Foto: Kosta Jovanović
Veoma je interesantno to kako zvanični sajt SPC, baš kao i aktuelni režim u Srbiji, ide silaznom putanjom, da ne kažem „pada“. Svaki potez uredništva sve je komičniji (zapravo, bio bi sve komičniji da nije sve tužniji), a „gol razlika“ se nezadrživo povećava, i to najviše zahvaljujući autogolovima koje nižu u poslednjih osam meseci. O tome nam svedoči i najnoviji tekst na sajtu SPC autora profesora Predraga Dragutinovića, pod naslovom „Biblijom protiv Crkve“. Zaista, spektakularan pogodak; uspeo je da zatrese mrežu sopstvenog golmana iz slobodnog udarca.
Poslednjih godina su društvene turbulencije u našoj zemlji po pravilu praćene unutarcrkvenim previranjima i sporovima, tokom kojih je neretko „argument iz Biblije“ potezan da opravda određeni politički stav ili ispravno političko ubeđenje. Onaj ko ima Bibliju na svojoj strani, pročitanu i citiranu na način koji on odabere, pokazuje se doslednim u svojoj veri, kao i u pravom, predanjskom i crkvenom poimanju političkih i socijalnih relacija datog trenutka i miljenik sekularnih političkih istomišljenika. Trend nije nov.
Dakle, na samom početku vidimo da se autor ovog teksta uspešno ugleda na novozavetne biblijske likove (fariseje) i svoje tumačenje Biblije nameće kao jedino validno. Pokušajmo da vidimo zašto mu je to bitno. Autor zna da bi, s obzirom na činjenicu da živi u svetu, trebalo da sagledava društvena i politička previranja u istom i da o njima donese sud (pogotovo kao profesor na PBF) i zna da bi trebalo da primeti kakve implikacije ova zbivanja imaju po članove Crkve Hristove.
Međutim, kao što ćemo videti u nastavku njegovog izlaganja, gospodin o trenutnim društvenim i političkim previranjima u našoj zemlji nije lepo rasudio i stao je na pogrešnu stranu i iz tog razloga pokušava da Sveto Pismo strpa pod am koji bi opravdao njegovo loše rasuđivanje, jer mu je to izgleda mnogo lakše nego da prizna da je pogrešio. Plašim se da čovek možda i isto to Sveto Pismo proglasi nevalidnim, ako kriza u našem društvu potraje još malo duže, po ugledu na već pomenute biblijske likove koji su onog momenta kada ih je Bog porazio Svetim Pismom istog i ubili.
Ono što dalje upada u oči tokom čitanja ovog teksta su fantomski problemi koje stručnjak za Sveto Pismo „rešava“ i fantomski protivnici koje „pobeđuje“, a sredstvo kojim to čini je, naravno, njegova „struka“, to jest Sveto Pismo.
Koncept nedavne „teologije bunta“ izgrađen je na ciljanom odabiru biblijskih odeljaka na osnovu kojih se pozivalo na bunt protiv crkvenih autoriteta, da ne kažemo čak i na crkvenu neposlušnost. Argumentacija je pritom bila na nivou političkog pamfleta zaodenutog u biblijske narative istrgnute iz svakog konteksta, kako istorijskog u kome su navođeni tekstovi nastali, tako i bogoslovsko-crkvenog u kome se primenjuju.
Naš (samo)izabrani stručnjak za Sveto Pismo, do skoro veliki fan autorskog koncepta svog učitelja i saradnika Rodoljuba Kubata – „teologije bunta“ – nažalost, lovi u mutnom. Za profesora Dragutinovića, teologija bunta postaje sporna, izgleda, onog momenta kada je na relativno nedavno održanom skupu o Avi Justinu njegov novi geometar za „crkvenost“ i „pravovernost“ izjavio da takva biblistika „nije pravoslavna“. On sada nastupa kritički, tvrdeći da se pojedini citati iz Biblije, „istrgnuti iz svakog konteksta“, koriste kako bi se pozivalo na „crkvenu neposlušnost“ i „bunt protiv crkvenih autoriteta“. Ali nam ne otkriva ko to tako citira Bibliju? Ne kaže ni koje se to reči iz Pisma zloupotrebljavaju, niti navodi protiv kojih to „crkvenih autoriteta“ neko ustaje i kome je, navodno, neposlušan. Nema imena, nema citata, nema sadržaja, ali ima osude.
