Осим за Дрину – према казивању проф. Зорана Тошића из Лознице – и за Јадар се може констатовати да је историјска река. Не само што није позната тек од јуче, о чему сведочи и то што је као „Јадар“ именована од стране старих Илира пре више од 3.000 година. Него, много страдања се нагледао, у Првом српском устанку, оба светска рата. Али се и прославио у биткама на Церу, Гучеву, Мачковом камену, страдалном Драгињцу итд.
Јадар је и река историјских личности: Вука Караџића, Јована Цвијића, Филипа Вишњића, Св. Стефана Троношког и Св. Теоктиста (краља Драгутина Немањића) који је владао реоном у који је потпадао и Јадарски крај. Св. Теоктист је вероватно најнадахнутији пример смирења и покајања династије Немањића. Побожност засновану на тим одликама имали су Јадрани одвајкада, што се доста пројављивало и у Богомољачком покрету вл. Николаја који је био врло активан у Јадарском крају.
Сучељавале су се у долини Јадра разне силе. Поново се светска моћ окомила. Овога пута ради блага, руде Јадарит која се еонима година у његовој утроби образовала. Пре две године, побудио се у срцу народа духовни радар, излио се на улице, да не да Јадар, не хтевши да пристане на еколошки грех, тј. ради профита који би се добио експлоатисањем руде, да дође у опасност да трајно загади животну средину.
А шта нам Јадар значи? Једна мала пора на лицу планете. Пре скоро 70 година у једном роману називан је „зеленим рудником“.[1] Заправо, Јадар је рудник живота. Јер, пун је Јадар живота, елегантних кретњи вилиних коњица, ласта, рода, дивљих патки… ретких биљних и животињских врста,[2] па, и интересантних феномена: шкољке у приобалном муљу умеју да праве спиралне бразде при свом последњем орању; а некад је могуће наићи на површине од неколико квадратних метара (својеврсна гробља), испуњена овим спиралним орањем и споменицима од оклопа шкољки; у јесен, трава на бедењу пуна је гљива прахура које од топота ногу као микро атомске бомбе праве експлозије прашњавог облака; пре неких 20 година један покојни комшија изашао је у „Зони сумрака“ са својим фантастичним причама о лову на џиновске сомове у Јадру; Јадар је, поред Тисе и Јанценгјанга, био јединствен у свету по феномену цветања воденог цвета (лептиро-ликих инсеката Palingenia longicauda) што је сведочило о чистоти и незагађености воде; полет ових малих инсеката лепих крила у великом роју прави веома поетичан призор; три године се гњезде као ларве у јадарском муљу, да би када се температура ваздуха и воде изједначи (обично током јуна) изашли у живот, лет на један дан да се здруже и остваре потомство. Углавном, један поглед с бедема лако изазива уопштавајуће созерцање животодавности Јадра. А када човеку омили живот у овим разним споменутим и неспоменутим пројавама, како му материјални профит може бити претежнији?![3]
У свој овој полемици веома је важно изразити једну философију живота која је уједно и један од могућих одговора на савремену еколошку кризу због које се, наводно, литијум и промовише као решење. Но, ситуација је врло сложена. Ради решавања енергетске кризе која се пројављује и кроз не-еколошко исцрпљивање резерви разних врста горива предлаже се копање литијума које је високо ризично у смислу тешког загађења животне средине у околини ископавања. Дакле, изгледа да се за решавање еколошког проблема прибегава не-еколошком решењу чиме се врши тзв. „еколошка неправда“ обично према сиромашној земљи у којој се ископавање спроводи.[4] И ми се с разлогом бунимо. Ово би био први пут у свету да се литијум копа у пољопривредној и насељеној регији. Међутим, зар нам неће пасти на памет: „Ако смо хришћани, хајде да се жртвујемо заједно са Јадром ‘за живот света’ (Јн. 6:51). Шта нам вреди да ми имамо здраву животну средину, кад ће свет око нас да испашта“. Међутим, јасно је да је ова ситуација и геополитички условљена. То се на Западу и не крије: жеља да се оконча енергетска зависност од Русије и Кине. Такође, жртва би била мало и наивна јер се иза свега крије екстремно богаћење страних велепоседника, од компаније Рио Тинта (РТ) која планира да копа литијум до електронске индустрије западних земаља.
Морамо се подсетити да није РТ измислио рударење. Уместо данашње праксе да стране компаније долазе код нас и експлоатишу нашу земљу за шта нам дају одређену ренту (процентић), Немањићи су доводили експерте за рударење из Западне Европе који су радили за нашу државу. Између осталог захваљујући и томе, постигнут је највећи просперитет у историји нашег постојања. Ипак, то није толико важно. Од већег је значаја западној економској философији која се заснива на наводном праву и привилегији људи да експлоатишу природу и протестантском уверењу да је успешност и способност богаћења знак благословености, предочити једну другачију визију живота, а то је изворно библијско разумевање о позвању човека да се стара о природи. Ма колико деловало као прежвакана фраза, немар и загађивање природе јесу греси. Природа је створена као добра превасходно да послужи као амбијент личног односа са Богом.
