Преводи и преписи

Да ли је Европи потребно хришћанство?

Banksy

Ово питање не треба да будe реторичко него суштинско, a оно ће такво бити само ако га себи поставља онај коме је до Европе заиста стало. Α мора нам бити стало до Европе због најмање два разлога: 

а) део смо Европе хтели ми то или не, и хтела то Европа или не, и
б) хришћани смо – и као таквима мора нам бити стало до васцеле творевине – а како онда не би до нашег сопственог дома? 

Да бисмо боље схватили да ли је хришћанство потребно Европи, покушајмо, на тренутак, да замислимо Европу без хришћанства. Одстранимо из Европе све што је хришћанско и загледајмо се у остатке поезије и књижевности, архитектуре и сликарства, музике и философије, и уопште свеукупности европске културе и цивилизације. Шта ћемо видети? Поред светлих примера антике, само: а) сурово варварство, или: б) надмено самољубље, или, можда, и – бедан спој јeдног са другим. 

Или посматрајмо то историјски: зар данашњи народи Европе нису, у ствари, христијанизоване хорде које су у небивалој провали у просторе што их данас називамо Европом разориле Западно римско царство (иначе само по себи нипошто безгрешно), порушивши и спаливши све пред собом? To су, много векова касније, њихови потомци, модерни европски историчари, пишући, у ствари, ο својим прецима, еуфемистично назвали „великом сеобом народа“, као да се радило ο научној екскурзији, а не ο беспримерним зверствима којима је тадашње светско царство удављено у потоцима крви. Примера ради, разарања су била до те мере темељна да се од 5. до 9. века град као институција уопште није могао успоставити. И шта би било од тих варварских хорди да се, мало-помало, нису христијанизовале? Заиста, тек када, како-тако, постаје хришћанска, Европа, колико-толико, постаје озбиљна „држава“. Чини се, дакле, да је хришћанство не само потребно него и неопходно Европи да би у нашим очима заиста била оно што су се њени најбољи представници кроз векове трудили да она буде. 

Но, овде треба бити опрезан. Прихватање хришћанства у виду хришћанских институција јесте важан, али нипошто довољан корак ка досезању оног места ο којем можемо рећи – „овде нам је добро бити“. Морамо бити свесни да је усвајање хришћанства, додуше, начинило европско друштво хуманијим, али да га нипошто није учинило савршеним. Јер, докле год траје људска историја, дотле ће бити простора за „кнеза овога света“, који ће, умачући перо у мастило справљено од људских слабости, исписивати историју људских недела и срамоте. 

Чак и онима којима то није мило да чују треба ставити до знања да није Европа мерило хришћанства, то јест цркве (што је исто, јер, не заборавимо – хришћанство постоји само као црква), него је, обратно, црква критеријум Европе. To да ли ће Европа и тзв. „европске вредности“ опстати не само у историји него се и продужити у вечност (која је, коначно, једини критеријум свих вредности), зависи од тога да ли ће се саобразити цркви (онолико колико је она саображена Христу). С друге стране, хришћанство није потребно Европи да би знала како да живи, већ зашто да живи. Вечно трагање за смислом, чији је европска историја најбољи сведок, увек се изнова смирује у пројављеном и нас ради оваплоћеном Смислу (= Логосу), да би се опет, јер гa сваки нараштај и сваки појединац мора за себе изнова наћи, увек наново појављивало. Смисао постојања у обесмишљеном свету није нешто што се лагодно наслеђује, него се мукотрпно задобија и „лудом“ храброшћу отима из чељусти бесмисла. 

Такође, црква се не сме удварати овоме свету, то јест Европи и Америци као символима овоземаљске моћи. И то не само због очувања свог достојанства него због очувања достојанства самог света. На Европи остаје да одлучи да ли ће и у којој мери слушати онога ко је не велича, него је, по потреби, опомиње или критикује. Ако смогне снаге да мотиве такве критике коју јој хришћани повремено морају упућивати пронађе не у њиховој наводној мржњи према себи, него, напротив, у њиховој љубави и бризи за њу, Европа ће наћи снаге да пригрли хришћанску цркву, као што је и црква пригрлила Европу као свој овоземаљски дом. Уосталом, да би је спасли, то јест очували за вечност, хришћани Европу морају непрестано преображавати, чинећи је све људскијом. У томе, када је однос према друштву у питању, и јесте њихов најузвишенији задатак. 

Каже се да Европа треба да буде јединствена. To, између осталог, значи да она не може прихватати хришћанство, а одбацивати православље. Чинити то – био би израз најдубљег лицемерја. И шта је православни Балкан ако није Европа? И зашто га одбацивати? Ако је разлог наводна опасност по стабилност Европе (пошто њене бирократе то најчешће наводе), онда треба подсетити на то да ни инквизиција, ни тоталитаризам, ни фашизам, ни комунизам, ни нацизам, ни гасне коморе, ни атомске бомбе, ни хемијско оружје, ни тероризам нису проналасци православног Балкана, него управо тзв. Западне Европе. И ако је понешто од тога увезено или наметнуто Балкану, за то никако, ни у најфантастичнијем сновиђењу, не може бити одговорно православно хришћанство. 

С друге стране, ни православље не може Европи постављати услове под којима би се, евентуално, удостојило да буде њен саставни део, када те услове не испуњавају ни земље у којима оно столећима обитава. И ако је тек с времена на време оно успевало да државе у којима постоји учини мало хуманијима, зашто би са Европом било друкчије? Та тензија између државе и цркве која увек постоји може бити само јача или слабија, али неће ишчезнути до краја људске историје. Отуда црква мора све чинити да ту тензију ублажава, осим, природно, када тиме прети да доведе у питање своју веру у васкрслог Господа, пошто она чини само биће цркве. 

Природно, прави хришћански критеријуми су исувише високи за сваку државу, па тако и за Европу. Али ако она у своје темеље угради макар тежњу за њима или бар не буде онемогућавала оне који слободно желе да се њима руководе, онда ће за Европу још увек бити наде. Јер, ако у њој остане хришћанства макар колико соли у јелу, она неће потпуно обљутавити и неће сасвим изгубити људски лик.

 

Извор: Владан Перишић, Са теолошке тачке гледишта, Београд: ПБФ–ИТИ, 2010, 109–111.

error: Content is protected !!