Машта стално ради на запушавању свих пукотина кроз које би могла да се пробије милост.
Машта која испуњава празнину лажљива је до сржи. Она искључује трећу димензију, јер само реални предмети су у трима димензијама. Она искључује свестране односе.
Покушати да се одреде ствари које, истински се догађајући, остају у неком смислу имагинативне. Рат. Злочини. Освете. Крајња несрећа.
У Шпанији су стварно почињавани злочини, а ипак су они били слични обичним хвалисањима.
Стварност која нема више димензија него сан.
У злу, као у сну, нема вишестраних прочитавања. Отуда обичност злочинца.
Плитки злочини као снови с обеју страна: од стране џелата и од стране жртве. Шта може бити страшније него умрети у грозоморности?
Обожавање великих од народа у XVII веку (Лабријер). Била је то последица маште која испуњава празнину, што је нестало када је то исто почео чинити новац. Две ниске последице, али новац је још гори.
У било којој ситуацији, ако се заустави испуњавајућа машта, постоји празнина (сиромашни духом).
У свакој ситуацији (али некада по цену каквих падова!) машта може да испуни празнину. И зато просечна бића могу да буду заробљеници, робови и проститутке, да прођу кроз највеће патње и да се не очисте.
Непрекидно обустављати у себи рад маште која испуњава празнину.
Ако се прихвати било каква празнина, какав судбински удар може спречити да се воли свемир?
Човек је уверен да што год се десило – свет је пун.
Извор: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988.
Превод: Петар Вујичић
