Na razna saletanja od strane raznih saletača – želim da se zahvalim i javno mitr. Davidu, koji je svojim ponašanjem, neskriveno pokazao da je njegovo delovanje i blagosiljanje studenata na putu za Niš častan javni čin, koji nedvosmisleno pokazuje da su njegova dela saobrazna obrascu „šestorice episkopa“. U tom smislu, mitr. David je sebe na hvale vredan način uvrstio u spisak sedmorice veličanstvenih.
U svom novom demantiju (Ponovo demantujem!), mitr. David navodi da je ispunio pisanu molbu studenata „koji su krenuli prema Nišu, i koji su uputili molbu svešteniku u Kruševcu da prisustvuju svetoj Liturgiji i pričeste se…“ Do sada, koliko mi je poznato, nije zabeležen slučaj da neko pismeno traži da prisustvuje Liturgiji i pričesti se? Otkada se za to pismeno moli? Sveta liturgija kao saborna molitva, poznato je to svim pravoslavnim hrišćanima, uvek je otvorena za sve. I za prisustvo, učešće, a kamoli pričešće, nije potrebna posebna unapred stečena dozvola.
Svima je jasno da se takve molbe niti upućuju od strane vernika niti odobravaju od strane episkopa. Tako postaje jasno da je ovaj čin dostavljanja studentskih zahteva i njihovo odobravanje od strane mitr. Davida imao neku drugu svrhu. Onu simboličku.
Ovaj neverovatni zahtev koji su studenti uputili mitr. Davidu, on im je odmah ispunio. I u tome je sadržana subverzivna priroda i poruka ovog čina. Naime, mitropolit nam pokazuje da Vlast nije u mogućnosti da ispuni studentske zahteve već mesecima, dok on na njih hitro odgovara i ispunjuje ih u času!
Povrh toga, dok su studentski zahtevi upućeni nadležnim organima sasvim uobičajeni, ovaj zahtej mitr. Davidu je sasvim neuobičajen. Zašto je ovo važno? Time, mitr. David zapravo upućuje poruku državnom vrhu – ako sam ja studentima mogao odmah da ispunim ono što od mene niko ne očekuje, pa valjda vi morate da ispunite ono što od vas svi očekuju!
Jasne su indicije da je ovo zapravo još jedna suptilna i veoma subverzivna poruka koju je mitropolit uputio vlastima, a u vezi sa ispunjavanjem studentskih zahteva. I ova poruka je nedvosmislena i jasna.
Dalje, ovde se ne radi samo o ispunjenju zahteva. Mnogo više od toga – ovde je reč o davanju blagoslova. Naime, u pravoslavnoj tradiciji davanje blagoslova za neku radnju, pa još od strane arhijereja, ima veoma veliku važnost. Kao što je poznato, u Crkvi ništa bez blagoslova ne biva. Ovim simboličkim činom davanja blagoslova „studentima koji su krenuli prema Nišu“, mitr. David jasno i nedvosmisleno ukazuje da blagosilja njihov cilj i nameru – borbu za pravedno društvo.
Vladika je svakako mogao postupiti i drukčije, baš kao i drugi episkopi koji su ignorisali ove događaje, kao i njihovu važnost. Međutim, njegova pravdoljubivost nije ostala imuna na studente i njihove zahteve. Na jedan vešt, prikriven, ali simbolički snažan i nedvosmislen način – on je državnim organima pokazao da se studentski zahtevi moraju ispuniti, i stavio do znanja javnosti da blagosilja njihovu borbu. Ponavljajući reči Apostola Pavla, mogu samo da kažem: „takav nam arhijerej trebaše“ (Jev 7, 26).
Nadamo se da nije kraj, jer imamo razloga da verujemo kako će se sigurno još neki episkopi pridružiti veličanstvenoj sedmorici. U narednim nedeljama, nadamo se da će se još arhijereja osmeliti da blagoslove i podrže pravdoljubivu borbu studenata, kao što je to učinio mitr. David.
