Milan Klisura & AI
Saopštenje „Nastavničkog kolegijuma“ Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objavljeno 29. juna 2025. na zvaničnom sajtu fakulteta, izaziva kontroverze, jer odiše nekonzistentnošću, ali i teološki veoma problematičnim izjavama.
Već na početku saopštenja susrećemo se sa rečima: „Poštovana gospodo studenti“, što je malo zbunjujuće jer u samom tekstu nalazimo do sada nebivalo teološko promišljanje:
„Svaki nastavnik, kao i student, dobijanjem blagoslova za učiteljsku službu ili za učenje, primljen je u crkveni klir – postao je klirik.“
Zbog ovakvog tumačenja koje zaista nije zabeleženo u istoriji pravoslavne teologije, ispada da su svi članovi klira – ali, ako su svi klir, onda zapravo to niko nije. Pa ipak, ukoliko neko zaista veruje u ovu besmislicu, bio bi u obavezi da saopštenje počne rečima: „Poštovani klirici“, a ne „poštovana gospodo studenti“! Valjda je i to dokaz da sastavljači ovog saopštenja ni sami ne veruju u nonsens koji su napisali.
Ali idemo dalje, u nastavku ovog teksta pominju se kontroverze u vezi sa tenzijama koje postoje između studenata i PBF-a. Ono što upada u oči jeste način na koji ovo saopštenje pokušava da argumentuje i odvrati studente od moguće nove fizičke blokade fakulteta. Očekivalo bi se da profesori, od kojih su mnogi sveštena lica, predlože i pozovu studente na dijalog u duhu hrišćanske etike i jevanđelskih vrednosti, tj. da pruže svetli primer kako se razgovara sa svima, pa i onima koji misle drukčije, što je definitivno bio primer koji nam Hristos zaveštava u jevanđeljima.
Međutim, glavni argument koji koriste profesori PBF nije ništa drugo nego, gle čuda – privatna svojina! Da nije tužno, bilo bi smešno! Naime, glavni argument kojim se žele sprečiti moguće blokade fakulteta jeste dokazivanje privatnog vlasništva nad zgradom fakulteta! O tempora, o mores!
Navođenje privatnog vlasništva nad zgradom kao razloga za sprečavanje studentske blokade predstavlja iznenađujući i krajnje neprimeren argument za instituciju koja sebe smatra čuvarom hrišćanskih vrednosti. Umesto pozivanja na dijalog, razumevanje ili pomirenje – vrednosti duboko ukorenjene u pravoslavnom predanju – sporno saopštenje se oslanja na pravni i kapitalistički argument privatnog vlasništva, što je u suprotnosti sa duhom hrišćanske zajednice.
Zgrada PBF je u vlasništvu Srpske Pravoslavne Crkve, a ne države Srbije, što je slučaj sa zgradama ostalih državnih fakulteta. Dve trećine zgrade zauzima internat studenata fakulteta, koji je u direktnoj nadležnosti Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, a ne države Srbije.
Šta se to desilo sa profesorima ovog fakulteta? Zašto se hrišćanska institucija oslanja na argument kapitalističke logike umesto na vrednosti dijaloga, pomirenja i zajedništva, koje bi trebalo da budu u srži njene misije?
U kontekstu protesta, gde studenti izražavaju nezadovoljstvo određenim aspektima ne samo stanja u društvu, nego i rada PBF, pozivanje na privatno vlasništvo deluje kao ljudski i hrišćanski promašaj. Da li to znači da profesori ovog fakulteta žele da nam kažu da je privatna imovina važnija od društvenog konteksta u kom živimo, važnija od ljudi – studenata, nastavnika i zajednice kojoj fakultet treba da služi?!
Pa ipak, učinićemo kratko bogoslovsko podsećanje u vezi sa imovinom i njenom prirodom u kontekstu Biblije. Proroci Starog Zaveta nisu videli privatnu svojinu kao zlo samo po sebi, ali je jesu smatrali potencijalnim izvorom nepravde, posebno ako se koristi sebično ili na štetu drugih. Ključna teološka ideja u Starom Zavetu je da je sva imovina, uključujući i zemlju, dar od Boga, a ljudi su samo korisnici tog dara. Ova perspektiva stavlja privatnu svojinu u podređeni položaj u odnosu na Boga i njegov suverenitet. Kritika proroka bila je u vezi sa privatnom svojinom, jer je upravo ona bila uzrok različitih nepravdi u društvu. Slično vidimo i u Novom zavetu, gde se prvobitna hrišćanska zajednica opisuje kao zajednica koja ima sve zajedničko u svom posedu: „A svi koji vjerovaše bijahu na okupu i imahu sve zajedničko. I tekovinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kako je kome bilo potrebno“ (Dap 2, 44-45). Niko ovde ne zagovara ukidanje privatne svojine, ali zapanjuje činjenica da PBF koristi činjenicu privatne svojine kao argument protiv sopstvenih studenata koji ističu vrednosti borbe za društvenu pravdu?!
Umesto da se gospoda profesori, u duhu proročkih poruka, ali i Hristovog primera, okrenu razgovoru sa studentima, prepoznajući njihove brige i radeći na rešavanju uzajamnog nerazumevanja, oni su se kao bogoslovi odlučili za pravne i kapitalističke argumente! Kako bilo ko može da misli da će se time obnoviti poverenje između profesora i studenata? Drugim rečima, umesto iskrenog poziva na razgovor, profesori ovog fakulteta biraju dalju konfrontaciju, podelu i otuđenje od svojih sopstvenih studenata. Jer, kako može postojati poverenje između Fakulteta i studenata, kada je privatno vlasništvo postavljeno kao zid između njih?!
Zbog svega rečenog ostaje nejasno kako je bilo ko častan mogao da potpiše ovakvo sramotno saopštenje, bez ikakve odgovornosti za napisanu reč? Svaki profesor ovog fakulteta može samo da se stidi posle ovog saopštenja, jer oni svojim delovanjem očigledno podržavaju ovakav besprizoran jezik upućen mladim ljudima.
Gospodo profesori, ako možete da se stidite posle ovakvog pisanija bilo bi to zaista dobro, mada sumnjam u tako nešto. Ako ste zaista mislili da je najvažniji argument usled odsustva spremnosti za dijalog i moguće ponovne fizičke blokade fakulteta privatna imovina, onda naši studenti zaista jesu prepušteni sami sebi, a vama je najbolje da više nigde javno ne govorite – osim možda u okviru vaše privatne svojine. Hrišćanski, nema šta!
