Dejvid Bojd, Izdajstvo u vrtu, 2002.
Na pravoslavnim ikonama Hristos je predstavljen sa oreolom na kom stoji natpis na grčkom – Ὁ ὬΝ – Sušti. Koje su bogoslovske osnove ovakvog ikonografskog izobražavanja? Kako je i zašto došlo do toga da se reči kojima se starozavetnom Izrailju Bog otkrio kao Sušti – Εγώ εἰμι ὁ ὤν (Izl. 3, 14 LXX) nađu na Hristovom oreolu? Na koji su način povezani ovo ikonografsko rešenje, starozavetne epifanije, i Hristos?
Septuaginta je imala veliki uticaj na novozavetne tekstove: autori novozavetnih knjiga poznavali su prevod Sedamdesetorice, i s pažnjom koristili terminologiju iz ovog prevoda. Prema tekstu Jevanđelja po Jovanu, Hristos o sebi na više mesta govori koristeći Ja Jesam formule (koje u Septuaginti, u Izl. 3, 14, Pnz. 32, 39, te u prevodu Knjige Proroka Isaije, odn. u onim stihovima koji su potekli od devtero-Isaije, gde su skraćeni na samo ἐγώ εἰμι – Is. 43, 11 i dalje; 51, 12; 52, 6 – imaju važno bogoslovsko značenje), objavljujući na taj način svoj božanski identitet:
4, 25–26: Reče mu žena [Samarjanka]: Znam da će doći Mesija, koji se zove Hristos; kada on dođe, obavestiće nas o svemu. Reče joj Isus: Ja Sam [Ἐγώ εἰμι] – koji govorim s tobom;
6, 20: [Apostoli ugledaše Isusa kako ide po moru i približava se lađi, pa se prepadoše.] No on im reče: Ja Sam [Ἐγώ εἰμι], ne plašite se; [up. Mt. 14, 27; Mk. 6, 50; zanimljivo je što su ove reči – μὴ ϕοβεῖσθε – ne bojte se! – u Starom Zavetu povezane sa teofanijama: Post. 15, 1; Post. 26, 24 LXX; Izl. 3, 6; Is. 41, 10.14; 43, 1.5 itd; isto je i u novozavetnim tekstovima: Lk. 1, 13; 1, 30; 5, 10; Mk. 5, 36; Dap. 18, 9; Otkr. 1, 17]
13, 19: Od sada vam govorim pre nego se zbude, da, kada se zbude, verujete da Ja Jesam [ἐγώ εἰμι];
18, 4–8: Isus znajući sve šta ima da mu se dogodi, iziđe i reče im: Koga tražite? Odgovoriše mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja Sam. … A kada im reče: Ja Sam, odstupiše nazad i popadaše na zemlju. Onda ih opet zapita: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina. Odgovori Isus: Rekoh vam da Sam Ja. Ako, dakle, mene tražite, pustite ove neka idu.
Da li ove Hristove izjave mogu da se razumeju kao obične ja sam formule, koje inače koristimo u svakodnevnom govoru, ili ih pak treba razumeti kao božanske Ja Jesam objave?
Kontekst ukazuje na to da su određene Ja Jesam formule koje Hristos koristi ipak posebne, drugačije od svakodnevnih.
Tako je zanimljiv poslednji navedeni primer, odgovor koji je Hristos uputio naoružanoj četi koja je s Judom došla po njega: Hristos je istupio i postavio pitanje koga traže, ovi mu odgovaraju da traže Isusa Nazarećanina, na šta on jednostavno kaže Ja Sam; no iz sledećeg stiha jasno je da je Hristov odgovor iz nekog razloga drugačiji – jer oni koji su došli da uhvate Hrista ustuknuše i popadaše na zemlju (up. Jn. 18, 6).
Stoga se čini da je ova Hristova samopredstavljajuća formula Ja Sam drugačija od uobičajene formule „ja sam“ koju ljudi svakodnevno koriste.
S obzirom na to kakav šok i kakve reakcije su ovakve reči i pre noći u kojoj je Hristos predan izazivale kod slušalaca Hristovih propovedi, naročito kod jevrejskih starešina i verskih prvaka, očigledno je da Hristove Ja Sam formule ne znače prosto ja sam taj i taj, već da se u tim rečima krije nešto više od toga: Božije sveto ime – ἐγώ εἰμί – koje sada koristi Hristos, objavljujući svoj identitet [nekada i u kombinaciji sa zagonetnim mesijanskim terminom Sin Čovečiji]:
Jn. 8, 23–25: I reče im: Vi ste odozdo, ja sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovoga sveta. Zato vam i rekoh da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne poverujete da Ja Jesam [ἐγώ εἰμι], pomrećete u gresima svojim. Tada mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak [Τὴν ἀρχὴν], što vam i kažem;
28: A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovečijega [τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου], onda ćete doznati da Ja Jesam [ἐγώ εἰμι];
58: [Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si video?] Zaista, zaista vam kažem: pre nego Avraam nastade, Ja Jesam [ἐγώ εἰμι]. Tada uzeše kamenje da bace na njega; a Isus se sakri, i iziđe iz hrama, pa prođe između njih i tako otide.
Hristološke teme Jevanđelja razvijaju se uz korišćenje ovih Jevrejima poznatih starozavetnih reči. Reakcije Jevreja zabeležene u Jevanđeljima pokazuju kako su oni razumeli Hristovu propoved i Hristovu samoobjavu: Hristos provocira verske lidere, krši zakone, ne poštuje subotu – sve to je dovoljno da na sebe navuče gnev sveštenika, fariseja i mnogih drugih, ali je ništa spram toga što on huli, što se gradi jednakim Bogu (Jn. 5, 18), te slušaoci Hristovi potežu kamenje na njega.
Ove Hristove reči u jednom trenutku postaju razlog koji je dovoljan da on bude osuđen na smrt:
Mk. 14, 61–62: Opet ga prvosveštenik zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Ja Sam [Ἐγώ εἰμι] taj; i videćete Sina Čovečijega [υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου] gde sedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.
U Markovom Jevanđelju, kako se može zaključiti iz konteksta, ovde se ne radi o običnom odgovoru na pitanje. Hrišćanske egzegete smatraju da Hristos ovde koristi apsolutno Ja Jesam, koje svoju pozadinu ima u starozavetnim božanskim otkrivenjskim formulama. Na takav zaključan navodi i reakcija prvosveštenika i okupljenih na ove Hristove reči, zabeležena u sledećem stihu, drastičnija nego ona pomenuta u Jn. 8, 58 (posezanje za kamenjem):
Mk. 14, 63–64: A prvosveštenik razdre haljine svoje, i reče: Šta nam više trebaju svedoci? Čuste hulu na Boga. Šta vam se čini? A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt.
U tom smislu, upravo ovde se nalaze osnove upisivanja reči iz božanske objave – ὁ ὤν – Sušti – na oreol na Hristovoj ikoni. Da se vratim početku teksta – ono što povezuje božansku objavu čiji je svedok bio Mojsije (Izl. 3, 14), teologiju devtero-Isaije (Is. 40–55) i natpis na oreolu – jeste Hristos, Početak i Svršetak, Alfa i Omega, Prvi i Poslednji – i na početku, od iskona – pre Avraama, i na kraju i u ispunjenju istorije, u eshatološkom bljesku, otkriven, paradoksalno, kroz svoje raspeće i smrt:
Kad podignete Sina Čovečijega, onda ćete doznati da Ja Jesam [ἐγώ εἰμι] (Jn. 8, 28).
