Аутографи

Уочи Пасхе у Јерусалиму

Садао Ватанабе, Тајна вечера, 1987.

Са часа верске наставе, ђаци као апостоли

Морам одмах да вам признам да ми је ово један од омиљених часова. И готово увек успе. Док записујем час, замолим једног од ученика да преброји присутне. То је уједно и наш број Христових апостола за тај дан. Било да их је 15, 16, 20… дечака и девојчица. Кажем им да је за овај час потребна њихова машта и да воле путовања. А ко их још не воли?! Пошто чујем њихове омиљене дестинације, одлучујемо се да у својим мислима заједно отпутујемо у један древни град. Јерусалим. Нису изненађени тим мојим избором, некако су то подразумевали, али оно што их изненади на том путу јесте моја прича да је овога пута Христос баш њих изабрао за своје апостоле. Изненађење буде тако велико да инстаграм, вибер и све остале апликације буду на пречац заборављене. Јер ипак ко зна да ли ће им више икада ико у животу поновити да је баш њих Христос изабрао за своје ученике. А њихова вероучитељица заиста верује да је то баш тако. И врло је убедљива, те креће да им дочарава атмосферу.

Познајете се већ три године, толико сте тога проживели заједно, познајете једни другима и врлине и мане, темперамент, делили сте разне тренутке, неке од њих ћете памтити цео живот, они су ваши вечнуци, нпр. када сте пили најукусније вино на једној свадби у Кани Галилејској, видели Га како је са пар хлебова и нешто рибе нахранио на хиљаде гладних; сведоци сте да је лечио болесне и немоћне, да је човеку слепом од рођења вратио вид, да је жену ухваћену у прељуби спасио ужасне казне јавним каменовањем, видели сте Га и љутитог када је истерао трговце из храма – да Дом Оца Његовог буде Дом молитве … Но, оно због чега сте са Њим јесте тај тренутак када вас погледа у очи и ви осетите како вас види и познаје боље од ма ког другог човека, боље него што и сами себе познајете, и да вас, упркос свему, као нико други, бескрајно воли. Због те Љубави, ви сте ту, са Њим! И, иако сте на све друго заборавили и оставили, знате да сте са Њим пронашли све, да сте ту потпуно своји и целовити.

А онда једног четвртка, уочи Пасхе, Он вас све окупља, вас најближе, за трпезом. Своји међу својима, радујете се! И у тој доброј атмосфери која влада међу вама, Он ће вас у једном тренутку пресећи као мачем следећим неслућеним речима: „Један од вас ће ме издати“.

Питање за ђаке: како се осећате у том тренутку? Шта вам пролази кроз мисли, срце? Каква је ваша прва реакција?

Најчешћи одговори ђака су:

  • ја то никада не бих учинио/ла;
  • мислим да то нисам ја;
  • Он сигурно зна ко је, надам се да то нисам ја;
  • ко ли је? Ко је најсумњивији међу нама? Ко се необично понашао у последње време?

Сваки ученик добије прилику да се изјасни и након саслушаних одговора, питам их да ли желе да сазнају како су заправо реаговали апостоли. Описујем им да је прва њихова реакција била: „Да нисам ја, Господе?“

Шта мислите зашто? Сећате ли се када смо радили причу из Постања о стварању човека и реченицу да је човек створен по икони Божјој, заправо створен слободним? Апостоли у то дубоко верују, зато прво преиспитују себе, односно „простор“ слободе који им је дат и у коме је све могуће, чак и то да један од њих буде издајник. Након тога, следи реакција апостола Петра да се он сигурно неће саблазнити о Христа. Проверавамо ко је међу њима у учионици слично одреаговао, сигуран да се неће одрећи ни по цену живота. А онда описујемо и Христове добро знане им речи да пре него што петао закукуриче, три пута ће Га се одрећи. Потом следи и мојим ђацима тако својствено дошаптавање, овога пута између Петра и Јована.
Ко је Јован? Проверимо ко је од ученика најмлађи и онда се њему или њој обраћамо као Јовану кроз неколико слика које га најбоље скицирају:

  • највише воли Господа, он је Његов љубљени ученик
  • сви други су Га се одрекли, он једини остаје и на Голготи, са Богородицом и другим женама
  • умире природном смрћу у дубокој старости, након што нам је оставио и писано сведочанство о свему у 4. Јеванђељу и посланицама у којима је пренео своје најдубље искуство и богословље, стечено и на Тајној вечери када је прислонио своју главу на Христове груди. Управо он сведочиће нам кроз векове да је Бог Љубав.

Мој најмлађи ђак, по правилу, са осмехом сведочи да се лако препознаје у Јовану и да се радује овако додељеној улози. То је и први тренутак у коме одахну након оних речи о издаји.

Враћамо се на Петрово и Јованово дошаптавање. Христос ће Јовану открити издајника и овај ће изаћи у ноћ. Уместо истинског Живота и Светлости, изабраће ништавило.

* * *

Да ли сте се можда запитали зашто је Христос уопште говорио ученицима на вечери о томе да ће га један издати? Како су те речи деловале на вас? Оне нас буде да будемо пажљиви. Ако се сетимо да је Бог Љубав, могуће је да су оне биле и последњи позив Јуди да одустане од издаје. Оне су можда биле и опомена свим другим ученицима да не буду као тај један.

Зашто Га Јуда издаје? Зашто људи иначе издају? Слушам разне одговоре својих ђака, највише их мисли да је то због новца или неке неостварене амбиције покрај Христа, да се због нечега осећао запостављено.

Мој одговор је да сви ми можемо имати своје представе о Богу (и другим људима) и своја очекивања од истих. Оне могу бити понекад и сасвим лажне и погрешне представе. И онда се обично, пре или касније, разбијају болно о реалност живота. Тако је и са Јудом. Он жели да буде са Месијом али само ако је Он земаљски цар, онај који ће напокон ослободити Израиљ из ропства. Схвативши да Он није тај, да неће организовати војску и повести у ослобођење, Јуда сматра да Он и није онда Месија. И зато је спреман да Га преда онима који Га траже да Га убију.

И причам им надаље укратко повест о страдању Христовом и како се она развија кроз личности апостола Петра и Јуде.

Шта би било кад би било

 Како је завршио Јуда? Пресудио је сам себи. Прекршио један од Христових најдубљих савета, о кога се најлакше оглушујемо, а то је да не судимо ни себи ни другима, већ да смело себе предајемо Љубави Божјој.

Шта мислите, да је Јуда сачекао још који дан, да је издржао у том неиздржу, и да се коначно у једном тренутку нашао лицем у лице са васкрслим Господом да ли би му Христос опростио издају?

Ђаци готово увек једногласно одговарају са да, да би му било опроштено. Подсећамо се онда и Христових речи на Крсту, да је свима све опроштено, „Опрости им Оче, јер не знају шта раде“.

Још једно питање у домену онога шта би било кад би било: да је Јуда прихватио тај опроштај, шта мислите какав би он тада био апостол? Вероватно један од највећих сведока каква је и колика Љубав Божја! Јер њему издајнику беше опроштено.

И ту нас негде звоно и прекида када стижемо само да рекапитулирамо:

  • да је човек створен слободним и да је парадокс слободе у хришћанству изражен и кроз то да је први у рају разбојник са крста а не један од апостола;
  • да је важно у својој слободи препуштати се Љубави Божјој, попут апостола Петра или Јована
  • да нам је Господ на Крсту свима све опростио.

Јер је Он Бог који љуби и спасава све!

Христос васкрсе!

error: Content is protected !!