Владика Сава (Вуковић)
Ових дана, људи у црквеном врху се труде да покажу како Црква не може да се бави политиком. Патријарх Павле је постао малтене Милошевићев патријарх, јер некако бити на страни власти није политика, јер је власт изједначена са самом државом. Српски студенти су постали усташе, па им се врх СПЦ сада руга и са званичног сајта. На све то, црквени ботови одговарају: „Ко има уши да чује, нека чује“. Они верују да је толико саморазумљиво да су људи глупи и ограничени, те ће стога поверовати у било шта што им се сервира. Али, нажалост, управо баш они, ови несрећни ботови, не могу да разумеју да постоје људи који воле Цркву и зато су спремни да опраштају јерархији сва њена непочинства, јер се воде јеванђељским принципом да „љубав покрива мноштво гријехова“ (1Пт 4,8).
„И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе“ (Лк 16, 26). Између љубави и малоумности, огромна је разлика – драги ботови, провалија која се не може прећи. Јер, док ботови раде за новац и каријеру, верни народ „само“ воли Цркву, те је отуда провалија огромна.
„Партијско“ једноумље на сајту Српске Православне Цркве (СПЦ), довело је до тога да неко плаши више од 50 архијереја СПЦ данас. Неће бити да се баш сви слажу са некаквим званичним ставом СПЦ, који заправо као и да не постоји, ако изузмемо увреде које се упућују најобразованијем делу нашег друштва данас, до мере која је неподношљивада – да су српски студенти „српске усташе“.
Већ смо раније подсетили на часно и јуначко држање владике Јустина Жичког (1996. године био епископ Тимочки). Сада је време и место да се подсетимо на речи епископа Саве шумадијског, који се обратио рударима „Колубаре“ поводом политичке кризе након председничких избора 24. септембра 2000. године. Надам се да ће нас његове речи надахнути ликом истинитог архијереја наше Цркве.
Свој нашој духовној деци која се налазе у колубарским рудницима
Као што Вам је познато, драга моја духовна децо, вазда сте били у Нашим молитвама јер се Црква посведневно вековима моли за Вас, будући да сте свој насушни хлеб зарађивали, и зарађујете, на најтежи начин. Под страдајућим, које Црква помиње на јутарњим и вечерњим богослужењима свакога дана, подразумевају се рудари, a то значи да сте Ви били и остали наша стална брига.
У овим судбоносним данима, посебно се бринемо за Вас, за Нашу вредну и радну браћу, за Вас, који сте, под врло тешким околностима, исхрањивали себе и своју породицу, a у исто време сте одвајали од својих уста да би нашу дичну Колубару, за последњих десет година, украсили са седам нових храмова. На тај начин сте доказали своју оданост и приврженост Српској православној Цркви.
Ми Вас поздрављамо и поручујемо да смо са свима Вама, да Вас подржавамо да се извојује слобода о којој се педесет година говорило, a ње није било.
Апелујемо на сву нашу духовну децу, која су у војсци и полицији, да не дижу руку своју на једнокрвну своју браћу u да на тај начин не навуку гнев Божији на себе. јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути (Мт 26, 52).
Немојте дозволити да падне ичија крв јер крв вапије на небо и пада на оне који су је пролили и на њихова покољења.
Поздрављајући све Наше рударе, молимо их да претрпе до краја и да знају да je у овим невољама цео српски народ с њима.
С Архијерејским благословом,
5. октобра 2000.
Епископ шумадијски
+Сава
