Karl Grivs, Ravnodušnost, 2013.
Odreći se svega što nije milost i ne želeti milost.
Odbaciti verovanja koja ispunjavaju prazninu, ublažavaju gorčinu. Verovanje u besmrtnost. Verovanje u korisnost grehova: etiam peccata. Verovanje u proviđenjski red slučajeva – jednom rečju u „utehe“ kakve se obično traže u religiji.
Voleti Boga preko razaranja Troje i Kartage, i bez utehe. Ljubav nije uteha, ona je svetlost.
Nikad ne misliti o nekoj stvari ili o nekom biću koje se voli, bez pretpostavljanja, ako ih nemamo pred očima, da je data stvar uništena a dato biće umrlo.
Neka ta misao ne oslabljuje osećanje stvarnosti, nego neka ga čini intezivnijim.
Svaki put kada se kaže: „Neka bude volja tvoja“, predstaviti sebi u celini sve moguće nesreće.
Izvor: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988.
Prevod: Petar Vujičić
