Jadar

Osim za Drinu – prema kazivanju prof. Zorana Tošića iz Loznice – i za Jadar se može konstatovati da je istorijska reka. Ne samo što  nije poznata tek od juče, o čemu svedoči i to što je kao „Jadar“ imenovana od strane starih Ilira pre više od 3.000 godina. Nego, mnogo stradanja se nagledao, u Prvom srpskom ustanku, oba svetska rata. Ali se i proslavio u bitkama na Ceru, Gučevu, Mačkovom kamenu, stradalnom Draginjcu itd.

Jadar je i reka istorijskih ličnosti: Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Filipa Višnjića, Sv. Stefana Tronoškog i Sv. Teoktista (kralja Dragutina Nemanjića) koji je vladao reonom u koji je potpadao i Jadarski kraj. Sv. Teoktist je verovatno najnadahnutiji primer smirenja i pokajanja dinastije Nemanjića. Pobožnost zasnovanu na tim odlikama imali su Jadrani odvajkada, što se dosta projavljivalo i u Bogomoljačkom pokretu vl. Nikolaja koji je bio vrlo aktivan u Jadarskom kraju.

Sučeljavale su se u dolini Jadra razne sile. Ponovo se svetska moć okomila. Ovoga puta radi blaga, rude Jadarit koja se eonima godina u njegovoj utrobi obrazovala. Pre dve godine, pobudio se u srcu naroda duhovni radar, izlio se na ulice, da ne da Jadar, ne htevši da pristane na ekološki greh, tj. radi profita koji bi se dobio eksploatisanjem rude, da dođe u opasnost da trajno zagadi životnu sredinu.

A šta nam Jadar znači? Jedna mala pora na licu planete. Pre skoro 70 godina u jednom romanu nazivan je „zelenim rudnikom“.[1] Zapravo, Jadar je rudnik života. Jer, pun je Jadar života, elegantnih kretnji vilinih konjica, lasta, roda, divljih patki… retkih biljnih i životinjskih vrsta,[2] pa, i interesantnih fenomena: školjke u priobalnom mulju umeju da prave spiralne brazde pri svom poslednjem oranju; a nekad je moguće naići na površine od nekoliko kvadratnih metara (svojevrsna groblja), ispunjena ovim spiralnim oranjem i spomenicima od oklopa školjki; u jesen, trava na bedenju puna je gljiva prahura koje od topota nogu kao mikro atomske bombe prave eksplozije prašnjavog oblaka; pre nekih 20 godina jedan pokojni komšija izašao je u „Zoni sumraka“ sa svojim fantastičnim pričama o lovu na džinovske somove u Jadru; Jadar je, pored Tise i Jancengjanga, bio jedinstven u svetu po fenomenu cvetanja vodenog cveta (leptiro-likih insekata Palingenia longicauda) što je svedočilo o čistoti i nezagađenosti vode; polet ovih malih insekata lepih krila u velikom roju pravi veoma poetičan prizor; tri godine se gnjezde kao larve u jadarskom mulju, da bi kada se temperatura vazduha i vode izjednači (obično tokom juna) izašli u život, let na jedan dan da se združe i ostvare potomstvo. Uglavnom, jedan pogled s bedema lako izaziva uopštavajuće sozercanje životodavnosti Jadra. A kada čoveku omili život u ovim raznim spomenutim i nespomenutim projavama, kako mu materijalni profit može biti pretežniji?![3]

U svoj ovoj polemici veoma je važno izraziti jednu filosofiju života koja je ujedno i jedan od mogućih odgovora na savremenu ekološku krizu zbog koje se, navodno, litijum i promoviše kao rešenje. No, situacija je vrlo složena. Radi rešavanja energetske krize koja se projavljuje i kroz ne-ekološko iscrpljivanje rezervi raznih vrsta goriva predlaže se kopanje litijuma koje je visoko rizično u smislu teškog zagađenja životne sredine u okolini iskopavanja. Dakle, izgleda da se za rešavanje ekološkog problema pribegava ne-ekološkom rešenju čime se vrši tzv. „ekološka nepravda“ obično prema siromašnoj zemlji u kojoj se iskopavanje sprovodi.[4]  I mi se s razlogom bunimo. Ovo bi bio prvi put u svetu da se litijum kopa u poljoprivrednoj i naseljenoj regiji. Međutim, zar nam neće pasti na pamet: „Ako smo hrišćani, hajde da se žrtvujemo zajedno sa Jadrom ‘za život sveta’ (Jn. 6:51). Šta nam vredi da mi imamo zdravu životnu sredinu, kad će svet oko nas da ispašta“. Međutim, jasno je da je ova situacija i geopolitički uslovljena. To se na Zapadu i ne krije: želja da se okonča energetska zavisnost od Rusije i Kine. Takođe, žrtva bi bila malo i naivna jer se iza svega krije ekstremno bogaćenje stranih veleposednika, od kompanije Rio Tinta (RT) koja planira da kopa litijum do elektronske industrije zapadnih zemalja.

Moramo se podsetiti da nije RT izmislio rudarenje. Umesto današnje prakse da strane kompanije dolaze kod nas i eksploatišu našu zemlju za šta nam daju određenu rentu (procentić), Nemanjići su dovodili eksperte za rudarenje iz Zapadne Evrope koji su radili za našu državu. Između ostalog zahvaljujući i tome, postignut je najveći prosperitet u istoriji našeg postojanja. Ipak, to nije toliko važno. Od većeg je značaja zapadnoj ekonomskoj filosofiji koja se zasniva na navodnom pravu i privilegiji ljudi da eksploatišu prirodu i protestantskom uverenju da je uspešnost i sposobnost bogaćenja znak blagoslovenosti, predočiti jednu drugačiju viziju života, a to je izvorno biblijsko razumevanje o pozvanju čoveka da se stara o prirodi. Ma koliko delovalo kao prežvakana fraza, nemar i zagađivanje prirode jesu gresi. Priroda je stvorena kao dobra prevashodno da posluži kao ambijent ličnog odnosa sa Bogom.

