Православна црква Светог Порфирија у Гази, Цвети 2025.
Васкршњи апел 2025.
Христос васкрсе! Нека правда и нада васкрсну са Њим.
„А у први дан седмице… рано, док још беше мрак.“ (Јн. 20, 1)
Ово је мрачан тренутак за Палестинце.[1] Док се приближавамо Васкрсу, времену обнове и васкрсења, ми палестински хришћани стојимо на раскрсници – путу који ће одредити да ли ће наше присуство у земљи у којој је Христос рођен, распет и васкрсао, опстати или избледети у историји. Претње са којима се суочавамо ми и сви Палестинци – конфискација земље, присилно расељавање, физички напади и насилна хапшења, циљана убиства, ограничења кретања, економско гушење и политичка маргинализација – достигле су критичну тачку.
Ипак, речено нам је да је Марија Магдалена, док је још био мрак, дошла до гроба и видела да је камен одваљен. Сада вас позивамо – хришћане и људе свих вера и добре воље – да нам помогнете да одвалимо камен етничког чишћења и геноцида који би, без јаке и јединствене визије и деловања, могао означити почетак краја хришћанства у Светој земљи. Не можемо и не смемо дозволити да се то догоди.
Радује нас да ће ове године све хришћанске деноминације у Палестини заједно прославити Васкрс. Овај редак тренутак јединства у прослављању Васкрса не сме бити само симболичан, већ мора постати прекретница у нашој колективној борби за очување хришћанског присуства у историјској Палестини.
Палестински хришћани су вековима били живо камење и чувари хришћанске вере у Светој земљи. Но, данас се наше заједнице смањују под окрутном и немилосрдном израелском политиком и праксом чији је циљ брисање нашег присуства. Ширење илегалних израелских насеља у Витлејему, напади на имовину јерменских хришћана у Јерусалиму, отимање земље која је у власништву Грчке Православне Патријаршије у Палестини и шири планови анексије прете да потисну палестинске хришћане из њихове домовине.
Хришћани у Гази, заједно са својим муслиманским комшијама, настављају да се суочавају са огромним патњама током овог геноцидног рата, трпећи убијање, сакаћење и разарање својих домова, док су чак и њихове богомоље, као што је историјска Црква светог Порфирија, гранатиране и делимично уништене. Штавише, уништавање цивилне инфраструктуре у Појасу Газе, укључујући разорни напад на Баптистичку болницу (Ал Ахли болница), учинило је живот неподношљивим. Број наше браће и сестара се толико смањио да је будућност хришћанства у Гази сада у озбиљној опасности, што изазива страх да би заједница ускоро могла потпуно нестати.
У исто време, десничарски хришћани и глобални хришћански ционистички покрети омогућавају ове политике подржавајући израелско кршење права Палестинаца. Преко 3,000 америчких хришћанских ционистичких пастора позвало је америчког председника Доналда Трампа да призна суверенитет Израела над Западном обалом, занемарујући патњу свих Палестинаца и подстичући наше расељавање. Црква на западу, нарочито у САД, мора да разоткрије и оспори овај несвети савез између вере и колонијалне окупације насељеника.
Не претерујемо када кажемо: Ако не делујемо сада – локално, национално, регионално и међународно – ово би могла бити једна од последњих прослава Васкрса са значајним присуством хришћана у Палестини.
Али, тог првог васкршњег јутра, камен је одваљен. Васкрс је порука наде, победе над смрћу и тријумфа правде. Ово је наше јеванђеље, блага вест: Ниједна сила која угњетава не може заувек ућуткати истину.
Позивамо све палестинске хришћане, све Палестинце – и хришћане и муслимане, и наше глобалне савезнике да овај Васкрс учине прекретницом. Поручујемо:
Помесним црквама у Палестини: нека овај Васкрс буде тренутак у коме се хришћанско јединство претвара у колективни отпор. Наше цркве морају заједно стати у одбрану наше земље, нашег народа и наше будућности. Морамо подржавати једни друге како бисмо спречили даљу емиграцију и обезбедили да наша деца и унуци могу да наставе да прослављају Васкрс у земљи васкрсења.
