Дочек студената из Крагујевца испред Храма, 9. феб. 2025. (Фото: Инсајдер)
Ових дана, људи у црквеном врху се труде да покажу како Црква не може да се бави политиком. Патријарх Павле је постао малтене Милошевићев патријарх, јер некако бити на страни власти није политика, јер је власт изједначена са самом државом. Пошто је власт = држава, природно је да подршка властима, означава подршку држави! Ова перверзна логика апсолутно има смисла, јер шта логичније него изједначити власт и државу?!
Вероватно зато, присуство свештеника на скупу владајуће партије у Чоки не може да нас чуди. Јер они, забога, не учествују у политици, они само подржавају власт, пардон – државу. Ова тужна логика, довела је до тога да неко плаши више од 50 епископа Српске Православне Цркве (СПЦ) данас, јер је необјашњиво њихово ћутање. Чини се и немогућим да се баш сви слажу са некаквим званичним ставом СПЦ, који заправо као и да не постоји. Међутим, није било увек тако. И зато само желим овде да подсетим на часно и храбро држање владике Јустина Жичког (1996. године био епископ Тимочки).
Крајем децембра 1996. године, у Неготину, народ је протестовао због изборне крађе, која се тада одиграла у Србији. Ипак, хладне децембарске ноћи, десило се нешто чудно. Владика Јустин је тек стигао на Трг Ђорђа Станојевића, како би поздравио окупљени народ. Међутим, тек што је поздравио окупљене грађане, десило се нешто необично – нестало је струје! Народ је почео да виче: „Лопови, лажови!“ После пет минута, владика је позвао присутне да оду у цркву Свете Тројице. На педесет метара од цркве, појавио се кордон полиције. Владика Јустин се тада обратио полицији и они су се повукли и народ је стигао до цркве. Тада се присутнима обратио владика Јустин:
„Не бојте се, браћо, ви сте у Божијем храму. И не бојте се што вас они мрзе, они су омрзнули одавно истину. Ја знам ко је извео мој народ на улицу, то је жеља за правдом, истином и људским достојанством што је уништавано деценијама уназад. Није мој народ изашао на улицу само због крађе гласова. Они морају да знају да су разлози много дубљи и значајнији. Време је за истину, али будите стрпљиви, чекајте да се покаже воља Божија, а онима на власти поручујем да се истина не може наметнути оружјем и силом.“
Ова мала епизода је неопходна да покаже како 90-их година у СПЦ, нису постојали само патријарх Павле, Амфилохије и Атанасије, док су остали епископи ћутали и крили се. Овај кратак исечак из историје, показује да смо имали много више гласова оних епископа који су аскетски уронили у душу свог народа и познали је.
У својим недрима, наша Црква је увек имала и има храбре и часне епископе, попут владике Јустина. Чекамо да чујемо и њихов глас, да се не плаше и не дозволе да буду застрашени! Сигурно је и њима мучно да гледају званични сајт spc.rs који се претворио у прогон неистомишљеника. Верујем да је питање тренутка када ће достојни епископи проговорити и растерати овај мрак који се надвио над нама, време је.