Елизабет Теокритоф из Кембриџа у својим предавањима сугерише да: i) све у природи (од звезда до амеба) на свој начин слави Бога; ii) човек није призван да опонаша жива бића или природу у томе; iii) али, човек има дар разумног језика којим може да рекапитулира славословље природе и тиме посредује у спасењу човечанства и целокупне творевине. Нажалост, експлоататорским приступом, не само да се човек не уздиже на тај благодарствени и спасоносни ниво, већ се спушта испод нивоа осталих живих бића која на свој начин доприносе општој природној хармонији и естетици. Јер, напросто, експлоататорски приступ нарушава природни поредак локалних и глобалог еко-система. А испоставља се да се тај хармонични поредак формирао на енормно дугим временским скалама. Нарушавање природне хармоније људском технологијом највероватније да је неповратан процес. Оно што се образовало (стварало) процесно хиљадама година, може се неповратно пореметити за изузетно кратко време.
Такође, еколошка криза последица је тога што природу све мање осећамо срцем. Управо услед отуђења од природе. На то скреће пажњу свештеник Нилос Нелис (из парохије у области Canadian Rocky Mountains), предлажући боравак у дивљини ради оживљавања срца. Његове контемплативне рефлексије из канадске дивљине поседују изузетну лакоћу поетично-духовног мотивисања. Као одговор на еколошку кризу о. Нилос предлаже да се слушају научници, али и срце.
О копању Јадарита наука је недавно дала своју реч у научном раду објављеном у Nature часопису Scientific Reviews.[5] Наиме, анализом воде и земљишта низводно од Горњих Недељица утврђено је да је РТ већ у истраживачкој фази копања јадарита загадио реку (повећан садржај бора, арсеника и литијума) и околни терен услед чега је дошло до негативног утицаја на живи свет (нпр. сушење усева и угинуће животиња). С обзиром да се Јадар сваких неколико година обилато излива у распону и по неколико километара од свог корита, а и да су у Западној Србији подземне воде врло распрострањене, тешко се може замислити немогућност загађења када крену тоне и тоне јадарита да се ваде. Загађење једног од највећих басена подземне пијаће воде у Србији би била непроцењива штета. Просто, кад човек помисли на поетичне бунаре – не може да се помири са рудником.
Појединачан човек може осетити немоћ да утиче на општи анти-еколошки и експлоататорски технолошки прогрес. Међутим, разлога за оптимизам и те како има. Јадар је у прошлости био познат и по хајдуцима. Изгледа да је поново дошло време да се иде у хајдуке. Ако се настави са спровођењем еколошког насиља, насупрот вољи народа, хајдучке саботаже ће бити апсолутно нужне, а самим тим и морално оправдане. Река освећена мучеништвом може бити духовна вредност, претежнија од пролазне материјалне користи.
Нема бесплатног текста. Зато, ако вам се овај чланак допао, подржите рад Теологија.нет.
[1] Mladen St. Đuričić, Jadar topi brda, Kosmos Beograd 1958
[2] Krizmanić, I. Živić, I., Niketić, M., Vukov, T., Ćirović, D., Kuzmanović, N., Vesović, N., Anđelković, A., Cvijanović, G., Nikolić, D., Penezić, A., Maričić, M., Bogdanović, N., Popović, M. & Lakušić, D. The Jadar project: Biodiversity and biological impacts. In The Jadar Project What is Known? Serbian Academy of Sciences and Arts, Scientific Conferences, Vol. CCII (2021); превод научног рада доступан је преко следећег линка: https:// prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/prof-imre-krizmanic-projekat-jadar-uticaj-na-biodiverzitet.html.
[3] Пре неких осам година споменух једном професору са Академије за уметност и консервацију СПЦ да ми се као В. Караџићу, „можда чини“ услед пристрасности („јер сам се у њему родио и узрастао“) да Јадар има најлепше пејзаже. Професор се у потпуности сложио са мојим утиском, споменувши да на Јадру у Осечини највише стваралачког надахнућа налази.
[4] Kočović De Santo, M., Srbija kao zona žrtvovanja, Danas, 27/28 jul 2024, str. 4.
[5] Đorđević, D., Tadić, J.M., Grgur, B. et al. The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia. Sci Rep 14, 17090 (2024); превод научног рада на српски може се наћи преко следећег линка: https://www.ozonpress.net/drustvo/objavljen-naucni-rad-o-iskopavanju-litijuma-u-jadru-vec-sada-stete-ogromne/.