U toku fizičke blokade Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na jednoj prorežimskoj televiziji, osuđivani kriminalac koji blisko sarađuje sa državnim i crkvenim vrhom, događaje na tom fakultetu nazvao je čistim satanizmom. Pre njega, satanizam je pominjao i Svetislav Božić, akademik, koji je svojim nastupom na TV Hram (a što je preneo i zvanični sajt SPC) upisao sebe u knjigu beščašća.
Pre toga, sve je ionako već prštalo od uvreda na račun studenata, pa ne smemo nikada zaboraviti taj izraz koji nikada ni jedan častan čovek nije smeo upotrebiti, a posebno ne vladika i posebno ne mitropolit – „srpske ustaše“. Našem episkopatu javna reč ne znači mnogo, očigledno, ona se troši bez odgovornosti. I ne samo to, nego je izgleda neophodno stalno dizati lestvicu uvreda prema onima koji su žrtvovali sve u svojoj borbi za pravdu.
Gostovanje akademika Božića, pomenuto je čak i na sednici SANU! Tako je akademik Radomir Saičić kritikujući kolegu Božića rekao i sledeće:
Pre par meseci, u intervjuu na TV Hram, akademik Svetislav Božić ih je nazvao neradnicima, divljacima, nasilnicima, pripadnicima Kominterne koji hule na crkvu, srpske svetinje i na Hilandar. Dalje je navodio da su i studenti i profesori nedaroviti neradnici nezadovoljni sobom, da dobijaju zadatke sa strane (tj. od stranih službi) i da nam takvi – ni studenti ni profesori – uopšte ne trebaju, da su oni moralna mrlja na akademskoj zajednici. Dalje tvrdi da studenti nisu obrazovani, da nemaju obraza i da su (i oni i njihovi profesori) ođavoljena kategorija! Ovo poslednje je posebno ilustrativno, jer u hrišćanstvu – a akademik Božić se formalno deklariše kao hrišćanin – đavo predstavlja krajnje, ekstremno zlo, pa goreg od toga nema. Treba poslušati taj intervju, jer je veoma interesantno koliko je osuda i kleveta sadržano u pet minuta izlaganja posvećenog ovoj temi.
Svakako, đavo je uveden u priču kao najekstremnija slika zla. Videli smo da je geneza prisutna od intervjua akademika Božića u februaru, Davida i „srpskih ustaša“, a krajem maja to je sve ponovio i osuđivani kriminalac u ulozi prorežimskog analitičara.
Jedino gore što bi se moglo desiti, jeste da sada i neki mitropolit iskoristi ove reči i time se naruga mladim ljudima u Srbiji. I upravo se to i desilo, mitropolit Fotije je iskoristio čarobni izraz „satanizam“ čime je upravo satanizovao sve koji drukčije misle. A mitropolit Fotije nije bilo ko – on je član Svetog Arhijerejskog Sinoda, te je stoga razumljivo da sigurno nije mogao da odoli, a da se ne naruga studentima i da ih još malo vređa i ponižava. U svojoj novoj pesmi „Smirenje“ on kaže sledeće:
U ovo naše vreme Otkrovenja,
mladi se anarhiji
umesto smirenju uče,
bunt demonski prihvatajući,
svoj tron iznad tronova drugih
– iznad Božijeg žele postaviti,
jer oni nesmirenjem
um satanski zadobiše,
dok se smireni verom
– Hristu upodobiše
i ne traže ništa više,
jer oni pronađoše biser u polju
– Hrista Gospoda i Mesiju
Mladi ljudi su, ako je verovati mitropolitu Fotiju, prihvatili „bunt demonski“ i „um satanski“ zadobili! Čovek mora da zastane na trenutak, da uzme malo vazduha i ponovo pročita ove reči u neverici! Međutim, ništa ne pomaže da ublaži ove reči!
Da li je moguće da jedan pravoslavni episkop na ovakav način tretira mlade ljude koji se bore za pravdu?! Otkuda ovolika mržnja prema mladosti u našoj Crkvi?! Otkud ovoliki gnev prema čoveku, njegovoj slobodi i dostojanstvu?!
Pri tome, sve je ovo lažno i pretvorno. Laž koja ječi i zveči. Zamislite samo na trenutak da je mitropolit Fotije ovo isto saopštio pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori dok su u litijama, mesecima ukazivali na svoja pogažena prava, boreći se za dostojanstvo pravde! Zašto im preosvećeni nije saopštio da treba da se smire, da pravdu traže u institucijama države Crne Gore, da budu poslušni i pokorni vlastima, da ih prozove da ako tako ne učine u „buntu demonskom“ i „umu satanskom“ prebivaju? Zašto ih nije pozvao na smirenje?!
