Pošto je šest arhijereja SPC objavilo javni stav o užasnim klevetama i uvredama koje je mitr. David (Perović) uputio studentima u blokadi, na anonimnom sajtu se pojavio tekst protiv jednog od potpisnika. Radi se o mitropolitu crnogorsko-primorskom Joanikiju. Odmah su taj članak preneli i režimski tabloidi. Tim povodom je naš urednik Blagoje Pantelić dao kratak intervju Aneti Durović, novinarki Radija Slobodna Evropa iz Podgorice. U nastavku donosimo integralnu verziju njihovog razgovora.
Mitr. Joanikije (© REUTERS/Stringer)
Kako tumačite činjenicu da tekst kojim se kritikuju potpisnici i traži povlačenje potpisa pojavio u medijima bliskim vlastima, a ne kao reagovanje Patrijaršije (koja javno ćuti, iako je podrška u konfrontaciji sa zvaničnim stavom Patrijaršije i patrijarha Portfirija prema protestima)?
– Tekst se, zapravo, prvobitno pojavio na jednom parapatrijaršijskom portalu. Onda su tu paškvilu preneli i režimski tabloidi. To nam, pre svega, govori da su crkveni i državni vrh u snažnoj sprezi i da deluju sinhronizovano. Takođe, postaje jasno da su ljudi iz tzv. crkvenog vrha spremni da svoju sabraću arhijereje provlače kroz tabloidno blato – samo zato što im nisu po volji. Nažalost, ovo im nije prvi put da to čine. Dovoljno je setiti se, recimo, naslovnih strana beogradskih tabloida iz perioda pred izbor novog patrijarha početkom 2021. godine. Tada su neki episkopi danima „krasili“ naslovnice tih režimskih treš glasila.
Što se tiče zvaničnog stava Patrijaršije i patrijarha, moramo biti precizni. Mi možemo da pretpostavimo, sa velikom dozom sigurnosti, koji je privatni stav patrijarha Porfirija o onome što se već više od sto dana dešava u Srbiji. On je, po svemu sudeći, naklonjen režimu. Međutim, dosad nemamo nijednu zvaničnu odluku koja je saborno doneta. U stvari, jedini stav o studentskim protestima koji je u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi donet „saborski“ je ovaj stav šestorice arhijereja. Svi ostali su samo privatna mišljenja ljudi koji u Crkvi imaju određene službe – episkopi, sveštenici, profesori verske nastave, teolozi itd.
Šta je, zapravo, cilj poruke? Povlačenje potpisa? Preveniranje daljeg djelovanja u ovom pravcu? Poruka drugim mitropolitima?
– Od povlačenja potpisa nema ništa. Zato što su potpisnici, kao arhijereji sa ozbiljnim životnim i crkvenim iskustvom, sigurno već računali na različite pritiske sa različitih strana. Istovremeno, to su i ličnosti sa čvrstim karakterima. Moguće je da su tako pokušali da zastraše kako samog mitr. Joanikija, tako i ostale arhijereje, posebno one koji su na strani studenata ali se o tome još uvek javno ne izjašnjavaju. Po mom sudu, ovaj pokušaj im nije baš uspeo. Nisu ispali strašni. Ispali su smešni.
Kako ocjenjujete sadržaj poruke mitr. Joanikiju? Zašto mislite da je baš on glavna meta reagovanja?
– Tekst koji autor nije smeo da potpiše, jer se sigurno stidi da stane iza svojih reči, prepun je spinova koji su toliko besmisleni i jadni, da sam se iznenadio kada sam video da ga je uopšte iko preneo. Verujem da su čak i u redakcijama tabloida bili zgroženi. Čudno je to da patrijarh ili njegovi branitelji nisu angažovali tekstopisca koji je teolog. Kada pročitate taj uradak, odmah vam je jasno da je anonimni autor teološki neobrazovan. Ako ti ljudi koji imaju ozbiljne budžete, veliki broj plaćenih saradnika, institucionalni kapacitet itd. nisu u stanju da nađu jednog pismenog teologa da napadne mitr. Joanikija, onda su ne samo za prezir, nego i za žaljenje. Jedino promišljeno što su uradili je što su tabloidni napad organizovali kada je počelo trimirje, pa je bilo jasno da mitropolit, kao ozbiljan monah, tada neće reagovati.
