Ovaj tekst nema pretenzije na to da bude naučni. Jedino na šta pretenduje jeste da se unese malo jasnoće i istine u jedno nepotrebno zamršeno pitanje puno pogrešnog i naprosto lažnog mišljenja.
Naime, međ srpskim narodom je uvreženo mišljenje da su pravoslavni novokalendarci na gregorijanskom kalendaru, koji je zlo, jer je „papin“ kalendar. Ono što ti Srbi međutim ne znaju jeste činjenica da su pravoslavni novokalendarci na srpskom kalendaru, Milankovićevom (ovde nećemo ulaziti u istoriju nastanka istog, priču o Trpkoviću itd). Zašto se to ne zna je zapravo veća misterija od bilo kakve misterije koja se može prišiti priči o kalendaru uopšte.
Dovoljno bi bilo pogledati Vikipediju, Pravoslavnu vikipediju, knjigu Reforma Julijanskog kalendara samog Milutina Milankovića (mada on piše o događajima u Carigradu i u knjizi Kroz vasionu i vekove), sve dostupno na dohvat jednog klika, i videti istinu. Ne postoji niti jedan jedini strani izvor koji kaže o novom kalendaru Pravoslavne Crkve išta drugo osim da je to reformisani julijanski kalendar koji je napravio srpski naučnik Milutin Milanković. Jedina Pravoslavna Crkva koja je na gregorijanskom kalendaru jeste Finska. Zašto je to tako – nemam pojma.
Treba napomenuti i da je većina Pravoslavnih Crkava na Milankovićevom kalendaru. Doduše, po broju vernika mogu obe strane da se takmiče, no nije to poenta.
Postoji nekoliko poenti. Jedna od njih je da kalendar nije versko pitanje. Ni nacionalno. Kod nas se od istog međutim upravo pravi to – versko i nacionalno pitanje. Trt mrt, život ili smrt. Nećemo papin kalendar! Pritom – nećemo papin kalendar, ali hoćemo mnogobožački Julijev. Takođe, uopšte nemamo problem da taj isti papin kalendar koristimo u svakodnevnom životu. Tu je gregorijanski skroz OK. Jedino nije u crkvenom životu OK. I šta nam to upravo svedoči? Što se mene tiče, da nismo nikakvi hrišćani. Zašto? Jer odvajamo „obični“ život od „crkvenog“. Umesto da nam to bude jedno te isto. Ja sam najiskrenije zbunjen time. Čak se i u dokumentima SPC koriste datumi po gregorijanskom kalendaru. To jedno.
Drugo, antagonizam prema Rimokatoličkoj crkvi. Kompletan odnos prema bilo čemu što ima iole prizvuk katolicizma gradimo u odnosu na odnos sa Hrvatima, posebno u svetlu Drugog svetskog rata. Iako obožavamo onako kolektivno Irce. Najkatoličanskije katolike na planeti.
Treće, slavimo po starom, a datume izražavamo po novom kalendaru. Tako nam je Božić 7. januara, a Sv. Nikola 19. decembra itd. Imao sam jednom eksperiment – razgovarao sam s nekim čovekom koji veli kako će on, ako Crkva pređe na novi kalendar, Sv. Nikolu i dalje slaviti 19. decembra. Kažem ja njemu, ali Sv. Nikola je svakako 6. decembra. Kaže on: „Da, ali to je po starom!“ Ja kažem: „Pa po kojem kalendaru slavimo?“ Kaže on: „Pa po starom.“ Velim ja: „Pa eto, po starom je 6. decembra, sad ste rekli…“ Ali on ne razume. Kao što većina ne razume. Iz nekog razloga većina ljudi kao da misli da su katolici i novokalendarci pomerili datume, a ne mi. I to nekako važi i za ljude koji su aktivni u Crkvi, pevaju za pevnicom, znaju da moraju da računaju minus trinaest dana kada traže tropare i kondake za dati dan… I zato imamo pojavu da na televiziji recimo piše „Božić 2018“, iako sada slavimo Božić 2017, budući da je sutra po kalendaru po kojem Crkva slavi 25. decembar 2017.
