Патријарх Порфирије ми је почетком 2024, преко посредника, претио да ће ме искључити из Цркве, а крајем исте године и јавно изјавио да сам ја изван Цркве. Затим је уследио црквено-судски процес за који је од првог дана јасно да је монтиран тако да би се Патријархова воља спровела у дело.
Процес је покренут на антицрквени и противканонски начин. И пре саслушања, Патријарх ми је изрекао најстрожу казну, кршећи све црквене прописе. Онда је уследило скандалозно саслушање. И на крају Оптужница у којој се теолошки необразовани тужилац, који ме раније јавно критиковао те је инволвиран, позива на погрешне каноне, наводи лажне податке и отворене клевете, и заступа јеретичка учења.
У Одговору на оптужницу сам детаљно и аргументовано објаснио зашто је треба прогласити ништавном. Уместо да то учини, Патријарх је наставио са урушавањем канонског поретка и понашањем које више одговара узурпатору него некоме ко је изабран да чува јединство Цркве. Донео је пресуду која је канонски неутемељена и правно неписмена.
Први пут се у новијој историји Српске Цркве десило да је некоме одмах изречена најдраконскија казна – „коначно искључење из црквене заједнице“. Овако нису третирани ни они који су изазивали расколе. Таквом пресудом је ускраћено право чак и на покајање. Тиме је патријарх показао своје антихришћанско лице.
Патријарх је по службеној дужности, кршећи процедуре, покренуо процес због мојих критика и његовог антијеванђељског деловања, и он лично ми је потписао Пресуду. Да не понављам оно о кадији…
Упркос свему, као лојални син наше свете Цркве, настављам борбу за очување црквеног поретка и достојанства црквене заједнице којој припадам. Покушаћу, колико је у мојој моћи, да спречим Патријарха и све који учествују у овом црквено-правном прогону, да од Српске Православне Цркве направе „пећину разбојничку“. Зато ћу уложити жалбу Великом црквеном суду. Након тога ћу детаљније јавно говорити о Пресуди и читавом процесу. Све ћу, као и досад, објављивати, јер немам шта да кријем.
Захваљујем се многим људима на молитвеној и свакој другој подршци. Посебно се захваљујем сестрама и браћи из наше и других помесних цркава који се не устручавају да јавно исповеде да мене и даље сматрају чланом црквене заједнице.
Истина ће победити лаж. Слобода ће победити ропство. Правда ће победити безакоње. Зато настављам да се борим. И не браним само себе, него право Цркве да остане Христова, а не нечија приватна „прћија“.
