Karl Bloh, Ruganje Hristu, 1880.
Još jedan u moru tekstova naručenih u svrhu odbrane prorežimske politike vrha Srpske Pravoslavne Crkve pod naslovom „Eparhija žička i perspektive raskola unutar SPC“, napad na neposlušnog vladiku započinje često korišćenim, ali logički nedoslednim „argumentom iz asocijacije“ (eng. Guilty by association), formalnom zabludom kojom se dve stvari izjednačavaju na osnovu pripadnosti istoj grupi/skupu (ili u našem slučaju pojavljivanjem u istom kontekstu). Tako se ceo protestni pokret, kao i svaki pojedinac kome trenutna vlast nije po volji, dovode u vezu sa krajnje nepopularnim NVO sektorom i televizijama Nova S i N1, čime se legitimiše medijski linč političkih protivnika.
Logika je sledeća: Ako mitropolit žički Justin kritikuje vlast, a to prenesu navedeni mediji, koji su takođe opozicioni, onda mora biti da su mitropolit i Junajted medija grupa na istoj strani, da rade zajedno i koordinisano, sa istim ciljevima.
Naravno, potrebno je biti krajnje zlonameran da bi ovakva logička greška prošla neopaženom, i krajnje naivan da bismo pomislili da je napravljena slučajno. Ako se Mitropolit i neki medij u jednom trenutku nađu na istoj strani, to nam ne daje apsolutno nikakav osnov da zaključimo da je celina delovanja jedne ličnosti u potpunosti u skladu sa uređivačkom politikom medija koji je preneo njene reči.
Anonimni autor teksta objavljenog na anonimnom sajtu treba da razmisli koliko je korisno korišćenje takve argumentacije, koju je veoma lako okrenuti i protiv onih koje autor brani, i to mnogo uverljivije, c obzirom na to da su se Justin i N1 tek jednom našli na istoj strani, dok su patrijarh srpski Porfirije i naprednjačka vlast kao nokat i meso. Recimo: ukoliko patrijarh dosledno i bez izuzetka brani naprednjački režim, onda on zasigurno brani i kosovsku politiku vlasti, održavanje Evroprajda i sveopštu korupciju i krađu. Možemo i ovako: ukoliko patrijarh i režimski mediji zajedno brane predsednika Srbije, onda mora biti da patrijarh u potpunosti podržava i prati uređivačku politiku ovih medija, čak i kada oni blate njegovu braću u Hristu. Nezgodno, zar ne?
Koliko god kritični bili prema političkoj ulozi Patrijaršije, mi nikada nećemo ići toliko daleko da samo na osnovu njene bliskosti naprednom režimu donosimo toliko radikalne zaključke.
Separatizam, raskol i „prokleta“ Ukrajina
Prateći manir i metod vlasti koja, kada god se nađe u krizi, posegne za neuništivim argumentima „separatizma“, „izdaje“ i „hibridnog ratovanja“, za koji retko ko ume da objasni šta znači, ali svi znaju da je usmeren protiv srpskog naroda, autor čini isto i ucenjuje nas opasnošću raskola. Kao što je mitropolit bački Irinej, kako bi pritekao u pomoć uzdrmanom predsedniku, neodgovorno odlučio da učestvuje u aktuelizaciji „vojvođanskog separatizma“, tako nas i autor teksta činjenicom da se eparhije petorice od šestorice vladika koji su potpisali otvoreno pismo javnosti nalaze izvan Srbije navodi na to da optuženi spremaju raskol.
Raskol je velika reč, i zahteva ozbiljne dokaze. Međutim, mi vidimo da autora dokazi i odgovorno izražavanje ne interesuju, što se da videti u količini „prljavog veša“ koju iznosi na videlo, a u čiju istinitost imamo razloga da sumnjamo. Nije cilj autora da nam objasni kako je mitropolit Justin loš, zao i pokvaren. On želi da nam kaže sledeće: ako podržavate „šestoricu“ u njihovim zahtevima, i pored vaših dobpih namera, možete biti saučesnik u „hibridnom ratu“ protiv Srpske pravoslavne crkve, možete biti posredno odgovorni za raskol. A to niko ne želi.
Ne bi bio naprednjački tekst, da u njemu nema Ukrajine. Svaki napad na predsednika Republike je napad na državu, svaka revolucija je Majdan, a svaka kritika jerarhije priprema za raskol. Sva izdaja, korupcija i krađa vlasti se pravdaju velikim geopolitičkim igrama (bolje Janukovič nego Porošenko), smrtnom opasnošću u kojoj se nalaze srpski narod i njegova Crkva. Svaka nestabilnost nas vodi u smrt i razaranje kroz koju prolaze Ukrajinci. Svaki disidentski glas vodi „ukrajinskom scenariju“. Autor nas matira bućkurišem zapadnjačkih obaveštajnih operacija u Ukrajini, Crnoj Gori, Moldaviji, ne argumentujući previše, već dopuštajući čitaocima da sami sklope kockice i svojom apatijom zaštite Srbiju od nesrećne sudbine Ukrajine.
