Аутографи

Слобода, детерминисаност и вјештачка интелигенција

Савремени технолошки свијет је у свом напретку фокусиран на вјештачку интелигенцију у разним сферама. Све велике IT компаније попут Гугла, Фејсбука, Твитера и др. улажу прилично дио ресурса у развој система помоћу deep learning-a, вјештачке интелигенције и сл. Дјелимично нови AI системи на социјалним платформама се развијају због рестрикција говора мржње, терористичких порука или неке врсте индоктринације,  док, с друге стране, видимо њихову имплементацију у паметне уређаје.

Сјетимо се недавног немилог догађаја у Κрајстчерчу, те критика друштвених мрежа, на којима је овај масакр, од самог починиоца, био преношен уживо. Критике су биле јасне – „развили сте одличне системе када је ријеч о маркетингу, али не и када треба зауставити овакве ствари да се емитију“. Ово је подстакло многе менаџере да улажу знатно већа средства у развој оваквих система, са једном широм сликом. Твитер, још раније, међу првима уводи уклањање корисника због deadnaming-а, дакле, уколико се трансексуалној особи обратите или је ословите са погрешном интерпретацијом пола, ваш налог ће бити обрисан. Такође, сваки вид дискриминације на расној и сличним основама подијележе истој казни.

Овдје долазимо до проблема коју често и најрадикалнији либерали увиђају. Поставља се питање, да ли се уклањањем корисника ријешио проблем или је појединца револтирало и учврстило у његовим ставовима. Чињеница је да особа наставља да живи и послије тога, али губи шири контакт. Имамо безброј сјајних примјера просвијећења чланова Кју-клукс-клана управо преко друштвених мрежа, међутим, ово не би била опција уколико би се њихови налози укинули послије првог твита или статуса. Хришћанска мисија овдје наилази на исти проблем, јер не требају здрави љекара. Направимо паралелу са блудним сином, да ли љубав треба да буде на првом мјесту или смо ипак искључиви?

Нови системи вјештачке интелигенције који се развијају, способни су да сами уче. Deep learning омогућава самоучење од нуле, те непрестано усавршавање. Један од водећих стручњака у овом пољу, Лекс Фридмен, у једном скорашњем интервју је навео да када би имао довољно података о једној особи, могао би да види њене будуће активности. Ово није револуционарна изјава, многи трговински ланци као и интернет продавнице користе сличне технологије да би купцу, на основу његових података, препоручили нове производе. Прије нешто мање од десет година имали смо примјер у америчком трговинском ланцу Таргет, чији је систем унапријед послао купоне за опрему за бебе особи која није ни била свјесна да је трудна. Остављамо могућност да је ријеч о случајности, али… Данашњи системи су далеко развијенији.  Телевизијска серија Devs се бави управо овом проблематиком, да ли је све узрочно послиједично, те да ли постоји било какав насумичан догађај. Уколико се све дешава са разлогом, знајући разлоге можемо знати и будуће догађаје, истом логиком што знамо и прошлост.

Овај призвук детерминисаности не треба посматрати као нешто коначно. Бог нам управо на ово даје одговор кроз само стварање човјека, као слободног бића којег ствара за заједницу са Његовим Сином. Самосвјесност дата нам као таква, дакле, може да се усавршава. Посматрајући ово у контексту разлога (прворазлога) увијек ћемо имати могућност да направимо искорак ка догађају сједињења.

Отворимо једну занимљиву перспективу: оно што је било вијековима сакривено од људског ока сада се, кроз технолошка достигнућа, може бар мало докучити. Често чујемо да се људи „играју“ Бога кроз напредак, међутим, шта ако претпоставимо да нам Бог допушта да видимо бар у даљини дјелић његове моћи?

Савремена умјетност се, такође, често бави проблемом општег успона технологије над човјеком, многи се унапријед плаше чиповања и разних технологија које нарушавају слободу. Међутим, видимо да су многи алгоритми одавно присутни, тако Гугл унапријед зна шта ће вам бити потребно на основу података које има о вама – путовања, прегледи интернет страница, претраге итд. Велика је вјероватноћа да овакви системи познају ваше најближе боље него што их познајете ви сами. Поставимо себи питање, да ли нам је ово нанијело много зла или олакшало живот? Даље, да ли злоупотреба може побједити употребу?

Михаил В. Ломоносов је, с правом, писао да наука и религија „не могу доћи у спор… осим једино ако им ко из некакве таштине и по свом мудровању ово непријатељство не наметне“. Исту мисао изразио је и Свети Филарет Московски: „Вјера Христова није у непријатељству са истинским знањем, и то зато што није у савезу са незнањем.“

error: Content is protected !!