Фото: Растко Јовић, Меланхолија, 2014.
Јуче jе на порталу teologija.net објављен текст проф. Родољуба Кубата, у коме се аутор бави проблемима образовања. Такве текстове, чак и када су у форми публицистичког записа, сматрам увек добродошлим, а о значају унапређења наставе и сâм сам писао. Оно што ме је изненадило јесте приступ, који се и поред залагања за решења која би подразумевала комуникацију са савременим светом, заснива на аргументацији у којој доминирају аргументи из прошлости: како у погледу негативних феномена који се критикују, тако и модела образовања који се афирмишу (попут оног „отачког“).
Проф. Кубат је исправно уочио да је главни проблем теолошког образовања то што смо прикљештени стегама прошлости, али нам се чини да у прилог тој тези сигурно не може бити коректно да се наводи предмет на коме сам и сам доцент и који је понајмање пример затворености и одсуства из света. Стога сам се осетио позваним да на наведени део из текста реагујем, а пре свега у циљу истине, како бих осветлио улогу коју предмет Канонско право има у животу Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Дакле, текст поред добрих страна има и више проблематичних, а ја ћу се осврнути на једну од њих:
Наиме, систем данашњег богословског образовања је затворен систем који нема никакву озбиљнију интеракцију са светом у којем живимо. Тако се нпр. у богословијама и на факултетима изучава Канонско право, где се студенти упознавају са многим канонима и уредбама, што само по себи није бесмислено. Али, проблем је у томе што млади теолози немају могућност да се упознају са савременим концептом права. Теме као што су Декларација о људским правима и уопште правно устројство земље остају непознате. Ми немамо дидактичког простора у којем би млади теолози научили нешто више о томе шта је нпр. парламентарна демократија или либерални капитализам, а управо то је друштвени оквир у којем живимо.
- О евентуалној затворености предмета Канонско право који је наведен, можемо говорити само уз добро познавање чињеница. Пре свега, на Православном богословском факултету (ПБФ) Универзитета у Београду, Канонско право није предмет у којем се студенти само упознају са многим канонима, уредбама и сл. Уколико се негде тај предмет тако предаје, онда он заправо јесте бесмислен. Међутим, већ на првим часовима Канонског права студенти уче шта је све неопходно за проучавање канона – тј. њихову интерпретацију. Већ сама интерпретација канона захтева отварање ка свету и другим научним дисциплинама, јер је за квалитетно дешифровање канонског наслеђа неопходно познавање осталих научних и теолошких дисциплина: библистике, литургике, догматике, социологије, философије, психологије, лингвистике, историја, философија права… Другим речима, немогуће је бити затворен приликом бављења канонима и канонским правом, јер канони по себи захтевају отвореност. Свако затварање би значило бављење нечим другим, али не и канонским правом.
- Изучавање канона нужно претпоставља познавање државног права, посебно у прошлости када су Црква и држава били једно. Уосталом, нашим студентима је доступно законодавство римских и византијских царева како би што боље разумели и настанак и смисао канона у времену у коме су се формирали. Са друге стране, данашње време не захтева од нас познавање државног права у оној мери у којој је то раније био случај. Чињеница да данас живимо у секуларној држави подразумева да се на катедри занимамо државним правом у мери у којој се оно тиче Цркве. Тиме показујемо одговорност и разумевање садашњице у којој више немамо државну Цркву.
- Црквеног и државног законодавства се дотичемо и у оквиру других предмета на нашој катедри, који у мањој или већој мери произлазе из канонског права, а навешћу само неке: Теологија црквених канона, Социјално учење цркве, Црква и савремено друштво, Феномен верског фундаментализма, Казнено право, Православно богословље и политика, Брачно право. Студенти ПБФ се оспособљавају да критички преиспитују законе и акте државе, посебно у области биоетике и верских права – што све спада у корпус људских права. Предмет Црква и савремено друштво управо проучава питања секуларизације, парламентарне демократије, улоге и места Цркве у друштву и сл.
- Због свега наведеног, Канонско право је извор значајних промишљања, узимајући у обзир то да се канони баве и питањима биоетичке природе. Стога, остати веран канонском праву значи активно се занимати овим питањима. Узгред, остварена је сарадња са Клиничким центром Србије, где већ другу годину имамо наставу за лекаре на специјализацији палијативне медицине.
- Биоетичке и друштвене теме које се покрећу кроз Канонско право омогућиле су да остваримо сарадњу и са Центром за биоетичке студије, како кроз предавања, тако и сарадњу и рад колега студената ПБФ-а у поменутом Центру.
- Наша катедра учествује активно у раду Одбору за биоетику при државном Институту за европске студије. Овај одбор се бави критиком законских решења и учествује у јавној расправи приликом доношења државних закона. Дакле, по природи ствари, затвореност је неспојива како са предметом Канонско право, тако и са самом катедром. Није без значаја напоменути да је управо наш колега докторирао на тему људских права, те му је стога питање људских права и те како познато. Другим речима, незамисливо је говорити о различитим биоетичким аспектима канонског наслеђа или других правних одредаба црквеног законодавства без познавања корпуса људских права.
