Милан Клисура & AI
Саопштење „Наставничког колегијума“ Православног богословског факултета Универзитета у Београду, објављено 29. јуна 2025. на званичном сајту факултета, изазива контроверзе, јер одише неконзистентношћу, али и теолошки веома проблематичним изјавама.
Већ на почетку саопштења сусрећемо се са речима: „Поштованa господо студенти“, што је мало збуњујуће јер у самом тексту налазимо до сада небивало теолошко промишљање:
„Сваки наставник, као и студент, добијањем благослова за учитељску службу или за учење, примљен је у црквени клир – постао је клирик.“
Због оваквог тумачења које заиста није забележено у историји православне теологије, испада да су сви чланови клира – али, ако су сви клир, онда заправо то нико није. Па ипак, уколико неко заиста верује у ову бесмислицу, био би у обавези да саопштење почне речима: „Поштовани клирици“, а не „поштована господо студенти“! Ваљда је и то доказ да састављачи овог саопштења ни сами не верују у нонсенс који су написали.
Али идемо даље, у наставку овог текста помињу се контроверзе у вези са тензијама које постоје између студената и ПБФ-а. Оно што упада у очи јесте начин на који ово саопштење покушава да аргументује и одврати студенте од могуће нове физичке блокаде факултета. Очекивало би се да професори, од којих су многи свештена лица, предложе и позову студенте на дијалог у духу хришћанске етике и јеванђелских вредности, тј. да пруже светли пример како се разговара са свима, па и онима који мисле друкчије, што је дефинитивно био пример који нам Христос завештава у јеванђељима.
Међутим, главни аргумент који користе професори ПБФ није ништа друго него, гле чуда – приватна својина! Да није тужно, било би смешно! Наиме, главни аргумент којим се желе спречити могуће блокаде факултета јесте доказивање приватног власништва над зградом факултета! O tempora, o mores!
Навођење приватног власништва над зградом као разлога за спречавање студентске блокаде представља изненађујући и крајње непримерен аргумент за институцију која себе сматра чуваром хришћанских вредности. Уместо позивања на дијалог, разумевање или помирење – вредности дубоко укорењене у православном предању – спорно саопштење се ослања на правни и капиталистички аргумент приватног власништва, што је у супротности са духом хришћанске заједнице.
Зграда ПБФ је у власништву Српске Православне Цркве, а не државе Србије, што је случај са зградама осталих државних факултета. Две трећине зграде заузима интернат студената факултета, који је у директној надлежности Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, а не државе Србије.
Шта се то десило са професорима овог факултета? Зашто се хришћанска институција ослања на аргумент капиталистичке логике уместо на вредности дијалога, помирења и заједништва, које би требало да буду у сржи њене мисије?
У контексту протеста, где студенти изражавају незадовољство одређеним аспектима не само стања у друштву, него и рада ПБФ, позивање на приватно власништво делује као људски и хришћански промашај. Да ли то значи да професори овог факултета желе да нам кажу да је приватна имовина важнија од друштвеног контекста у ком живимо, важнија од људи – студената, наставника и заједнице којој факултет треба да служи?!
Па ипак, учинићемо кратко богословско подсећање у вези са имовином и њеном природом у контексту Библије. Пророци Старог Завета нису видели приватну својину као зло само по себи, али je јесу сматрали потенцијалним извором неправде, посебно ако се користи себично или на штету других. Кључна теолошка идеја у Старом Завету је да је сва имовина, укључујући и земљу, дар од Бога, а људи су само корисници тог дара. Ова перспектива ставља приватну својину у подређени положај у односу на Бога и његов суверенитет. Критика пророка била је у вези са приватном својином, јер је управо она била узрок различитих неправди у друштву. Слично видимо и у Новом завету, где се првобитна хришћанска заједница описује као заједница која има све заједничко у свом поседу: „А сви који вјероваше бијаху на окупу и имаху све заједничко. И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно“ (Дап 2, 44-45). Нико овде не заговара укидање приватне својине, али запањује чињеница да ПБФ користи чињеницу приватне својине као аргумент против сопствених студената који истичу вредности борбе за друштвену правду?!
Уместо да се господа професори, у духу пророчких порука, али и Христовог примера, окрену разговору са студентима, препознајући њихове бриге и радећи на решавању узајамног неразумевања, они су се као богослови одлучили за правне и капиталистичке аргументе! Како било ко може да мисли да ће се тиме обновити поверење између професора и студената? Другим речима, уместо искреног позива на разговор, професори овог факултета бирају даљу конфронтацију, поделу и отуђење од својих сопствених студената. Јер, како може постојати поверење између Факултета и студената, када је приватно власништво постављено као зид између њих?!
Због свега реченог остаје нејасно како је било ко частан могао да потпише овакво срамотно саопштење, без икакве одговорности за написану реч? Сваки професор овог факултета може само да се стиди после овог саопштења, јер они својим деловањем очигледно подржавају овакав беспризоран језик упућен младим људима.
Господо професори, ако можете да се стидите после оваквог писанија било би то заиста добро, мада сумњам у тако нешто. Ако сте заиста мислили да је најважнији аргумент услед одсуства спремности за дијалог и могуће поновне физичке блокаде факултета приватна имовина, онда наши студенти заиста јесу препуштени сами себи, а вама је најбоље да више нигде јавно не говорите – осим можда у оквиру ваше приватне својине. Хришћански, нема шта!
