Студенти у блокади испред цркве Лазарице, 27.2.2025.
Ових дана, људи у црквеном врху су се трудили да покажу како Црква не може да се бави политиком, али може политиканством. Појединци су називали српске студенте разним ружним и непримереним именима, без снаге да се истински покају у писаној речи. Са сајта СПЦ као да је покренуто такмичење у што успешнијем вређању студената и обесмишљавању њихових захтева, иако сада видимо да хапшења која се спроводе доказују исправност њихове борбе.
Али данас морамо бити захвални Богу, јер се једноумље у нашој Цркви све више троши. Тај распад једноумља никако не значи раскол, нити упућује на то. Трудом и прегалаштвом, љубављу и вером, све већи број владика не жели више да ћути. Прво се шест архијереја обратило јавности и разбило ћутање и монолитност мисли, дајући нам утеху да постоје и други гласови унутар СПЦ.
После овог храброг чина, са радошћу можемо да видимо покајање митрополита Давида, који се претходно прославио својим безочним нападима на младост Србије и своју браћу архијереје који мисле другачије (Здухачи, манитоши и људи од вересије).
Митрополит је сада дао благослов свештенству да дочекају студенте у Крушевцу, на њиховом путу ка Нишу. У свом обраћању јавности (Дочек студената), он сада и јасно каже да су студенти наша деца „која су се причешћивала са сузама у очима у храму где се молио и причешћивао Свети кнез Лазар. Тиме су потврдили да су деца Светог Саве и Светог кнеза Лазара, и да су у њиховом бићу дубоко урезане речи Светог кнеза Лазара: „да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“.
Подсећајући се ових речи које су сада објављене и на званичном сајту Епархије Крушевачке, верујемо и надамо се да је ово само почетак и инспирација за друге архијереје СПЦ, како би и они храбро и јасно исказали свој став, своју мисао и своју слободну и јавну реч.
Митрополит Давид је сада и седми епископ СПЦ, а други у Србији, који признаје достојанство студената и њихов светосавски карактер. Чекамо следећег Архијереја који ће заиста и недвосмислено да подржи достојанство младих људи у Србији, који се часно боре за све нас. Чекамо следећег владику који ће поцепати ово једноумље и тиме спречити сваки даљи разговор о „расколу“, указујући на јединство нашег осећаја за правду који нам Христос усађује у наше тело на свакој Литургији.
Мало се шалимо, што би рекли млади. Истина је да се Владика вероватно није покајао, јер он не може да греши. Али, можда може да се плаши?
По благослову Митрополита крушевачког г. Давида 27. фебруара 2025. год. свештенство Саборног храма Св. Георгија и братство цркве Покрова Пресвете Богородице на Расини је благословило кађењем и црквеним звонима студенте који су из царског Града кренули према граду Нишу. Том приликом поделили смо иконице с ликом Господњим и подсетили их да је једини исправни пут онај који води у Живот Вечни!