Elizabet Teokritof iz Kembridža u svojim predavanjima sugeriše da: i) sve u prirodi (od zvezda do ameba) na svoj način slavi Boga; ii) čovek nije prizvan da oponaša živa bića ili prirodu u tome; iii) ali, čovek ima dar razumnog jezika kojim može da rekapitulira slavoslovlje prirode i time posreduje u spasenju čovečanstva i celokupne tvorevine. Nažalost, eksploatatorskim pristupom, ne samo da se čovek ne uzdiže na taj blagodarstveni i spasonosni nivo, već se spušta ispod nivoa ostalih živih bića koja na svoj način doprinose opštoj prirodnoj harmoniji i estetici. Jer, naprosto, eksploatatorski pristup narušava prirodni poredak lokalnih i globalog eko-sistema. A ispostavlja se da se taj harmonični poredak formirao na enormno dugim vremenskim skalama. Narušavanje prirodne harmonije ljudskom tehnologijom najverovatnije da je nepovratan proces. Ono što se obrazovalo (stvaralo) procesno hiljadama godina, može se nepovratno poremetiti za izuzetno kratko vreme.

Takođe, ekološka kriza posledica je toga što prirodu sve manje osećamo srcem. Upravo usled otuđenja od prirode. Na to skreće pažnju sveštenik Nilos Nelis (iz parohije u oblasti Canadian Rocky Mountains), predlažući boravak u divljini radi oživljavanja srca. Njegove kontemplativne refleksije iz kanadske divljine poseduju izuzetnu lakoću poetično-duhovnog motivisanja. Kao odgovor na ekološku krizu o. Nilos predlaže da se slušaju naučnici, ali i srce.

O kopanju Jadarita nauka je nedavno dala svoju reč u naučnom radu objavljenom u Nature časopisu Scientific Reviews.[5] Naime, analizom vode i zemljišta nizvodno od Gornjih Nedeljica utvrđeno je da je RT već u istraživačkoj fazi kopanja jadarita zagadio reku (povećan sadržaj bora, arsenika i litijuma) i okolni teren usled čega je došlo do negativnog uticaja na živi svet (npr. sušenje useva i uginuće životinja). S obzirom da se Jadar svakih nekoliko godina obilato izliva u rasponu i po nekoliko kilometara od svog korita, a i da su u Zapadnoj Srbiji podzemne vode vrlo rasprostranjene, teško se može zamisliti nemogućnost zagađenja kada krenu tone i tone jadarita da se vade. Zagađenje jednog od najvećih basena podzemne pijaće vode u Srbiji bi bila neprocenjiva šteta. Prosto, kad čovek pomisli na poetične bunare – ne može da se pomiri sa rudnikom.

Pojedinačan čovek može osetiti nemoć da utiče na opšti anti-ekološki i eksploatatorski tehnološki progres. Međutim, razloga za optimizam i te kako ima. Jadar je u prošlosti bio poznat i po hajducima. Izgleda da je ponovo došlo vreme da se ide u hajduke. Ako se nastavi sa sprovođenjem ekološkog nasilja, nasuprot volji naroda, hajdučke sabotaže će biti apsolutno nužne, a samim tim i moralno opravdane. Reka osvećena mučeništvom može biti duhovna vrednost, pretežnija od prolazne materijalne koristi.

Nema besplatnog teksta. Zato, ako vam se ovaj članak dopao, podržite rad Teologija.net.

[1] Mladen St. Đuričić, Jadar topi brda, Kosmos Beograd 1958

[2] Krizmanić, I. Živić, I., Niketić, M., Vukov, T., Ćirović, D., Kuzmanović, N., Vesović, N., Anđelković, A., Cvijanović, G., Nikolić, D., Penezić, A., Maričić, M., Bogdanović, N., Popović, M. & Lakušić, D. The Jadar project: Biodiversity and biological impacts. In The Jadar Project What is Known? Serbian Academy of Sciences and Arts, Scientific Conferences, Vol. CCII (2021); prevod naučnog rada dostupan je preko sledećeg linka: https:// prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/prof-imre-krizmanic-projekat-jadar-uticaj-na-biodiverzitet.html.

[3] Pre nekih osam godina spomenuh jednom profesoru sa Akademije za umetnost i konservaciju SPC da mi se kao V. Karadžiću, „možda čini“ usled pristrasnosti („jer sam se u njemu rodio i uzrastao“) da Jadar ima najlepše pejzaže. Profesor se u potpunosti složio sa mojim utiskom, spomenuvši da na Jadru u Osečini najviše stvaralačkog nadahnuća nalazi.

[4] Kočović De Santo, M., Srbija kao zona žrtvovanja, Danas, 27/28 jul 2024, str. 4.

[5] Đorđević, D., Tadić, J.M., Grgur, B. et al. The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia. Sci Rep 14, 17090 (2024); prevod naučnog rada na srpski može se naći preko sledećeg linka: https://www.ozonpress.net/drustvo/objavljen-naucni-rad-o-iskopavanju-litijuma-u-jadru-vec-sada-stete-ogromne/.