U Ukrajini većina stanovništva ispoveda pravoslavnu veru, mada je Pravoslavna crkva tamo već decenijama podeljena. Od pre četiri godine postoje dve crkve: Ukrajinska Pravoslavna Crkva (UPC) i Pravoslavna Crkva Ukrajine (PCU). One su međusobno konkurentne i jedna drugoj odriču legitimitet. Bivši predsednik Porošenko podsticao je osnivanje PCU i nakon toga ovoj crkvi pružao znatnu podršku. Njegov naslednik Zelenski dosad se ponašao prilično neutralno. Međucrkveni rat u Ukrajini vođen je pre svega od strane samih sukobljenih crkava.
To se promenilo. Već letos je zamenjen šef ukrajinske tajne službe. Prethodni rukovodilac službe nije se angažovao po crkvenom pitanju. Njegov naslednik važi za protivnika UPC. Nedavno je bivši poslanik ukrajinskog parlamenta Viktor Jelenski postao savetnik Predsednika za verska pitanja i šef „Državne službe za etničku politiku i slobodu savesti“, institucije nadležne za verske prilike. On se već odavno zalagao za zabranu UPC.
Pre nekoliko nedelja, službenici tajne službe izvršili su pretres manastira i crkvenih ustanova UPC. Nedavno je UPC od strane nadležnih institucija obaveštena o tome da ugovor o zakupu dve crkve u okviru čuvene Kijevo-pečerske lavre, koja je glavno sedište ove crkve, neće biti produžen. Više episkopa UPC sankcionisano je od strane države. 27. decembra Ustavni sud je konačno objavio da je zakon koji je 2019. Jelenski predložio parlamentu u skladu sa ustavom. Po tom zakonu, crkva u Ukrajini koja je podređena nekoj crkvi u zemlji koja je agresor, mora u svom nazivu nositi puno određenje ove crkve. UPC bi se tako morala preimenovati u „Rusku Pravoslavnu Crkvu u Ukrajini”. Naročito problematično ovde je sledeće: Kao dokaz pripadnosti trebalo bi da bude dovoljno to da crkveno rukovodstvo u Moskvi vidi UPC kao svoj deo i može da donosi odluke koje su za nju obavezujuće.
UPC je zaista do maja 2022. bila deo Ruske Pravoslavne Crkve (RPC), mada sa širokom autonomijom. Na saboru 27. maja, s obzirom na podršku Patrijarha Kirila ruskoj invaziji Ukrajine, doneta je odluka o odvajanju od RPC. Sa velikom većinom usvojen je novi statut koji UPC proglašava „samostalnom i nezavisnom“. Doduše, ne upotrebljava se pojam „autokefalna“, ali praktično se ova crkva ponaša kao autokefalna: Osniva parohije u dijaspori, sama vari i osvećuje miro, a njen predstojatelj, Mitropolit Onufrije, otad služi liturgiju kao predstojatelji autokefalnih crkava.
UPC poriče da ima veze sa RPC. Bez sumnje u njenim redovima postoje i simpatizeri ruske strane, naročito u okupiranim oblastima, i dokazani su slučajevi kolaboracije. Pojedini episkopi i sveštenici prebegli su u Rusiju; od strane UPC oni su penzionisani. Ova crkva afirmiše svoj ukrajinski identitet. Mitropolit Onufrije je prvog dana invazije osudio rat i pozvao predsednika Putina da povuče trupe. UPC je u više navrata naglašavala „teritorijalni integritet“ čitave Ukrajine i ona podržava ukrajinsku vojsku.
Najnoviji potezi očigledno imaju politički karakter. Tvrdi se da je UPC pritajena ruska organizacija koja širi rusku propagandu. Ova crkva zaista je mogla da odlučnije istupi protiv onih svojih članova čije ponašanje nije bilo baš sasvim jasno. Međutim, sve u svemu, niti ono što je pronađeno prilikom pretresa, niti izjave njenog rukovodstva ne opravdavaju njenu zabranu. Ciljani postupci protiv dokazanih slučajeva kolaboracije naravno su opravdani. Međutim, zabrana jedne verske zajednice i njeno nasilno preimenovanje ipak su izuzetno problematični koraci, a situacija je u Ukrajini dodatno otežana zakonom o religiji, koji religijske zajednice posmatra iz perspektive svake pojedinačne jedinice/parohije, pa se ne bi morala preimenovati UPC, nego svaka od njenih preko 12.000 parohijskih zajednica.
Jedan tako paušalan postupak ukrajinske vlade očigledno ima za cilj i jačanje PCU, koja nakon osnivanja nije doživela zamah kakvom su se nadali bivši predsednik i Vaseljenski Patrijarh. PCU od 2019. zahteva za sebe naziv „Ukrajinska Pravoslavna Crkva“, koji bi nakon preimenovanja UPC bio slobodan. Takođe je PCU osnovala parohiju „Kijevo-pečerska lavra“, koja je do sada postojala samo na papiru, čime ona takođe pretenduje na to da manastir bogate tradicije i velikog simboličkog značaja prevede u svoj posed. Očekuje se da katedralni hram Uspenja Majke Božije, koji UPC od početka godine više nema pravo da koristi, bude predat PCU.[1]
Ukrajina je napadnuta od strane Rusije, te je nužna puna solidarnost sa njom. Pod solidarnost međutim spada i skretanje pažnje na stvari koje krenu pogrešnim tokom. Trenutna verska politika ukrajinske vlade trebalo bi da bude hitno korigovana, ne samo u interesu miliona vernika koji usred rata bivaju stigmatizovani kao ruski agenti, nego pre svega u interesu daljeg demokratskog razvoja Ukrajine.
Izvor: Frankfurter Allgemeine Zeitung, 03.01.2022.
Prevod: Marko Vilotić
[1] Od trenutka objavljivanja teksta ovo očekivanje zaista se i obistinilo. Predstojatelj PCU, Epifanije, služio je božićnu liturgiju u Uspenskom Saboru Kijevo-pečerske lavre – prim. prev.