Еп Максим, Св. Марија Магдалина, 2024.
Данас је празник жена мироносица, које су, како смо чули из светог Јеванђеља, купиле мирисе да помажу Исуса. Велика трагедија Великог петка је прошла, као и Велика субота, и стижемо до недеље. Прича о Исусу се већ завршила, и како чујемо у разговору између ученика Луке и Клеопе, који иду у Емаус и разговарају са странцем, кажу да смо се надали да је он тај који ће избавити Израиљ. Надали смо се да је он тај који ће откупити Израиљ, али данас је трећи дан од свих ових догађаја. Већ су прошла три дана откако смо га сахранили, и надали смо се да је он тај који ће нас откупити. Ученици су се окупили у горњој соби са затвореним вратима из страха од Јевреја. И док су се те ствари дешавале, док су мушкарци сумњали и били уплашени, жене мироносице су купиле мирисе да дођу и помажу Исуса.
Овде видимо смелост жена мироносица. И, ако хоћете, лудост љубави која превазилази страх и смрт. Кажу, наш учитељ је можда умро, али желимо да га помажемо скупоценим и драгоценим мирисима. Другим речима, шта желимо да урадимо? Можда желимо да урадимо нешто врло мало и безначајно. Не можемо га васкрснути, не можемо га спасити, али ћемо учинити оно што можемо. Да га помажемо мирисима. И када иду рано ујутру првог дана седмице до гроба, разговарају међу собом и кажу да је камен који затвара улаз у гроб толико велик да га не могу одвалити. Иако то знају, настављају према гробу и виде да је камен одваљен, јер је био веома велик. Камен се сам одвалио, упркос томе што је био тако велик. Врата су се отворила и улазе унутра.
И виде гроб испуњен светлошћу. Виде анђела обученог у беле хаљине, које подсећају на блиставу белу одећу преображеног Господа. И чују од анђела да ако тражите Исуса Назарећанина, који је распет, он је васкрсао; није овде. Видите место где су положили Господа. Идите и реците његовим ученицима и Петру да иде пред вама у Галилеју; он ће вас предводити и чека вас све у Галилеји, као што вам је обећао. И биле су задивљене и преплављене осећањима; нису очекивале да ће све то видети. А анђео им је рекао, не будите задивљене или изненађене, јер ваша љубав и смелост су помогли да будете први који су видели васкрсење Господње, да примите ово искуство васкрсења, да је смрт побеђена смрћу Господњом. И отишле су и пронеле вест о васкрсењу.
Њихове речи су се чиниле као бесмислица. За друге ученике, оно што су жене мироносице рекле изгледало је као делиријум, као неистина. Ипак, те жене су биле уверене да је Христос васкрсао, и нова твар да је дошла, живот који побеђује смрт. Такође је значајно да када се неко ослања на своју снагу и мушкост, показује се као кукавица и недостојан. И прва међу женама мироносицама била је Богородица Марија, она која је родила Христа, она која је родила светлост, и она је, како кажу Оци, прва видела Христа, поклонила се Господу и примила поруку васкрсења. Жене мироносице су хтеле да помажу мртвог Исуса мирисима, и добиле су радост и привилегију да виде васкрслог Христа.
Данас славимо празник жена мироносица, које су својом смелошћу прве отишле до гроба и донеле поруку васкрсења. Следимо пример жена мироносица. На тај начин, каменови потешкоћа ће увек бити уклоњени, смрт ће бити побеђена, и сви ћемо ходити према светлости.
Извор: Βασίλειος Γοντικάκης, Η Κυριακή των Μυροφόρων, 18 Μαΐου 2024.
