Карл Гривс, Равнодушност, 2013.
Одрећи се свега што није милост и не желети милост.
Одбацити веровања која испуњавају празнину, ублажавају горчину. Веровање у бесмртност. Веровање у корисност грехова: etiam peccata. Вeровањe у провиђeњски ред случајeва – једном речју у „утeхе“ какве се обично траже у религији.
Волети Бога преко разарања Троје и Картаге, и без утехе. Љубав није утеха, она је светлост.
Никад не мислити о некој ствари или о неком бићу које се воли, без претпостављања, ако их немамо пред очима, да је дата ствар уништена а дато биће умрло.
Нека та мисао не ослабљује осећање стварности, него нека га чини интезивнијим.
Сваки пут када се каже: „Нека буде воља твоја“, представити себи у целини све могуће несреће.
Извор: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988.
Превод: Петар Вујичић
