Ep Maksim, Sv. Marija Magdalina, 2024.
Danas je praznik žena mironosica, koje su, kako smo čuli iz svetog Jevanđelja, kupile mirise da pomažu Isusa. Velika tragedija Velikog petka je prošla, kao i Velika subota, i stižemo do nedelje. Priča o Isusu se već završila, i kako čujemo u razgovoru između učenika Luke i Kleope, koji idu u Emaus i razgovaraju sa strancem, kažu da smo se nadali da je on taj koji će izbaviti Izrailj. Nadali smo se da je on taj koji će otkupiti Izrailj, ali danas je treći dan od svih ovih događaja. Već su prošla tri dana otkako smo ga sahranili, i nadali smo se da je on taj koji će nas otkupiti. Učenici su se okupili u gornjoj sobi sa zatvorenim vratima iz straha od Jevreja. I dok su se te stvari dešavale, dok su muškarci sumnjali i bili uplašeni, žene mironosice su kupile mirise da dođu i pomažu Isusa.
Ovde vidimo smelost žena mironosica. I, ako hoćete, ludost ljubavi koja prevazilazi strah i smrt. Kažu, naš učitelj je možda umro, ali želimo da ga pomažemo skupocenim i dragocenim mirisima. Drugim rečima, šta želimo da uradimo? Možda želimo da uradimo nešto vrlo malo i beznačajno. Ne možemo ga vaskrsnuti, ne možemo ga spasiti, ali ćemo učiniti ono što možemo. Da ga pomažemo mirisima. I kada idu rano ujutru prvog dana sedmice do groba, razgovaraju među sobom i kažu da je kamen koji zatvara ulaz u grob toliko velik da ga ne mogu odvaliti. Iako to znaju, nastavljaju prema grobu i vide da je kamen odvaljen, jer je bio veoma velik. Kamen se sam odvalio, uprkos tome što je bio tako velik. Vrata su se otvorila i ulaze unutra.
I vide grob ispunjen svetlošću. Vide anđela obučenog u bele haljine, koje podsećaju na blistavu belu odeću preobraženog Gospoda. I čuju od anđela da ako tražite Isusa Nazarećanina, koji je raspet, on je vaskrsao; nije ovde. Vidite mesto gde su položili Gospoda. Idite i recite njegovim učenicima i Petru da ide pred vama u Galileju; on će vas predvoditi i čeka vas sve u Galileji, kao što vam je obećao. I bile su zadivljene i preplavljene osećanjima; nisu očekivale da će sve to videti. A anđeo im je rekao, ne budite zadivljene ili iznenađene, jer vaša ljubav i smelost su pomogli da budete prvi koji su videli vaskrsenje Gospodnje, da primite ovo iskustvo vaskrsenja, da je smrt pobeđena smrću Gospodnjom. I otišle su i pronele vest o vaskrsenju.
Njihove reči su se činile kao besmislica. Za druge učenike, ono što su žene mironosice rekle izgledalo je kao delirijum, kao neistina. Ipak, te žene su bile uverene da je Hristos vaskrsao, i nova tvar da je došla, život koji pobeđuje smrt. Takođe je značajno da kada se neko oslanja na svoju snagu i muškost, pokazuje se kao kukavica i nedostojan. I prva među ženama mironosicama bila je Bogorodica Marija, ona koja je rodila Hrista, ona koja je rodila svetlost, i ona je, kako kažu Oci, prva videla Hrista, poklonila se Gospodu i primila poruku vaskrsenja. Žene mironosice su htele da pomažu mrtvog Isusa mirisima, i dobile su radost i privilegiju da vide vaskrslog Hrista.
Danas slavimo praznik žena mironosica, koje su svojom smelošću prve otišle do groba i donele poruku vaskrsenja. Sledimo primer žena mironosica. Na taj način, kamenovi poteškoća će uvek biti uklonjeni, smrt će biti pobeđena, i svi ćemo hoditi prema svetlosti.
Izvor: Βασίλειος Γοντικάκης, Η Κυριακή των Μυροφόρων, 18 Μαΐου 2024.
