У последње време у Србији појавиле су се прве иницијативе у којима се тражи увођење недеље као нерадног дана. Поједина удружења и синдикати јавно говоре о потреби да се законски заштити нерадна недеља. У Европи дебате о нерадној недељи трају годинама, па и деценијама.
Питање достојанства рада и радника
Питање слободне и нерадне недeље нераскидиво је повезано са социјално-економским правима и достојанством радника. Сведоци смо тренутне ситуације у Србији где велики број радника, нарочито запослених у трговини, ради недељом, па и у празничним данима. Законска регулатива по овом питању није прецизна, јер закон о раду не обавезује послодавцe на нерадну недељу. Истина је да многи радници добијају слободне дане у току радне седмице, али то врло често није недеља, већ неки други дан. Тај дан није фиксно одређен, већ подлеже променама, па тако радник једне седмице може имати слободан понедељак, друге седмице слободан петак, треће суботу итд.
Највећи број људи недељом иде на посао због економске нужде, а не на основу свог слободног избора. Незапосленост и недостатак социјалне сигурности условљава да је боље прихватити и било какав посао, него никакав. Таква ситуација је као створена за кршење социјално економских права, недостојанствен однос према радницима и отворену експлоатацију. Нетипично радно време у које спада рад врло често има негативне последице и на здравље и безбедност радника. Наравно, ово се не односи на хитне службе.
Породични разлози за нерадну недељу
Породични разлози такође говоре у прилог потребе за нерадном и слободном недељом. Готово сваки родитељ и свака породица суочавају се са питањем усклађивања радног, породичног и личног живота. С обзиром на то да су школе и вртићи углавном затворени недељом, тај дан је дан када родитељи и деца имају могућност да време проводе заједно. Са друге стране, рад недељом значи немогућност примереног породичног живота и помирење између рада и обавезе према деци, родитељима… Ако овоме додамо податак да су највећи број запослених у трговини жене, јасно је колико рад недељом негативно утиче на породични живот.
Верски и културни разлози за недељни дан слободан од рада
Србија припада цивилизацији коју је стотинама година обликовало хришћанство и хришћански систем вредности. Недељни дан је празнични дан код већине хришћана (православаца, римокатолика, и протестаната). Рад недељом онемогућава хришћанским верницима практиковање своје вере, одлазак у цркву и учешће у црквеном животу. Хришћански карактер заштите нерадне недеље датира још из 321. године, када је цар Константин Велики који је хришћанима омогућио слободу вероисповести посебним едиктом прогласио недељу као нерадни дан.
Законодавство Србије кроз историју је познавало прописану и заштићену нерадну недељу. Нпр. „Државни календар Краљевине Србије за просту 1890.“ сведочи да „радње и дућани затварају цео дан у недељне и празничне дане.“ Радње су биле затваране за време трајања црквене службе (на два сата) и појединим црквеним празницима.
Европски примери
Рад недељом је различито регулисан у законодавствима савремених европских држава. Нерадна недеља је законом прописана у неколико европских земаља, међу којима су Немачка, Аустрија, Пољска, Грчка, од недавно и у Црној Гори.
Немачка је најупечатљивији европски пример јер је нерадна недеља прописана уставом у којем стоји да су „недеља и државни празници заштићени законом као дани за одмарање од посла и духовно окрепљење.“
Иницијатива за нерадну недељу у Европи
Секуларизација и дехристијанизација европског друштва допринели су да су гласови за укидање забране рада недељом све гласнији. Као реакција, настао је широк покрет у Европи који обухвата цркве, синдикате, удружења, истакнуте појединце који се боре за недељни дан слободан од рада. Европска алијанса за недељу, организована мрежа која окупља радничке синдикате, политичке партије и организације цивилног друштва широм Европске уније, предложила је пре неколико година да се јавност сваког 3. марта подстиче да поштује недељу као дан одмора од рада, породични дан окупљања и дружења и дан културних и верских активности.
Црква и нерадна недеља
Подршка иницијативама за нерадну недељу јасно и недвосмислено долази из црквених кругова. У Европи, Римокатоличка Црква предњачи у борби за заштиту нерадне недеље. Римски папа, бројни надбискупи, бискупи и свештеници јавно апелују и позивају на поштовање нерадне недеље. На сличним позицијама су и протестантске цркве, попут Евангеличке цркве у Немачкој. У последње време се и од православних цркава могу чути позиви за нерадну недељу као нпр. апели Синода Бугарске православне цркве, Митрополита Трикског и Стагонског Хризостома у Грчкој, Митроплита црногорско-приморског Амфлиохија у Црној Гори итд.
Закључак
Радницима у Србији је потребно достојанствено радно време и слободан дан када ће моћи да се посвете породици. Недељни дан одмора омогућује грађанима учешће у верском, културном, спортском и друштвеном животу.
У многим развијеним европским земљама недеља је законом заштићена као нерадни дан. Шире гледано, нерадна недеља представља део европског хришћанског наслеђа. Србија треба да следи позитивне примере развијених европских земаља и у свом законодавству јасно дефинише недељу као нерадни дан.
Извор: Православље, број 1266, 15. децембар 2019.
