Doček studenata iz Kragujevca ispred Hrama, 9. feb. 2025. (Foto: Insajder)
Ovih dana, ljudi u crkvenom vrhu se trude da pokažu kako Crkva ne može da se bavi politikom. Patrijarh Pavle je postao maltene Miloševićev patrijarh, jer nekako biti na strani vlasti nije politika, jer je vlast izjednačena sa samom državom. Pošto je vlast = država, prirodno je da podrška vlastima, označava podršku državi! Ova perverzna logika apsolutno ima smisla, jer šta logičnije nego izjednačiti vlast i državu?!
Verovatno zato, prisustvo sveštenika na skupu vladajuće partije u Čoki ne može da nas čudi. Jer oni, zaboga, ne učestvuju u politici, oni samo podržavaju vlast, pardon – državu. Ova tužna logika, dovela je do toga da neko plaši više od 50 episkopa Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) danas, jer je neobjašnjivo njihovo ćutanje. Čini se i nemogućim da se baš svi slažu sa nekakvim zvaničnim stavom SPC, koji zapravo kao i da ne postoji. Međutim, nije bilo uvek tako. I zato samo želim ovde da podsetim na časno i hrabro držanje vladike Justina Žičkog (1996. godine bio episkop Timočki).
Krajem decembra 1996. godine, u Negotinu, narod je protestovao zbog izborne krađe, koja se tada odigrala u Srbiji. Ipak, hladne decembarske noći, desilo se nešto čudno. Vladika Justin je tek stigao na Trg Đorđa Stanojevića, kako bi pozdravio okupljeni narod. Međutim, tek što je pozdravio okupljene građane, desilo se nešto neobično – nestalo je struje! Narod je počeo da viče: „Lopovi, lažovi!“ Posle pet minuta, vladika je pozvao prisutne da odu u crkvu Svete Trojice. Na pedeset metara od crkve, pojavio se kordon policije. Vladika Justin se tada obratio policiji i oni su se povukli i narod je stigao do crkve. Tada se prisutnima obratio vladika Justin:
„Ne bojte se, braćo, vi ste u Božijem hramu. I ne bojte se što vas oni mrze, oni su omrznuli odavno istinu. Ja znam ko je izveo moj narod na ulicu, to je želja za pravdom, istinom i ljudskim dostojanstvom što je uništavano decenijama unazad. Nije moj narod izašao na ulicu samo zbog krađe glasova. Oni moraju da znaju da su razlozi mnogo dublji i značajniji. Vreme je za istinu, ali budite strpljivi, čekajte da se pokaže volja Božija, a onima na vlasti poručujem da se istina ne može nametnuti oružjem i silom.“
Ova mala epizoda je neophodna da pokaže kako 90-ih godina u SPC, nisu postojali samo patrijarh Pavle, Amfilohije i Atanasije, dok su ostali episkopi ćutali i krili se. Ovaj kratak isečak iz istorije, pokazuje da smo imali mnogo više glasova onih episkopa koji su asketski uronili u dušu svog naroda i poznali je.
U svojim nedrima, naša Crkva je uvek imala i ima hrabre i časne episkope, poput vladike Justina. Čekamo da čujemo i njihov glas, da se ne plaše i ne dozvole da budu zastrašeni! Sigurno je i njima mučno da gledaju zvanični sajt spc.rs koji se pretvorio u progon neistomišljenika. Verujem da je pitanje trenutka kada će dostojni episkopi progovoriti i rasterati ovaj mrak koji se nadvio nad nama, vreme je.
