Наталија Русецка, Педесетница
Силазак Светога Духа на апостоле најављен је речима Самог Христа: „А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене“ (Јн. 15, 26). Христовим вазнесењем се не завршава Икономија спасења, већ се она наставља животом Цркве кроз историју. Управо је Дух Свети тај Који конституише Цркву, то јест црквену заједницу и творевину ослобађа онтолошких стега како би се утеловила у Тело Христово. Црква је Тело Христово Које Он (=Христос) приноси Богу Оцу као један од многих (=људи), сходно речима св. Максима Исповедника: „Бог је само причастан, а твар и учествује и предаје. Учествује у бићу и добробићу, а предаје само добробиће“ (Char. IV, 11). Међутим, Христос као што по једносуштности са човеком приноси добробиће (Евхаристију) Оцу, тако и као једносуштан са Оцем и Духом прима добробиће које је, у ствари, уподобљење Њему и остављање бесловесног начина кретања. Евхаристија је par excellance добробиће, јер подразумева усвајањње божанског начина битисања – односе љубави; као и јединство вере, заједницу светих. Читава Опроштајна беседа указује на ову истину, док је Црква исповеда литургијским прозбама: „Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо“.
Силазак Светога Духа на апостоле догодио се на дан када је прослављан јеврејски празник седмица – Шавуот, посвећен давању Закона. Новозаветни силазак Светога Духа на апостоле, то јест реално светодуховско јединство и однос са Самим Духом Светим, задобија значење изливања благодати коју не треба разумети као неки посебни ентитет, већ увек као дар јединства и заједнице (на пример, благодатни дар језика на дан Педесетнице има за циљ да свима објави истину Јеванђеља, а не да апостоле учини пуким полиглотама). Педесетница сједињује фундаменталне догађаје историје спасења – Икономије – старозаветно Божије старање о човеку и читавој творевини, и новозаветно присуство у пуноћи Јављенога Бога у Личности Оваплоћеног Сина Божијег – Христа Богочовека. Стога, Педесетница с правом бива поимана као есхатолошки догађај.
Када је реч о Педесетници као есхатолошком догађају, требало би укратко размотрити и уврежени став о Педесетници као рођендану Цркве (која јесте историјско-есхатолошка заједница верних/светих). Наравно, овај став је, у суштини, исправан. Међутим, постоји опасност да се стекне утисак да Цркве пре Педесетнице, условно речено, нема. Одговор на ово питање добија се на основу приступа еклисиологији. Узевши у обзир Посланице апостола Павла, највећег еклисиолога свих времена, може се закључити да је Црква – Тело Христово. Стога, еклисиологија је у нераскидивом јединству са христологијом, а самим тим и са сотириологијом, тријадологијом и тд. Ако је Црква Тело Христово (наравно, не мисли се на тело као физиолошки феномен; carne – месо), онда би рођење Цркве требало тражити у догађају Оваплоћења и Рођења Христовог. Када је постао тело, Логос је постао – Црква, саборна Личност. Св. Јован Златоусти пише да је својим оваплоћењем Христос „узео на себе тело Цркве“, и Цркву је учионио „својим телом“ (Омилија 3, 2 – 3 на Ефесцима, PG 62, 26 – 27). На тај начин, у Богочовечанској Личности Христовој већ постоји и Црква као Његово богочовечнаско тело. Притом, извештај Дела апостолских говори да „бијаху сви апостоли једнодушно на окупу“ (Дап. 2, 1), то јест једнодушно на евхаристијском сабрању које је par excellancе пројава Цркве, то јест: Евхаристија је сами идентитет Цркве. Свакако, тачно је да је Педесетница као благодатни догађај даривала и дарива посебну, јаснију димензију присуства Светога Духа у Цркви, Светога Духа као конституанта Цркве, без Кога је немогуће заједничарити у Евхаристији.
Догађај Педесетнице открива јединствену улогу Светога Духа у Икономији спасења. Реални догађај усаглашавања језика може се сагледавати и у његовом символичком аспекту. Наиме, Дух Свети је Дух јединства, Онај Који творевину ослобађа онтолошких стега и дарива творевини могућност да превазиђе ограничене димензије свога постојања и да се утелови у Тело Христово и учествује у односу Оца и Сина – Евхаристији. Због тога је Црква непрестана Педесетница која проживљава све сегменте Домостроја спасења благодатним дејством Духа Светога, а кулминира Васкрсењем Христовим, али и васкрсењем читаве твари у часу Другог доласка Христовог.