Četvrto – upornost lažne informacije. Iako svi izvori kažu da je na Saboru u Carigradu prihvaćen Milankovićev kalendar, autoriteti kod nas – među njima prednjače episkop Atanasije i prof. Raša Popović – tvrde da Milankovićev kalendar tada nije prihvaćen i da su novokalendarci prešli na gregorijanski kalendar. Bez ikakvih izvora da potkrepe takve tvrdnje. A i bez smisla – zašto bi naprasno prešli na kalendar koji uopšte nije bio opcija? Ja ne mogu da ne mislim da iza takvog pokreta lažnih informacija postoje neke zle namere – razdor u Crkvi, među narodom… nešto. Ne znam. Pritom u gore pomenutoj i linkovanoj knjizi Milutina Milankovića imamo i dokumenta sa Sabora u Carigradu, a i sa Sabora Srpske Crkve. Jer, posebno je sumanuto što je SPC predložila kalendar koji su svi prihvatili, a onda ga sama nije primenila. Doduše, to mi je i nekako tipično srpski. A to onda kao da proizvodi nekakav antagonizam prema našim novokalendarcima, pa ih skroz zanemarujemo, osim ako neko od njih gostuje u našoj Crkvi. Tako dobijemo situaciju da se 24. decembra naši ljudi, uključujući crkvene velikodostojnike, utrkuju ko će prvi čestitati Božić braći katolicima, a Grka i inih novokalendaraca ko se seti… Hej, Grka od kojih smo primili Pravoslavlje, teologiju, sve… Ali eto.
Peto – julijanski će kasniti sve više. Za stotinjak godina (ili tako nešto), julijanski kalendar će kasniti za 14, umesto dosadašnjih 13 dana, te će Božić biti 8. januara. Veoma mi je žao što neću biti živ da vidim haos koji će nastati tada u Crkvi ako do tada ne pređemo na Milankovića. Nekome odgovara da masa bude zaglupljena, ali najkasnije tada će im se obiti o glavu.
Peto – „Ali kalendari se ionako preklapaju, svejedno je!“ Ovo je rečenica na koju nažalost suviše često nailazim među pravoslavnim teolozima. Da, Milanković i gregorijanski kalendar se trenutno poklapaju. To „trenutno“ traje doduše tridesetak hiljada godina, ali u kontekstu vremena, to razdoblje ne predstavlja ništa. Poenta potrebe za insistiranjem na činjenici da pravoslavni novokalendarci ne samo da nisu na „papinom“ kalendaru (koji, kao što rekoh, nikome ne smeta u „svakodnevnom“ životu), nego na SRPSKOM kalendaru, jeste da se narod lakše navikne na ideju promene kalendara. Jer ako SPC ne pređe napokon na kalendar koji je sama predložila, moraće da se suči s novim raskolom kada dođe vreme da se Božić slavi 8. januara. A to – valjda – ne želimo. A ukoliko bi se tada nastavilo slaviti 7. januara, odnosno ako se ne bi ispoštovalo kašnjenje kalendara, nego bi se proizvoljno ostalo na trinaest dana razlike, onda bi pitanje kalendara postalo apsurdno po sebi. Zato je vrlo, vrlo bitno narodu usaditi u glavu ideju da ne prelazimo na „papin“ nego na srpski kalendar. Srećom pa postoje i sajtovi poput ovog, kojima je takođe cilj da prosvete one koji žele da budu prosvećeni.
Na posletku, voleo bih da sam živeo u vreme kada je država prešla na gregorijanski kalendar da doživim reakciju ljudi što se datumi praznika pomeraju i što se odjednom Božić slavi u januaru. Pitam se da li je i tada bilo pobune ili je sve išlo glatko. No, neke stvari će ipak ostati misterija.
Izvor: Koji kalendar? Čiji kalendar?, 06. 01. 2018.