Бенкси
Васкрс – празник победе и вечног живота, празник искупљења и слободе, празник светлости и мира, празник Нове Пасхе – Христа, празник над празницима. Црквена химна славопоји васкрслог Спаситеља речима: Пасха свештена данас нам се показа, Пасха нова света пасха тајанствена, Пасха свечесна: Пасха Христос Избавитељ, Пасха Беспрекорна, Пасха велика, Пасха верних, Пасха која нам рајске двери отвара, Пасха која освећује све верне (пасхална стихира прва). Шта би био свет без Васкрса, без Нове Пасхе, без Христа? Ап. Павле сведочи речима: А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша (1Кор. 15,14). Христос је својом љубављу, васкрсењем оживотворио, тј. обожио човека за вечни живот, и једино у Њему творевина има истински живот. Међутим, човек који је створен мало мањим од анђела (Пс. 8), по речима псалмопојца, изражава своју веру у вечни живот кроз иконографију, химнословље, молитве, обреде, богослужбени круг. Али и кроз символе, етосни фоклор, традицију и предање. Иако се празновање васкрсења Спаситеља различито слави међу хришћанима, један символ је свима исти – васкршње јаје.
Као символ живота јаје се користило у паганским религијама, у философским и књижевним делима, у уметности и митологији. Многи данас тврде да је јаје као символ васкрсења у хришћанству преузето из митраизма. Према записима римских историчата од Херодота до Плутарха, веровање у Митру донели су легионари који су боравили на истоку, тако да се култ Митре брзо раширио у империји. Нико не наводи јаје као символ живота у Митраизму, осим Плутарха, нити га доводи у везу са загробним животом. Нигде се не говори да је јаје употребљавано у обреду, ни при гозбама током верских фестивала, нити је постојао култ јајета – символа вечног живота. Ово наводи и Суда византијски лексикон из X века, потврђујући само оно што се налази и код осталих (Тертулијана, Евнапија, Амвросија Миланског, Августина, Дионисија Ареопагита, Сокраат Схоластика, Созомена итд), да је Митра божанство Сунца.
Ако није потекло из митраизма, да ли су древни Етрурци поставили темеље јајета као символа живота? У граду Тарквинији пронађена је гробница старих Етрураца познатија као Гробница лавица, чија је цела унутрашњост осликана. Ту се налази представа нагог младића који у једној руци држи свиралу, а у другој бело јаје. У другој гробници пронађеној у Тарквинији, познатој као Гробници штитова, налази се представа власкина гробнице где му супруга десном руком додаје јаје. Међутим, етруролози, као што је чувен археолог Масимо Палотино, уопште не спомињу представу јајета у религији старих Етрураца.
Ипак, иако митраизам и етрурска религија немају додира са култом васкршњег јајета који символизује васкрсење, и нови живот, постоје теорије о повезанисти са идејом козмичког јајета. Оно се може наћи у хиндуизму, кинеској, египатској, финској и грчкој митологији. Из свих наведених митологија, козмичко јаје не представља символ вечног живота, већ прво начело или принцип, из кога настаје свет. Овде се говори о протолошкој онтологији, о оном што је на почетку и из чега настаје све, насупрот хришћанској есхатолошкој онтологији (онтологији краја). Међутим, јаје није имало само утицаја у онтологији митова древних народа. Постоје записи које говоре да су га неки свештеници користили у обредним ритуалима. Код неких пагана олтари су били у облику јајета, а негде су храмови имали осликане фреске или исклесане рељефе на којима су представљани. Према неким историчарима друиди су носили амајлије у облику јајета, тзв. ангвиниум.
Када се на Западу говори о васкршњем јајету, оно је у потпуности везано, чак идентификовано са култом извесне богиње Естаре, о чему први говори Св. Беда Поштовани. Јакоб Грим, немачки писац, у свом делу Немачка митологијанаводи да крајем месеца априла и почетком маја, светковање највећег хришћанског празника остало под именом старог божанства. Према њему оно је толико било уткано у народ, да су хришћански мисионари прихватили сам назив, јер је представљало рађање новог дана, ново рођење – као и сам празник Васкрс. Такође, сматрао је да је васкршње јаје везано за богињу као њен символ, као што је то био и европски кунић – весник пролећа. Међутим, ни један извор о германској или британској митологији не говори о богињи Естари, а још мање о њеним символима јајету и кунићу. Тако да новији историчари наводе да божанство које спомиње Беда нема веза са Гримовим претпоставкама.
Према хришћанској усменој традицији постоји много прича о употреби јајета, али најраспрострањенија везана је за Св. Марију Магдалену. Наиме, према њој када је светитељка отпутовала у Рим, да се пожали императору Тиберију на учешће Понтија Пилата у Христовој осуди, поклонила му је црвено јаје као символ васкрсења. Пошто је ово усмена традиција, веома је тешко утврдити кад је настала и у којој мери је истинита. Највероватније да је новијег датума, барем у овом облику, или је можда претрпела некакву ревизију током година.
Један од најважнијих јеврејских празника јесте Пасха, успомена на излазак Јевреја из египатског ропства. Према установљеном закону на празник се спрема седер вечера на којој је обавезнo: три комада мацота покривена белoм салветом, печено крило од пилета, јаје кувано у луку, затим тзв. харосет (ароматична мешавина сецканих јабука, ораха, сувог грозђа, вина и зачина), комадић целера, рена или лист зелене салате, посудица са сланом водом или сирћетом. Јаје на седер вечери представља жалост за храмом у Јерусалиму, тако да није чудо што је оно ушло у обредну употребу хришћана.
Хришћани украшавајући јаје црвеном бојом на Велики петак жале за Спаситељем који је распет на крсту. У иконографији црвена боја представља крсно страдање и Спаситељеву проливену крв којом је искупио природу. Такође, црвена боја означава божанску природу Господа Исуса Христа. Међутим, туга хришћана за Сапаситељем је само тренутна, јер је Христос својим васкрсењем победио смрт, и даровао нам кроз Њега живот вечни. Зато јаје на Васкрс, ломећи једно од друго уз поздрав Христос васкрсе и Ваистину васкрсе, символично представља ослобађање окова греха, смрти и демона, које је Господ својим васкрсењем покидао. Да ли је заиста Марија Магдалена даривала императора Тиберија црвеним јајетом, остаје само као усмена традиција и претпоставка. Важно да јаје употребљавано на старој пасхалној вечери, ослобођења од људског ропства, сада обливено Спаситељевом крвљу (црвеном бојом) ослобађа нас духовног робства, дајући нам Нову Пасху – нови прелазак и истинско избављење у Христу.