Mitr. Joanikije je neupitni autoritet jer je uvek bio sa svojim narodom kad je bilo teško. Njegov ugled je neosporan, kako u njegovoj mitropoliji, tako i u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi uopšte. Ujedno je i ličnost koja, s obzirom na položaj i status naše mitropolije u Crnoj Gori, ima ozbiljnu političku težinu. Kada vam se jedna tako gromadna figura nađe na suprotnoj strani, vama ne može biti ugodno, i onda imate potrebu da protiv nje iskoristite sva raspoloživa sredstva. Iz ovog prvog napada, koji verovatno neće biti i poslednji, vidi se da su njegovi oponenti delovali iz straha, pa je zato njihov pokušaj odmah propao.
Kako tumačite podršku Joanikija studentima u Srbiji (koji traže odgovornost za smrt 15 ljudi u Novom Sadu) i istovremeno izostanak takve podrške studentima u Crnoj Gori koji traže praktično isto – odgovornost čelnika bezbjednosti za smrt 13 ljudi na Cetinju?
– Ne poznajem lično mitropolita, niti sam dovoljno upućen u situaciju u Crnoj Gori, pa ne mogu to da komentarišem, ali verujem da mitropolit podržava svaku borbu čiji su ciljevi plemeniti i časni. Kada je reč o njegovoj podršci studentima u Srbiji, mora se uzeti u obzir kontekst, jer je njegov javni stav zapravo iznuđen od strane njegovog sabrata mitr. Davida koji je studente nazivao „srpskim ustašama“ i „zlodusima Lubjanke“, agentima stranih službi koji sprovode obojenu revoluciju itd, itsl. Mitropolit i ostali potpisnici su apelovali da se arhijereji odgovornije ponašaju prilikom komentarisanja studentskih protesta, i da zvanična glasila Srpske Pravoslavne Crkve profesionalnije izveštavaju o studentskim aktivnostima. Njihova borba je u javnom stavu šestorice arhijereja označena kao „pravedna i dostojanstvena“, što može da se tumači i kao podrška, ali ona nije eksplicitna. Ne sumnjam da svi potpisnici podržavaju studente, ali ovaj stav ne predstavlja direktno uključivanje u njihovu borbu, već pre molba da se njihova borba poštuje.
U konačnom, kako se ovo pitanje može odraziti na odnose Mitropolije crnogorsko-primorske sa Beogradskom patrijaršijom?
– Ne postoji „Beogradska“ patrijaršija, verovatno ste mislili na Srpsku Patrijaršiju. To joj je zvaničan naziv. A kad smo kod starih balkanskih muka oko imena i granica, jedna stvar je zanimljiva u tom nesrećnom članku protiv mitr. Joanikija. Autor, naime, kanonsku granicu arhiepiskopije kojom upravlja patrijarh izjednačava sa sajtom čitave Srpske Pravoslavne Crkve. Jer, kako se u tekstu navodi, mitr. Joanikije „nema kanonsku odgovornost izvan Mitropolije crnogorsko-primorske, te time da nema pravo da se, preko Nova.rs i N1 (ovo je bedna podvala, mitropolit se oglasio preko zvaničnog sajta svoje mitropolije – BP), nekanonski meša u jurisdikciju Patrijarha srpskog i ostalih episkopa Srpske Crkve u Srbiji“. Mešanje u uređivačku politiku sajta SPC je identifikovano kao mešanje u kanonsku jurisdikciju Patrijarha i ostalih episkopa SPC. Zvanično glasilo SPC, po nepoznatom autoru, pripada samo episkopima u Srbiji. Patrijarhov zaštitnik, izgleda, smatra da je Srpska Crkva, u stvari, Crkva Srbije. Što se kosi sa, koliko je meni poznato, još uvek zvaničnim stavom naše Srpske Pravoslavne Crkve. Uzgred, većina arhijereja u Saboru Srpske Patrijaršije nisu na teritoriji Srbije.
No, da se vratim Vašem pitanju. Mislim da se ovaj nečasni i bedni napad na mitr. Joanikija ni na koji način neće odraziti na pomenuti odnos. Mitropolit je ozbiljan hrišćanin, a i vreme je Velikog posta, tako da sam uveren da, ako je uopšte i video taj tekst, on ga nije dotakao, a da je naručiocu i autoru odmah oprostio. Preciznije rečeno – neće se promeniti odnos mitr. Joanikija prema Patrijaršiji, ali je, s druge strane, ovaj napad jasan znak veoma nekorektnog odnosa Patrijaršije prema njemu. Mitropolit je, zajedno sa svojim sveštenstvom, čak bio i hapšen kako bi sačuvao jedinstvo SPC, tako da na njegov odnos prema Srpskoj Patrijaršiji sigurno neće uticati jedan tabloidni napad, pa makar on dolazio i iz neke patrijaršijske kancelarije.