Šta je to što jednog profesora biblistike, koji bi, valjada, i sam trebalo da svedoči, da se nekako ugleda na likove o kojima druge poučava, sprečava da bude kao i oni, pa da stane u odbranu Crkve od „autoriteta“ koji je tako besramno napadaju, potpuno transparentno, i da na te njihove napade, ako baš ne može da stavi tačku, kaže jedno „Čuj, Izrailju“ ili „Znam dela tvoja“? Ne znam šta ga to sprečava i neću ga podsećati na to šta „predmet“ njegove „struke“ kaže o onima koji se više boje ljudi nego Boga i tome slično…
Iz Biblije se pucalo kao iz mitraljeza da bi se utemeljio i opravdao jedan politički stav i pokazalo kako je neki drugi stav nebiblijski, necrkven, nehrišćanski. Čak su se na pojedinim transparentima, tokom građanskih protesta, mogli videti zloupotrebljeni biblijski citati, a u objavama na društvenim mrežama da i ne govorimo.
Naš autor koji zapravo ide Biblijom protiv crkve je, međutim, dosledan i nastavlja u istom maniru, ali na jedan još, ako tako mogu da kažem, „nebiblijskiji“ način. On kaže da se iz „Biblije pucalo kao iz mitraljeza“ i da su se „na pojedinim transparentima, tokom građanskih protesta, mogli videti zloupotrebljeni biblijski citati“. Gospodin, dakle, bez argumenata i pozivanja na konkretne slučajeve, naprosto diskredituje drugu stranu. Kada neko ne citira Bibliju na način na koji on misli da bi trebalo, to citiranje on automatski proglašava za zloupotrebu biblijskih citata ili, što je još gore, on time pokazuje da misli kako svako ko se ne slaže sa njim nema poštovanja prema Bibliji, te da tom nekome Sveto Pismo ne predstavlja apsolutno nikakvu svetinju.
Međutim, opet se javlja malopređašnji problem, činjenica da autor ne ilustruje adekvatno problem koji kritikuje, niti navodi biblijske citate koji su zloupotrebljeni, iako bi valjda trebalo da iskoristi šansu da nas, kao profesor biblistike, nauči njihovom „pravom“ tumačenju. U skladu sa, razume se, interesima „autoriteta“ koje poštuje, dakle „po blagoslovu“. Što, naravno, unutar narativa i sa pozicije (samo-)nametnute podobnosti, sa koje profesor nastupa, ne predstavlja nikakvo krivotvorenje, već poštovanje poretka (nije reč o naslovu SNS pseudo-naučnog magazina, prim. aut.).
Da apsurd bude veći, svojevoljno davanje otkaza na radno mesto obrazlagano je doslednošću Bibliji.
Na ovom mestu javlja se iznenadni naboj silne hrabrosti u pokušaju da se izađe iz okvira u kome se do sada pisalo i pokušaj personifikacije neprijatelja, ali to ipak opet ostaje nedovoljno. Jer, ovde naš veliki biblista, na jedan vrlo „biblijski“ i „hrišćanski“ način, diskredituje gest svog kolege koji je podneo ostavku na Bogoslovskom fakultetu iz, zamislite, tričavih moralnih razloga! Takođe, on nam ponovo ne kaže koje se to citate iz Svetog Pisma drznuo da zloupotrebi njegov kolega zbog nekakvih tričavih moralnih pobuda.
Kulminacija ove prakse predstavlja nedavni „post“ jednog studenta druge godine Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, dakle studenta koji jedva da je položio jedan ispit iz nekog biblijskog predmeta, koji dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, časnog sveštenika i profesora, upućuje na čitanje Biblije, ako je može negde naći. To je izraz, ne samo nedostatka elementarnog kućnog vaspitanja, nego i krajnje neupućenosti u to šta Biblija jeste i kakav je njen predanjski položaj u Crkvi.
I ovde je očigledno da profesor svoje mišljenje smatra merilom crkvenog tumačenja Svetog Pisma. Ali na stranu sad to, pošto nam profesor konačno ukazuje na to gde su konkretno zloupotrebljeni citati iz Biblije i gde to taj problem kulminira. Reč je o objavi jednog studenta (moje malenkosti) na nekoj od društvenih mreža (za profesorovu informaciju – u pitanju je komentar na Instagramu)! I problem je, gle čuda, to što student dekanu govori da treba da čita Sveto Pismo. Dakle, pošto je jasno da profesor ni ovde nema nameru da nam navede konkretna zloupotrebljena mesta iz Svetog Pisma, niti da nam, kao profesor i učitelj, da hermeneutički ključ u kome bismo mogli sve to „ispravno“ da razumemo, moraću sam da detaljnije izložim i rastumačim ovu situaciju. Profesoru, dakle, smeta objava, odnosno komentar kojim se kritikuje necrkveno i nebiblijsko ponašanje dekana PBF Zorana Rankovića.
