Последњи интервју Митрополита бачког Иринеја у часопису „Печат“ бавио се и питањем посете Патријарха српског Москви, као и његовој оцени да се у Србији дешава „обојена револуција“. У вези са том посетом, али и свему изреченом тамо, Митрополит нам без увијања саопштава своју истину:
Чини ми се да се ни непосредни протагонисти „обојене револуције“ више не замајавају лагаријама о томе да се ради о некаквој спонтаној побуни суштих праведника, а не о „обојеној“, споља покренутој и финансираној „револуцији“, што је за њих имало ефекат црвеног плашта у тореадоровој руци када је такву оцену дао Патријарх у Москви, а пренели светски медији. Епитет обојена требало би да означи њен ненасилни карактер. То се ипак мора ставити под велики знак питања јер је било много насиља на улицама, ускраћивања елементарних права, онемогућавања кретања, неуспелих покушаја заустављања привредног живота, уништавања просветног система, па и настојања да се изазову немири и жртве у духу пароле, зна се чије, „Србе на Србе“. То је, нажалост, био план организаторâ. Много тога се још може рећи о карактеру немирâ, али да су били ненасилни, то не могу да потпишем.
Као што можемо да видимо, Митрополит је коначно отворио своју душу. Поприлично је неочекивано да увек опрезни владика бачки, који се до сада чувао овако отворених изјава и оптужби без доказа, одједном изрекне све што заиста мисли, без увијања. Изгледа да је после годину дана бунта народа у Србији, сваком тактизирању дошао крај и време је за обрачун. Владика Иринеј сада отворено оптужује протесте за све оно за шта се они могу оптужити. Дакле, они чак и нису „обојена револуција“, они су горе од тога – јер су по мишљењу владике – насилни! Другим речима, не само да је тачна била оцена патријарха Порфирија у Москви пред председником Руске Федерације да се ради о „обојеној револуцији“ него је и горе од тога – јер се ради о „насилној револуцији“ која има за циљ да уништи јединство српског народа! Даље, без икаквих доказа, Митрополит оптужује да су протести финансирани из иностранства, користећи идентичан наратив као и режим у Србији.
Шта је све овим вештим слагањем оптужби без доказа, покушао да постигне Владика? Прво, он не жели да на било који начин дозволи да се призна било каква грешка патријарха у вези са његовом изјавом да се у Србији дешава „обојена револуција“. Тиме што проглашава да су протести насилни, испада да је Патријарх толико добар човек јер је његова карактеризација истих у Москви заправо добронамерна и блага. Друго, причом о насиљу и финансирању из иностранства, успео је додатно да сатанизује цео студентски покрет. Треће, успео је да на овај начин сачува режим, не спомињући никакву одговорност власти у свему што се дешава у земљи.
Његов одговор у вези са „обојеном револуцијом“ само показује колико је Владика бачки неоптерећен одговорношћу за дату реч. Он износи паушалне оцене, без доказа, стављајући мету на чело, заједно са патријархом, хиљадама људи који су више од годину дана део народног бунта против безвлашћа режима? Изношење оваквих ставова није ништа друго него управо оно што режим ради кроз своје медије сатанизујући протесте. Овако неодговорна изјава није ништа друго него недостојно и бедно политиканство у служби режима.
Владика бачки се заиста потрудио и са ауторитетом црквеног великодостојника оправдао или изигнорисао све грешке режима. Власт у Србији је задовољна овим интервјуом, као и укупним деловањем Митрополита, о чему сведочи и Сретењски орден који му је уручен пре неколико дана – као званично признање за његов приљежни рад. А шта смо ми добили? Уместо пастирског гласа, уместо Цркве као простора слободе, истине и саборног расуђивања – добили исцртане обрисе неке нове Цркве – Цркве која није ништа друго него продужена рука режимске интерпретације стварности, у којој су једни „заведени“ и „издајници“, а други једини овлашћени тумачи истине. Докле год се глас Цркве буде на овакав начин изједначавао са гласом режимске пропаганде, дотле ће се Христос – уместо да буде ослобођење – претварати у оруђе страха и контроле.