Licemerje mitropolita Fotija, kao člana Sinoda, nema granica, ali predstavlja i zlu nameru, kojom se mladim ljudima crtaju mete na čelu, a njihovo dostojanstvo ugrožava više nego što je to vlast do sada ikada uspela da učini. Izgleda da Fotije, iako iz druge države i druge kanonske teritorije, pomaže više vlastima u Srbiji, nego episkopi iz Srbije?! Da li se ovim mešanjem u unutrašnje stvari Arhiepiskopije i mitropolit Fotije meša u delovanje i rad patrijarha?!
Sramota i bruka SPC se nastavljaju i pitanje je da li iko više može da zaustavi ovo propadanje institucije koja je vekovima štitila srpski narod i pomagala ga protiv svake nepravde vlasti! Sada je mitropolit Fotije perjanica i zaštitnik vlasti u Srbiji, iako živi u drugoj državi?! Odakle mu pravo da vređa srpsku omladinu?!
Mladi ljudi u Srbiji su četvrt veka napajani na izvoru veronauke, pa znaju da su osnovne vrednosti u hrišćanstvu pravda i istina! Sada ih neki mitropoliti uče da su najveće vrline smirenje i pokornost – a oni koji to ne razumeju imaju „um satanski“ i „bunt demonski“. Ne pamtim da se neka grupa episkopa više obračunavala sa svojom mladošću na ovako besprizoran način i ovako beskrupulozno, oslobođena svakog moralnog integriteta.
Očekivao bi čovek da mitropolit Fotije napiše nešto o srpskom oružju u Ukrajini i tome kako naše oružje ubija Ruske vojnike i civile, o čemu govore sami Rusi. Da nam kaže nešto o „demonskom buntu“ i „satanskom umu“ ljudi koji to rade i čine našoj jednovernoj braći! Možda neku pesmu da napišete o tome vladiko?! Pošto to nije učinio, vladika Fotije je pokazao jedino smirenje pred vlašću, onom vlašću kojoj on služi!
Uistinu je nebivalo da jedan mitropolit ovako i na ovakav način bruka Srpsku Crkvu, satanizuje srpsku omladinu i na najmračniji mogući način izvrće istine vere – zaista retko da je tako nešto zabeleženo.
Akademik Božić se pridružio onima koji ono najbolje u ovoj zemlji označavaju kao najgore, vređajući i klevećući mladost, znanje i vrlinu. Ako su i studenti i profesori (a uz njih i advokati, sudije, tužioci, srednjoškolski profesori…) neobrazovani, lenji, divljaci i nasilnici – ko onda predstavlja srpsku mladost, inteligenciju i budućnost? To su onda verovatno stanovnici Ćacilenda, te skaredne kombinacije čergi i klozeta instaliranih ispred Skupštine i Predsedništva, prostora u kome su se mogle videti različite spodobe sa kapuljačama, bejzbol-palicama i drugim rekvizitima kulture i umetnosti? Verovatno su tamo podijum i publika za naredni koncert Akademika Božića, to je publika koja mu je bliska i koja će ga svakako pozdraviti ovacijama. (Akademik Radomir Saičić)
Mislim da se možemo, bez imalo cinizma, saglasiti sa ovom porukom akademika Saičića, te pozvati sve episkope koji tako zdušno satanizuju našu omladinu da odu u „ćacilend“ i da tamo propovedaju priču o pokornosti, poslušnosti i smirenju. Bilo bi dobro organizovati i pesničke večeri mitropolita Fotija, siguran sam da bi stanovnici tog šatorskog prostora bili oduševljeni njegovim radovima!
Pitanja ostaju: Da li će mitropolit odgovarati nekome za ovaj govor mržnje? Da li će snositi odgovornost ukoliko neko sutra polomi glavu nekom studentu, jer želi da mu slomi „um satanski“ i „bunt demonski“?
Jovan Dučić je govorio: „Postoje sveštenici od kojih ti omrzne vera, vojskovođe od kojih ti omrzne vojska, činovnici od kojih ti omrzne država i žene od kojih ti omrzne ljubav!“ Pa da dodamo, da nažalost, postoje i mitropoliti koji se iz sve snage trude da nam omrznu i veru i Crkvu – ali to im neće uspeti, jer Crkvu ni vrata pakla neće nadvladati i ona ostaje – oni, pak, moraju da odu!