- Канонска традиција православне Цркве, која осликава њену бригу за све аспекте живота једне личности у оквирима Цркве, омогућила је и плодну међународну сарадњу наше Катедре за Канонско право и хришћанску социологију са CEEPUS програмом (Средњеевропски програм универзитетске размене). Католички факултет у Бечу је на челу пројекта, а циљ је упознавање са проблемима, предањем, традицијом и одговорима на биоетичке изазове. Размена подразумева одласке наших студената и професора на разне универзитета Средње и Источне Европе. У размену укључујемо и колеге са других катедри, управо показујући отвореност не само према свету, него и према сопственим ресурсима – трудећи се да развијамо и преко потребну колегијалност.
- Такође, наша катедра је имала двојицу колега који су предавали на Правном факултету Универзитета у Београду, као и једног који предаје на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу и данас. Реномирани часопис Анали, часопис Правног факултета УБ, више пута је публиковао радове колега са наше катедре. Ови текстови, боље него било шта друго, и те како показују да наставници са катедре познају савремено право и настоје да допринесу дијалогу између црквеног и државног права. Дакле, Kанонско право и овим доказује да је несводиво на само упознавање одредби или закона, него се хвата у коштац са изазовима савременог света.
- Предмет Брачно право је веома важан пример који илустративно показује неопходност односа Цркве са савременим светом. Не само што је за њега неизоставно познавање Римског брачног права, као и Црквеног права, него је неизоставна упућеност у право Римокатоличке цркве као и у државно право. Познавање државног права природно произлази из чињенице да је надлежност у вези са браком данас искључиво у домену државе – још од 1946. године. Са друге стране, савремени изазови у браку спонтано овај предмет доводе у везу са библистиком, социологијом и психологијом. Ова повезаност резултира чињеницом да се на часовима Брачног права неретко угошћавају колеге из других дисциплина, како би се стекла укупна слика брачне проблематике – од психотерапеута до припадника других религија и конфесија који својим знањем обогаћују и отварају наш факултет за друго и другачије.
- У унутарцрквеном контексту, Канонско право се изнова и непрестано показује значајним, посебно у разговорима који се воде у вези са унутрашњим устројством Цркве. О томе говоре различите конференције и сабори посвећени односу Православне Цркве према свету, али и односима на унутарцрквеном плану. Свеправославни Сабор на Криту је сигурно добар показатељ тога колико је Kанонско право одиграло значајну улогу у формирању одређених одлука. И лично сам се трудио да укажем на значај богословља, као и бригу за Цркву и њену слику у свету и пред светом (види: Some Comments on the Mission Document by Orthodox Missiologists). О одлукама Свеправославног Сабора са Крита се може дискутовати, те се оне могу различито вредновати, али несумњиво је да потврђују значај Канонског права у смислу сведочанства искуства Цркве у суочавању са изазовима савременог света. Није потребно овде наводити да су сви канони настали post-festum, дакле, нису измишљани одговори на проблеме, него су канони настајали као одговори на конкретне изазове у црквеној и светској реалности. Питање новог Устава СПЦ биће нарочито значајно, како за студенте, тако и за мене и друге наставике на катедри, као прилика да се критички осврнемо на све аспекте црквеног живота. Није потребно нашироко образлагати да ће ово бити свакако тема предавања и дијалога са студентима, како бисмо их образовали да на што бољи начин сагледају садашњу црквену ситуацију. И поред тога што Богословски факултет припада Универзитету, он је ипак неотуђиво везан за Цркву, те је стога отворени и критички дијалог неопходан.
- Моја маленкост је активно учествовала у раду Глобалног Теолошког Института (GETI), те сам прошле године у Берлину имао прилику да суделујем на унапређењу богословског образовања кроз рад са 130 студената из целог света, као и да одржим јавно предавања о улози религије у савременим геополитичким оквирима (Visions for Christianity in Europe) на скупу Kirchentag у Берлину 2017. године. Истовремено, настављено је деловање кроз друге организације у оквиру ССЦ-а, како би се унапредио рад на стварању боље климе у нашим богословским и црквеним срединама.
Захваљујући проф. Кубату, указала се прилика да се освртом на поједине активности наше катедре, а нарочито предмета Канонско право, осветли његово активно учешће у процесу отварања како према свету и Цркви, тако и према својим колегама – одбијајући оштре поделе и затварања унутар самих катедри ПБФ-а. Довољно је само бацити поглед на библиографије колега са катедре, где су готово све теме и чланци друштвено или црквено ангажовани, далеко од изолационизма, било каквог облика унутрашње секуларизације или секташења. Поред научног рада, Катедра канонског права сведочи и хришћанску поруку помирења, љубави и бриге за Цркву и свет, што је и те како важно за аутентичност наше хришћанске поруке. Све ово је битно истаћи како би се на најбољи начин разумело прегалаштво професора ове катедре. Ангажованост и труд су синоними који не остављају простора да се она на било који начин истакне као пример отуђености богословља од других дисциплина. Пре би се могло рећи да је сасвим супротно.
Многе ствари које проф. Кубат, продекан за науку, критикује у вези са теолошки образовањем, свакако и заслужују критику. Са већином бих се могао у највећој мери сложити. Жао ми је пак што је као негативан пример издвојио и нагласио Канонско право како би доказао своју тезу о затворености нашег богословског образовања. Циљ ми је био да покажем да то сигурно није случај са Канонским правом на Православном богословском факултету. Другим речима, не само што овај предмет не одваја наш факултет од токова савременог света, него напротив – ова катедра спада међу најактивније када је реч о градњи спона и сарадњи са другима! Уколико можемо рећи да је Православни Богословски факултет активан и отворен за сарадњу, утолико се у оквиру катедре за Канонско право овај дијалог са светом брижљиво развија и негује.
