[Поводом текста Епископa Сергијa „Свети Сава и наши дани“, објављеном у Политици, 25.1.2025]

Студентска блокада Аутокоманде, на Светог Саву 2025.
Када су питали Диогена шта је Нада, одговорио је:
„Нада је сан пробуђеног човека.“
Драги владико,
Ако већ тако лако помињете Светог Саву, требали бисте да знате да највећа заслуга Светог Саве јесте успостављање правне државе, наше државе. Сава је онај који устаје против државе, па и своје породице, онај који напушта унапред му задате дужности, јер не жели да изда себе и свој идеал. Свети Сава је добро разумео суштину људског друштва, које почива на међузависности појединаца и организованости институција. Људи су друштвена бића која, узајамно сарађујући и размењујући добра и услуге, граде заједнице ради лакшег и бољег живота.
Оно што друштво чини целовитим јесте скуп правила која регулишу односе међу његовим члановима и постојање институција као стубова те организације. Институције представљају дуготрајне и прихваћене обрасце унутар заједнице, било да су то традиције, обичаји или велике организације попут школа, судова или цркава. Свети Сава је увођењем правног поретка и оснивањем црквених и световних установа утемељио идеју правне државе, препознајући да само уређено друштво, које почива на јасним правилима и снажним институцијама, може обезбедити хармонију, правду и напредак за све његове чланове. Испада, међутим, да је све за шта се Свети Сава залагао данас супротно ономе што Ви кроз своје речи и дела браните.
Где сте били, владико, да се огласите и одбраните девалвацију Светитеља када су понели његов орден људи сумњиве прошлости?! Где сте били, владико, да одбраните Светитеља када је плагијатор добио заслугу онога који је утемељитељ образовања нашег народа? Где сте били када су криминалци награђивани за „заслуге“ у друштву?
Да Свети Симеон није инвестирао најбоље градитеље у храмове које је подизао, те да се неки од истих срушио у току богослужења, да ли бисте то назвали трагедијом или злочином? Или бисте то приписали осветољубивом Богу који кажњава грешне?
Кажете да нисмо у стању да угледамо лице ближњег. Како, владико, када људи скоро целе Србије стоје раме уз раме једни уз друге? Да ли студенти који трче за возачима аутомобила, а који ових дана газе нашу децу, изгледају као они који не виде лице страдалог ближњег? Јесте ли погледали снимак како изгледају лица људи док гледају како деца на тротоарима крваре? Мени личе на лица пуна бола оних ревнитеља испод Христовог крста. Лице вашег ближњег је лице власника државе, оног који уме да плати и да купи. Али знате, владико, свако дете једанпут одрасте и почне самостално да се стара о себи и да привређује. Онда престаје да бива роб и дужник, већ може да иступи и да каже наглас шта мисли.
Којим великим злом нам претите? Зло је већ одавно изнад Србије из које нам деца одлазе, у којој власт омаловажава и вређа академску заједницу, у којој нам жене умиру у порођајним салама, где нам деца убијају децу по школама… Како мислите да можемо да променимо власт на изборима који нису легитимни? Помињете и браните изборе јер је позиција председника угрожена, уместо да браните њихов интегритет. Очигледна је неистина да вас занимају избори и демократија и да то није оно што браните.
Кажете да су ово бесмислене блокаде живота. Овде живота нема, владико, само борба за исти, у ком су људи коначно спремни да се с њим суоче, не зато што жуде за понуђеним вечним животом, већ зато што га не могу ни задобити, јер када сагледају свој живот не виде му смисао. А без смисла нема ни вере. Животу се приступа са храброшћу, широко отворених очију, и пробуђених чула, јер сензитивност, лепота креативности и љубави, постојаност и снага етичких начела, као и чисто, према свима отворено срце које зрачи вечну светлост и топлину неиспрљане људске душе, најузвишеније су поруке живота, а све то је данас на улицама Србије.
И знате, драги владико, кад се већ позивате на Светог Саву, не заборавите да се Сава повукао са трона архијереја, онда када је постао свестан да више није у стању да довољно добро дела на добробит своје Цркве и државе. Има ли данас оних који би урадили исто? Можда је време да напишете текст и о томе.