Палестинском политичком руководству: хришћанство у Палестини треба да буде национална брига, а не питање различитости. Заштита хришћанског присуства је заштита саме Палестине. Овог Васкрса, палестински политички лидери морају поново да потврде своју посвећеност националном јединству међу свим компонентама палестинског друштва, потпуно их интегришући у националну борбу и обезбеђујући њихова права.
Палестинској јавности: палестински хришћани су неодвојиви део палестинског народа. Наша борба је национална борба. Овог Васкрса посветимо се јачању нашег јединства, обезбеђујући да се ниједан Палестинац – хришћанин или муслиман – не осећа напуштеним пред окупацијом, апартхејдом и расељавањем.
Црквама и хришћанским организацијама у свету: овог Васкрса славићете васкрсење Христово. Али како се можете истински радовати ако хришћанство умире у самој земљи Васкрсења? Позивамо вас да заузмете јасан став: одбаците расистичку теологију, оспорите хришћански ционизам, осудите израелску политику и праксу која угњетава Палестинце, укључујући и палестинске хришћане, инсистирајте на примени међународног закона и конвенција о људским правима, захтевајте одговорност за ратне злочинце, и посветите се конкретним акцијама за заштиту заједнице и имовине палестинских цркава.
Црквама у САД: речју и делом оспорите америчку администрацију која обезбеђује оружје, обавештајне податке, дипломатско покриће и све већу подршку идеји присилног расељавања Палестинаца док Израел наставља да убија Палестинце и подржава идеју о присилном расељавању.
Политичким лидерима на глобалној сцени: нестанак палестинских хришћана из Свете земље није само религијска катастрофа. То је питање политичке правде. Захтевамо да владе престану да дозвољавају Израелу да крши међународно право, да позову Израел на одговорност и да обезбеде престанак израелске расистичке политике према Палестинцима. Право Палестинаца на самоопредељење мора бити поштовано.
Ватикану, Светском Савету Цркава (ССЦ) и другим глобалним и регионалним екуменским телима: овај Васкрс мора бити време пророчког вођства. Ватикан, ССЦ и све хришћанске институције морају са изјава да пређу на дела. Мора се извршити притисак на Израел да заустави своја кршења права, да оконча своју колонијално-насељеничку окупацију и да оконча свој режим апартхејда. Морају да се уложе озбиљни напори да би се очувале палестинске хришћанске заједнице.
Шаљемо реч захвалности бројним црквама, верским институцијама и секуларним организацијама које су устале и проговориле. Знамо за ваше демонстрације, протесте, контакте са изабраним званичницима и друге акције заговарања и солидарности, и ојачани смо њима. Данас се сви суочавамо са путем који је блокиран и будућношћу која обећава само јад. Наша реч за сву нашу хришћанску браћу и сестре је реч наде, стрпљења, постојаности (сумуд) и новог делања за бољу будућност. Наша реч је да ми, као хришћани, носимо поруку и наставићемо да је носимо упркос трњу, упркос крви и свакодневним тешкоћама. Сву наду полажемо у Бога који ће нам дати олакшање у своје време. Истовремено, настављамо да деламо у складу са Богом и Божјом вољом изграђујући, опирући се злу и очекујући дан правде и мира.
Васкрс се не односи само на Христову победу над смрћу. Реч је о тријумфу истине над угњетавањем, правде над неправдом. Потрудимо се да овај Васкрс не буде Васкрс жалости, већ Васкрс делања. Нека то буде тренутак када ми палестински хришћани и муслимани, заједно са нашим глобалним савезницима, објављујемо да нећемо дозволити да нам се отму наша историја, наша вера и наша земља. Овог Васкрса посветимо се томе да ово не буде последњи Васкрс са живућом палестинском хришћанском заједницом у Палестини.
Христос васкрсе! Палестина ће васкрснути!
Превод: Смиљана Ћурчић Беро
[1] Каирос Палестина је најобимнији палестински хришћански екуменски ненасилни покрет заснован на „Kairos Palestine Document: A moment of truth“, покренут 2009. године, који потврђује да су палестински хришћани интегрални део палестинске нације, позивајући на мир да би се окончале све патње у Светој земљи, делајући за правду, наду и љубав. Документ је прихваћен од стране хришћанске заједнице, потписан од свих историјски признатих палестинских хришћанских организација, и подржан од стране поглавара свих цркава у Јерусалиму.