Visokoprečasni otac dekan je, gostujući u jednoj emisiji, pokušaj fizičke blokade Bogoslovskog fakulteta nazvao anticrkvenim i rekao da su oni koji su došli da fizički blokiraju zgradu Bogoslovskog fakulteta ugrožavali bezbednost drugih studenata, odnosno njihovih kolega koji žive u domu koji je u okviru zgrade. Međutim, iste te kolege su bile fizički sprečene da uđu u taj isti dom, ne od strane onih koji blokiraju zgradu, već od strane uprave PBF koja je Fakultet zaključala!
Dalje, dekan je, govoreći o istom događaju, rekao kako su ga neki ljudi čak i napali toga dana, što je još jedna notorna laž. Naime, čitava „sporna“ situacija je izgledala ovako. Fizička blokada PBF počela je zbog toga što dekan nije ispoštovao ono što je on lično potpisao, zajedno sa svim drugim dekanima fakulteta Univerziteta u Beogradu, a to je da na Bogoslovskom fakultetu neće biti nastavnih aktivnosti do ispunjenja studentskih zahteva (zahteva koji su apsolutno u skladu sa Biblijom). Potom je on svoj potpis naprosto zanemario, odnosno, slagao je, a ta vrsta laži, pored toga što je svakako nebiblijska („Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži,“ Jn 8, 44), podrazumeva i pozivanje na profesionalnu i krivičnu odgvornost (ovde nećemo detaljno podsećati na to da se jednim drugim laganjem visokoprečasnog oca dekana već bavila Etička komisija UB, te da mu je u vezi sa tim izrekla javnu osudu).
Nakon toga, dekan je odlučio (vrlo „biblijski“ i „crkveno“, nema šta) da zaključa zgradu Fakulteta, i to u toku večernjeg bogosluženja, a da okupljenima ispred zgrade kaže da bogosluženja te večeri neće biti. Međutim, bogosluženje se odvilo u tajnosti (mislim da je izlišno govoriti o nebiblijskom karakteru nekakvih VIP bogosluženja), pa su okupljeni građani, u znak protesta što ih je visokoprečasni otac dekan ponovo slagao, počeli da zvižde i uz uzvike nezadovoljstva ga ispratili sa parkinga. To su, između ostalog, neki od razloga zašto sam dekana uputio na Bibliju.
Istini za volju, možda ja nisam ispravno razumeo Sveto Pismo, što bi, makar do neke mere, bila i odgovornost profesora Dragutinović Predraga koji mi ga nije dovoljno dobro rastumačio, i to, između ostalog, zato što je pre početka studentskih blokada bogoslovsko – pastirskom smeru održao samo 2 ili 3 predavanja, sa kojima je otpočeo tek u novembru (neću ga opominjati na to da akademska godina počinje 1. oktobra, ali je zanimljivo kako baš ovaj veliki biblista od početka blokada naprasno oseća neodoljivu potrebu za održavanjem nastave na Fakultetu, što je protivzakonito i radio). Možda je, nakon svega, baš laž ono što, prema shvatanju profesora Dragutinovića, Zorana Rankovića čini „časnim sveštenikom“?
Ostatak teksta naprosto nije vredan pažnje, sem što profesor ni u slučaju napada na „medijski eksponirane teologe“ ne daje niti jedan konkretan primer, a kamoli dokaz njihovih „zloupotreba“ Biblije. Stoga nam ostaje da zaključimo:
Ako profesor Dragutinović već tvrdi da nekompetentni „student“, „medijski eksponirani teolozi“ i njegov kolega koji je „svojevoljno“ (profesor je očigledno sablažnjen i time što neko ima svoju volju) dao otkaz zloupotrebljavaju Sveto Pismo, bilo bi lepo i časno da nam on, kao stručnjak, objasni kako to tačno treba razumeti, u „kontekstu“ (i koji je to tačno kontekst), sva ona silna mesta iz Novog Zaveta koja govore o licemerju, laži, nasilju, neverstvu ili prodaji prijatelja zbog straha i interesa?
A ja, pošto sam nekompetentan, ovaj tekst neću završiti pozivanjem na Sveto Pismo, već na stih pesme jednog benda za koji verujem da mora biti poznat prof. Dragutinoviću, kao velikom fanu i poznavaocu buntovničke i slobodarske muzičke scene (jer je to jedino što mu je, kao nekome ko se odrekao svoje slobode, od bunta preostalo):
Weak at heart is what you’ll always be
Your fake ass won’t compete with me
It must be hard to live in disgrace
They know the truth and now who should you blame?