradnu nedelju jasno i nedvosmisleno dolazi iz crkvenih krugova. U Evropi, Rimokatolička Crkva prednjači u borbi za zaštitu neradne nedelje. Rimski papa, brojni nadbiskupi, biskupi i sveštenici javno apeluju i pozivaju na poštovanje neradne nedelje. Na sličnim pozicijama su i protestantske crkve, poput Evangeličke crkve u Nemačkoj. U poslednje vreme se i od pravoslavnih crkava mogu čuti pozivi za neradnu nedelju kao npr. apeli Sinoda Bugarske pravoslavne crkve, Mitropolita Trikskog i Stagonskog Hrizostoma u Grčkoj, Mitroplita crnogorsko-primorskog Amfliohija u Crnoj Gori itd.

Zaključak

Radnicima u Srbiji je potrebno dostojanstveno radno vreme i slobodan dan kada će moći da se posvete porodici. Nedeljni dan odmora omogućuje građanima učešće u verskom, kulturnom, sportskom i društvenom životu.

U mnogim razvijenim evropskim zemljama nedelja je zakonom zaštićena kao neradni dan. Šire gledano, neradna nedelja predstavlja deo evropskog hrišćanskog nasleđa. Srbija treba da sledi pozitivne primere razvijenih evropskih zemalja i u svom zakonodavstvu jasno definiše nedelju kao neradni dan.

 

Izvor: Pravoslavlje, broj 1266, 15. decembar 2019.

error: Content is protected !!