Objavljivanje teksta episkopa Sergija pod naslovom „Gledajmo svoja posla!“ na zvaničnom sajtu Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) neizbežno pokreće ozbiljna pitanja o uređivačkoj politici i teološkoj odgovornosti onih koji upravljaju ovim glasilom. S pravom se možemo zapitati postoji li uopšte uredništvo koje pažljivo procenjuje ovakve tekstove pre nego što ih pusti u javnost, ili bar neko ko je savladao predmet „Uvod u bogoslovlje“? Ako je ovo ono što urednici smatraju prihvatljivim za objavljivanje, onda skandaloznost teksta predstavlja tek vrh ledenog brega mnogo dubljih problema.
Episkop Sergije oplakuje „novo vreme“ u kome, po njegovom mišljenju, „djeca uče roditelje, studenti profesore, đakoni episkope“, dok se autoriteti „namjerno gaze“. Smeta mu urušavanje autoriteta, a ipak mu nikada nije zasmetalo gaženje živih ljudi ovih dana. Možda je upravo zato, vladiko, neophodno srušiti takve lažne autoritete – poput vas i vama sličnih! Zar Hristos nije rekao: „Koji hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga“ (Mt 20, 27)? Drugim rečima, istinski autoritet u hrišćanstvu ne proizilazi iz položaja, već iz služenja – načelo koje autoru očigledno ostaje strano.
Sergije, slučajni episkop, čezne za nekom srednjovekovnom crkvom sa Zapada – iskustvom koje, na sreću, Istok nije upoznao – crkvom koja „vlada“ bez ikakve odgovornosti. Ovo je daleko od Hristovih reči: „Sin Čovječiji nije došao da mu služe, nego da služi i dade život svoj u otkup za mnoge.“ (Mt 20, 28). Poziva se na Gospodnje reči: „Ako li ti zgrješi brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo; ako te posluša, dobio si brata svojega“ (Mt 18, 15), ali ih izvlači iz konteksta. Ovaj stih svedoči o bratskoj ljubavi i ispravljanju u zajednici, a ne o zabrani dijaloga ili kritike. Verujem da nesvestan šta govori, vladika dalje citira: „I Sam Gospod naš Isus Hristos u Besjedi na Gori poručuje licemjerima ovoga svijeta: „Izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga“ (Mt 7, 5)“. Svaka upotreba ove izreke da se njome pokazuje na „brvno u oku“ onoga koji se njome kritikuje, izvrgava ruglu onoga koji to radi, jer pokazuje da se ona upravo na njega odnosi!
Vladiko, od kada je kritika postala nešto loše? Od kada kritika isključuje ljubav? U svakodnevnom životu najviše kritikujemo one koje volimo – decu, prijatelje, porodicu – upravo zato što nam je stalo do njih. Kada nam prestane da bude stalo, tada kritika utihne, a mi počnemo da „gledamo svoja posla“. Vladiko, zar želite da prestanemo da volimo i brinemo za Crkvu?
Poziv da „gledamo svoja posla“ zvuči kao poziv na odustajanje od zajedničke odgovornosti u Crkvi. Sam naslov deluje duboko uvredljivo za svakog pravoslavnog vernika i člana Crkve. Vladiko, kako je moguće pripadati Crkvi – živom telu Hristovom – i istovremeno „gledati svoja posla“? Zar Crkva nije zajednica svih vernih, gde „ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi“ (1Kor 12, 26)? Ako je autor zamislio da su samo episkopi Crkva, dok je verni narod tek pasivni posmatrač, to je još jedan dokaz o snovima koje on sanja.
Vladiko, možda narod „pod brdom“ vidi ono što oni „na brdu“ ne mogu ili ne žele da sagledaju. Vaš tekst, umesto da podstakne sabornost i međusobno razumevanje, deli Crkvu na one koji „znaju više“ i one koji moraju da ćute. Ili još gore, na one „ispod“ i one „iznad“: „sebi svako daje za pravo da sudi onima iznad sebe“. Kakve su ovo podele, vladiko, ako Boga znate?! To nije pravoslavlje – to je prelest samozvanih autoriteta. Crkva živi kroz sve nas, a ne samo kroz one koji sebe smatraju njenim jedinim glasom.
Crkveni vrh bi morao da se zapita: ko nadgleda šta se objavljuje na sajtu SPC? Da li je ovo zvanični stav Crkve ili samo odurni provincijalizam i neznanje jednog episkopa? Ako je ovo drugo, zašto ne postoji urednički filter koji bi prepoznao ove teološke i logičke promašaje, čiji je cilj da ponize i isključe verni narod iz Crkve – osim, naravno, kada taj narod daje novac? Vladiko, ako Crkva postane samo stvar episkopa, gde je mesto za narod Božiji? U stvari, slučajni episkop Sergije nam daje odgovor: „Narode, dajte novac Crkvi i gledajte svoja posla, a nas pustite da sa njim raspolažemo, pa da vas sa zvaničnog sajta SPC još malo ponižavamo.“ Šta je rešenje? Da verni daju još malo više novca?
