Sputnjik Srbija (Screenshot)
Autor teksta „Rusijo, izvini!“ je veoma zadovoljan što Ljiljana Smajlović čita sajt Teologija.net. Ali, kako ga čita? Novinarka RT Balkan je u svojoj Relativizaciji potpuno pogrešno iznela suštinu pomenutog teksta. Uvereni smo da je gospođa Ljiljana sasvim sposobna da protumači i mnogo lošije napisane i slabije argumentovane tekstove. Biće da je Smajlovićka, elegantno kako to samo ona ume, namerno deformisala značenje napisanog, i to sve kako bi povukla lažnu paralelu između rusofila opozicionog opredeljenja, za šta se autor teksta izdaje, i onih koji zahtevaju da nam Evropska unija jedan marionetski režim zameni drugim, samo estetski prihvatljivijim.
„Autor se jako ljuti što Rusija nije kaznila i osudila našu zemlju“, što se „nije naljutila na našu Crkvu“, optužuje nas proslavljena srpska novinarka u intervjuu sa dekanom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Zoranom Rankovićem. Ona tvrdi kako se „ljutimo što je Rusija tako lepo primila patrijarha i vladiku Irineja“, što je „strašno podseća na srpsku opoziciju koja se ljuti na EU“.
Niti na jednom mestu se Rusija ne poziva da bilo šta ili bilo koga osudi ili pohvali. Autor ima dovoljno poštovanja prema ruskoj državi. „Zaista imamo na čemu da budemo zahvalni“, piše u tekstu na koji se Ljiljana poziva. Mi se u potpunosti slažemo sa zahvalnošću koju je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu 22. aprila izrazio patrijarh srpski Porfirije kada su u pitanju Kosovo, Republika Srpska i Crna Gora. Štaviše, smatramo da je Moskva u mnogo čemu „srpskija od zvaničnog Beograda“. Niko nema razloga da se plaši da će Rusija po bilo kojem od ključnih pitanja okrenuti leđa Srbiji.
Kritika je u potpunosti okrenuta ka naprednjačkoj vlasti i prorežimskim snagama unutar Srpske pravoslavne crkve. Pošto smo svesni da su predsednik Republike i njegova stranka nepopravljivi, cilj je bio apelovati na SPC da osudi „lanac smrti koji je organizovala Srbija“, „pucanj u leđa Rusiji“ i „ubijanje i sakaćenje ruskih vojnika i civilnog stanovništva Rusije“. Ovo nisu naše reči, već direktora Spoljne obaveštajne službe Rusije.
Kako autorka Relativizacije vešto barata rečima pokazuje i čitanje da mi zahtevamo da SPC „žešće osudi“ to što je „neka srpska municija nekim čudnim putevima završila u Ukrajini“. Za početak, niko iz SPC do sada nije našao za shodno da na bilo koji način osudi učešće srpske vojne industrije u ubijanju Rusa. Nije bilo ni blage ni žestoke osude. Bilo bi dobro da je makar neadekvatna, ali nje uopšte nije bilo. Dalje, srpska municija nije „nekim čudnim putevima završila u Ukrajini“. Reakcija SVR-a i pominjanje preduzeća srpske namenske industrije jasno ukazuju da Moskva zna da Beograd svesno učestvuje u ratnim naporima Zapada, i da je veoma nezadovoljna time. „Čudni putevi“ su eufemizam za šeme prodaje naoružanja trećim zemljama uz svest gde će prodato oružje završiti. Srpski prodavci oružja nisu naivni, a nije ni Smajlovićka. Fascinantno je kako ona, sa ruskog medija, gde prima platu, u emisiji koja se zove Relativizacija, relativizuje učešće Republike Srbije u ratu protiv Rusije, države čije bi interese trebalo da predstavlja. Ovde se otvara prostor za konstruktivnu kritiku ruske politike u Srbiji, ali ćemo se uzdržati od toga.
Odgovor dekana Rankovića na dugo i slojevito pitanje potvrđuje ono što smo kritikovali. Dekan PBF-a, kao što se dalo predvideti, beži u metafiziku, indirektno nas optužuje da nemamo dovoljno duhovnog iskustva, da se previše oslanjamo na „ogrehovljeni razum“, a ne na srce, zbog čega smo se drznuli da zahtevamo od SPC da osudi sramnu ulogu Srbije u bratoubilačkom ratu u Ukrajini. On „ne želi da pravi političke paralele“ već nas poziva da uđemo u tajnu Crkve i usaglasimo se sa Božijom voljom, kako bismo bolje razumeli „ono što se oko nas zbiva“. Možda ćemo tada, oslanjajući se na srce, shvatiti da je profit od prodaje oružja mnogo bitniji od rusko-srpskog prijateljstva.
Kao i sve što Smajilovićka poslednjih meseci radi u svojoj emisiji, povlačenje neodgovarajuće paralele između prozapadne opozicije koja se kune u Brisel i Strazbur i onih koji su protiv izdajničke politike Srpske napredne stranke i njenog predsednika, ima za cilj da čuva „desni bok“ režima. Ljiljana zna da najveća pretnja opstanku SNS na vlasti dolazi od onih koji su protiv izdaje Kosova, onih koji ne žele da izdaju Republiku Srpku, onih koji se ne igraju interesima Srba u Crnoj Gori, i konačno – onih koji vole Rusiju.
Mi smo se Rusiji izvinili, da li ste Vi?
