Српски патријарх Јосиф Рајачић благосиља војску 1848.
„Без благослова ништа не бива“, сада је већ постала одомаћена реченична конструкција, али и императив црквеног врха. Као вирус, ова идеја се шири годинама по нашој Светој Цркви, злоупотребљава се идеја „благослова“ како би се контролисало и укинуло друкчије мишљење. На готово сваком предавању, сваки монах, свештеник, професор или обичан вјерник који уопште и смије да се појави на црквеној телевизији (ни то не може без благослова), радију (не може без благослова) или предавању (не може без благослова), мора више пута да понавља ову мантру (јер не би ту ни сједио без благослова).
Бити вјероучитељ – не може се без благослова, посао се губи уз благослов, појавити се у медијима – не може без благослова, објавити било шта јавно – не може се без благослова. Колико год ово све звучи богоугодно и милозвучно нашем епископату, заправо је и њихова пресуда. Јер уколико епископ кроз институцију благослова апсолутно одлучује о свему, онда је и апсолутно одговоран за све – па сходно томе, мора сносити и посљедице. Величање и слављење овакве злоупотребе благослова – сада им постаје суд.
Отуда овај текст није текст о једном локалном свештенику, јер је он суштински неважан. Сасвим отворено, ово је текст о његовом надлежном епископу, тј. Патријарху у овом случају. Јер уколико ништа не бива без благослова, онда је текст овог свештеника благословио Патријарх лично, те да са истим дијели његове вриједности. У тексту, „Владика Давид, студенти и људи од вересије“, овај свештеник, по благослову Његове Светости (јер „без благослова ништа не бива“), покушао је да брани митр. Давида и његов скарадни текст у којем је студенте прогласио српским „усташама“. Сада овај свештеник, који служи у Архиепископији Његове Светости (а знамо да „без благослова ништа не бива“), каже да митрополит није мислио на студенте, него „на неке од владика, као и свештеника, професора-теолога“!
На које то владике мисли митр. Давид? То нам Патријарх, дајући свој благослов, саопштава пером овог свештеника у реченици која све открива: „У „добронамерном“ приопћењу шесторица владика тврде да је митр. Давид овде студенте назвао усташама“. Коришћењем ријечи „приопћење“ за саопштење шесторице владика, јасно се сугерише да су „усташе“ нико други, него управо ова шесторица архијереја! Дакле, благосиљајући овај текст, јер он друкчије не би могао бити објављен на више портала, који такође евидентно функционишу са његовим благословом, Патријарх нам сада саопштава ко су те „српске усташе“.
Невјероватно је да су лица која дјелују у црквеним медијима постала неосјетљива, без осјећаја стида и срамоте, јер све вријеме покушавају да бране неодбрањиво и непристојно писање митр. Давида, тиме што термин „усташе“ сада пребацују на „епископе, свештенике, професоре“. Српском Патријарху и људима који га окружују, а које је сам бирао (благословио), није јасно да се не ради о томе ко је усташа, него се ради о вриједносном питању: „Да ли било ко на сајту СПЦ смије било кога да зове „усташама“, посебно студенте или своју сабраћу архијереје, свештенике, професоре“?!
На званичном сајту СПЦ инсинуира се да су „усташе“ студенти, а на незваничним сајтовима СПЦ (тзв. портали), „усташе“ су отворено и недвосмислено неки епископи, свештеници, професори. Да ли то значи да је то сада благослов Патријарха? Да се „српским усташама“ не називају више студенти, него неки „од владика, као и свештеника, професора-теолога“? Сајт СПЦ се не би усудио, нити смио да објави нешто без благослова Патријарха, а још мање би то смио овај свештеник. Пошто „без благослова ништа не бива“, то онда значи само једно, да онај који апсолутно одлучује о свему, кроз институцију благослова, тај је онда и апсолутно одговоран за све!
У оба случаја, благословом Патријарха, „српске усташе“ су сви они за које се оцијени да су слабији, над којима се може иживљавати. Ако сте већ кренули са непристојним увођењем термина „усташе“ у црквене медије, како то да се овај екстремни рјечник никад не користи да означи оне који имају моћ, који су јаки, који врше насиље и чине нечасна дјела. Бирају се лаке мете, јер је такав „благослов“.
Кад су студенти постали усташе, жестока реакција јавности учинила је да се Патријарх повуче и натјера митр. Давида да немушто демантује самог себе. Прво их назове „усташама“, јер без његовог благослова такав ужасни текст никад није смио да се појави нигдје, а посебно не на званичном сајту СПЦ, а затим жели са њима да разговара?! Кроз благослов Његове Светости, сада његов свештеник брани „усташе“, јер им је овај термин толико драг да га бране и само пребацују на нове мете по потреби. Тако смо дошли до тога, да су бранећи термин „усташе“ Патријарх и други себе довели у немогућу позицију коју су сами створили, неко то сада и мора да буде. „Усташе“ су нико други, него шесторица архијереја СПЦ, од којих је један митрополит Јоаникије, против кога су већ покренули медијску кампању гласноговорници из Архиепископије, сигурно не без благослова самог Патријарха.
Овакве клевете би захтијевале и свјетовни суд да се умијеша, јер цртање мета на челу било коме, јесте позив на сукобе и подјеле међу народом и епископатом. Патријарх, очигледно дозвољава и благосиља да се „усташом“ назива митрополит Јоаникије уз кога стоји народ његове митрополије!
На крају, да ли ће ико сносити одговорност за све ово што се дешава у нашој Цркви? Уколико се било шта деси некоме од шест епископа, онда је јасно да Патријарх заиста мисли да су они усташе, сада без знакова навода, те да ће на њима спроводити своју репресију. Ваша Светости, студенте сте назвали „усташама“, а онда сте рекли да желите са њима да разговарате, сада Вашу сабраћу називате „усташама“, а говорите о „миру, миру у нама и са другима“. Како Вам се може вјеровати, док избацујете отров и непријатељство, ширите мржњу и обиљежавате Вашу сабраћу, јер без Вашег „благослова“ овакви срамотни текстови никад не би угледали свјетлост дана. Да ли ће Патријарх одговарати некоме? Можда Сабору СПЦ?
Ваша Светости, систематично и вриједно се уништавају црквени медији и спуштају на ниво таблоида, док својим свештеницима дајете благослов да по разним сајтовима омаловажавају, вријеђају, пријете и слуђују народ? Никоме неће бити чудно, када сутра људи не буду жељели да приме свештеника у кућу да им освети водицу. Неће бити чудно уколико ове године опадне број полазника на вјеронауку, или број ђака који упишу богословије, студената који ће уписати факултет. Неко ће бити одговоран за све ово? Знајући за добро уиграну стратегију, вјероватно ћете окривити шесторицу архијереја и друге „српске усташе“.
Онај који апсолутно одлучује о свему, кроз злоупотребу благослова, тај је онда и апсолутно одговоран за све, па и за штету коју наноси Цркви и све друге посљедице које ће доћи иза тога. За почетак, умољавамо Вас да не дајете благослов да било ко, било кога назива „усташама“ икада више. Можда је неопходно престати са злоупотребом „благослова“, јер Вас сада управо тоталитарно схваћена идеја „благослова“ терети за све ово што се дешава. Ако нисте у стању да се одрекнете своје апсолутне моћи злоупотребљавајући смисао „благослова“, онда макар немојте више да дајете благослов да Вас бране овакви људи, јер како Вас бране, плашим се да Вам непријатељи нису ни потребни.
