Нилс Ларен Стивнс, Христос и Закхеј, 1913.
Закхеја може ословити само нетко тко „зна његово име“ – тко познаје његову тајну. Нетко тко је у стању уживјети се у замршене разлоге његове стидљивости. Закхеју нашега времена може се уистину приближити нетко тко је и сам био Закхеј и тко је то у становитој мјери још увијек. Људи који се најугодније осјећају усред бучних маса посве тешко могу разумјети Закхеја.
Једном сам на некој станици прашке подземне жељезнице видио натпис – „Исус је одговор!“ – исписан очито руком некога тко се с великим ентузијазмом враћао кући с неког евангеличког скупа. Нетко други је томе одговарајуће надописао: „А како гласи питање?” То ме је подсјетило на ријечи философа Ерика Фегелина да је највећи проблем данашњих хришћана не у томе да не знају прави одговор, него да су заборавили питања која су била постављена и на која се дати одговори односе.
Одговори без питања – без таквих која су првобитно провоцирали те одговоре, али и без таквих која су наново настала кроз одговоре – јесу као дрвеће без коријења. А како нам се „хришћанске истине” често излажу као већ посјечено, као већ сухо дрвеће на коме се више не могу гнијездити птице! (Једном је млади професор Рацингер, на Исусово поређење Божјег царства са дрветом у чијој се крошњи гнијезде птице, примијетио – не знам би ли и данас ту примједбу потписао папинским пером и потврдио „Рибаровим печатом“ – да се Црква излаже опасности да поприми облик дрвета с много сухих грана на које понекад слијећу прилично чудновате птице.)
Тек у сусрету питања и одговора наше изјаве попримају свој прави смисао и животну динамику: истина се догађа у дијалогу. Одговори су често у напасти да окончају процес нашега тражења као да је предмет разговора био проблем који је већ ријешен. Али са сљедећим питањем просијава изнова неисцрпна дубина тајне. Понављајмо стално: код вјере се не ради о било каквим проблемима него о тајни, стога не смијемо никада одустати од пута тражења и питања.
Да: наш пут, ако слиједимо Закхеја, значи често пут од проблема према тајни, од наизглед коначних одговора натраг према питањима.
Први део текста се може прочитати овде, a наставак овде.
Извор: Tomáš Halík, Strpljenje s Bogom, Sarajevo 2015.
Превод: Јозо Џамбо
