Prevodi i prepisi

Suprotnost

Kazimir Maljevič, Suprematistička kompozicija, 1919–1920.

Suprotnosti na koje nailazi um, jedina stvarnost, kriterijum onoga što je stvarno. Nema suprotnosti u imaginarnom. Suprotnost je ogled po kojem se poznaje nužnost.

Suprotnost osećana sve do dubine našeg bića jeste rascep, jeste krst.

Pitagorejska ideja: dobro se uvek određuje kao jedinstvo suprotnosti. Kada se izvrši proba, vraća se na prvo. To je ono što Gita naziva „ludilom suprotnosti“. Marksistička dijalektika vidi to, mada na veoma izopačen i potpuno pogrešan način.

Zlo je senka dobra. Svako dobro, stvarno obdareno trajnošću i dimenzijama, baca svoju senku – zlo. Ne baca je samo imaginarno zlo.

Pošto se svako dobro vezuje sa zlom, ako se želi dobro, a neće da se širi oko sebe zlo koje mu odgovara, biva se prisiljenim, pošto se ne daje izbeći to zlo, da se ono usredsredi na samoga sebe.

Na taj način želja za apsolutno čistim dobrom polazi od toga da se za sebe prihvata najviši stepen nesreće.

Ako se želi samo dobro, protivimo se onom zakonu koji stvarno dobro povezuje sa zlom, onako kao što se osvetljen predmet povezuje sa senkom, a protivljenje opštem zakonu sveta neizbežno navlači na nas nesreću.

Tajna Hristova krsta leži u suprotnosti, jer je to istovremeno dobrovoljna žrtva i kazna koja mu je odmerena uprkos njegovoj volji. Kada bi se u tome videla samo žrtva, mogla bi se poželeti ista takva za sebe. Ali ne može se hteti kazna koja nam je odmerena protiv naše volje.

 

Izvor: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988.
Prevod: Petar Vujičić

 

* Kratka bio-bibliografija Simon Vejl (1909–1943).