Pavel Gavriljuk
Pavel Gavriljuk je jedan od vodećih pravoslavnih bogoslova današnjice. Profesor je na katedri za teologiju i filosofiju na teološkom departmentu Univerziteta Sv. Tome u Minesoti. Bio je gostujući predavač na Teološkom fakultetu Univerziteta Harvard i Pontifikalnom univerzitetu Sv. Tome Akvinskog. Osnivač je i predsednik udruženja IOTA. Istaknuti je međunarodni stručnjak za grčko otačko nasleđe, moderno pravoslavno bogoslovlje i rusku religijsku filosofiju. Takođe se bavi i filosofijom religije, liturgikom i ekumenskim problemima. Gavriljuk je autor knjiga The Suffering of the Impassible God: The Dialectics of Patristic Thought (Oxford: Oxford University Press, 2004) i Georges Florovsky and the Russian Religious Renaissance (Oxford: Oxford University Press, 2013), a priredio je i nekoliko zbornika kao i desetine studija i članaka. Sa prof. Gavriljukom razgovarali smo o njegovim teološkim istraživanjima, stanju pravoslavne teologije danas i aktivnostima IOTA.
Možete li nam reći nešto više o vašim istraživanjima nasleđa o. Georgija Florovskog?
Florovskim sam počeo da se bavim 2009. godine, kada su me kolege iz Grčke, Rusije i Sjedinjenih Država zamolile da sačinim tekstove o raznim aspektima njegovih radova. Ubrzo sam uvideo da nasleđe Florovskog potrebuje ozbiljno preispitivanje. Bilo mi je važno da ispričam priču o teologu dvadesetog veka, naročito deo koji se odnosi na njega kao na ruskog emigranta, koristeći Florovskog kao prozor u taj svet. Na njega se uobičajeno gleda kao na tvorca sintagme „povratak ocima“ u pravoslavnoj teologiji. Moja monografija, Georgije Florovski i ruska religiozna renesansa (Oksford, 2014), Florovskog stavlja u kontekst daleko sveobuhvatnijeg teološkog razvoja i pokazuje da „neopatristička sinteza“ nije bila samo istraživački poduhvat kojim bi se oci Crkve učinili vidljivijim, već i polemički stav protiv „zapadnog ropstva“ savremene pravoslavne teologije. Od Florovskog (1893–1979) i njegove generacije teologa, uključujući Vladimira Loskog (1903–1958) i Justina Popovića (1894–1979), savremeno pravoslavno bogoslovlje je nasledilo stanovište da mnogi zapadni uticaji na pravoslavnu teologiju vode ka ozbiljnim izvitoperenjima naše vere. U svojoj monografiji se kritički odnosim prema ovoj tvrdnji i ukazujem na mogućnosti drugačijeg sagledavanja dihotomije između Istoka i Zapada. Takođe uzimam u obzir važnost emigrantskog iskustva za razumevanje misli Florovskog i bavim se analizom nasleđa ruske sofiologije (Vladimira Solovjova, Pavla Florenskog, Sergeja Bulgakova) koja je dala materijal za polemički ton neopatrističke sinteze Florovskog. Knjiga se pojavila u prevodu na ruski i rumunski jezik. Nadam se da će se objaviti i u prevodu na grčki i srpski jezik.
Planirate li da nastavite da istražujete zaostavštinu o. Georgija Florovskog?
Objavio sam neke značajne, do tada neobjavljene materijale iz arhive Florovskog sa Prinstona i Akademije Svetog Vladimira u Krestvudu. Ove godine publikovaću prepisku između Georgija Florovskog i Aleksandra Šmemana (1948–1955). Ova prepiska je od velikog značaja za razumevanje prirode vlasti/vođstva (leadership), ranih Šmemanovih godina u posleratnom Parizu i njihovog neobičnog prijateljstva. Reč je o dijalogu između dve generacije, priča o dve škole (Bogoslovski intitut Sv. Sergeja u Parizu i Akademija Svetog Vladimira, koja se tada nalazila Njujorku), dva grada, dve dijaspore na dva kontinenta. To je priča koja se završava njihovim konfliktom 1955. godine, kada je Florovski morao da napusti Sveti Vladimir, a Šmeman na kraju postaje dekan te akademije. Prepiska je svojevrsna uvertira u Šmemanov Dnevnik (1973–1983); ona uveliko upotpunjuje i ispravlja uspomene iz Dnevnika.
Da li delite mišljenje pojedinih teologa da je pravoslavno bogoslovlje u ozbiljnoj krizi?
Razmišljanje u terminima krize (Crisis-thinking) koje je uobičajeno za mnoge periode u istoriji Crkve, ima dve strane. Prva podrazumeva defetistički stav koji teži ka tome da postane samoosnažujući narativ i samoispunjujuće proročanstvo. Ne delim ovaj stav. Druga se razlikuje od prve i ima veze sa onim što se na grčkom podvodi pod pojam κρίσις, što znači „sud“ ili „odluka“. Florovski je svakao bio u pravu u sledećem: ispisivanje istorije je nemoguće bez neke vrste suda, koja određuje odabir izvora i utiče na izlaganje građe. Smatram da, kao istoričar, nisam dovoljno distanciran od savremenog bogoslovlja da bih mogao da dam sud o tome da li je ono u krizi. Savremeno bogoslovlje je daleko od izumiranja. Zapravo, samo u Zapadnoj Americi se svake godine objavi više teoloških knjiga nego prethodne godine. Mišljenja sam da će tržište knjiga uskoro postati prezasićeno. Drugo značenje pojma κρίσις se odnosi na odluku ili na takav sud o savremenoj situaciji koji podstiče na donošenje odluka i delanje. Savremeno pravoslavno obrazovanje ne posmatram kao statično; upravo suprotno, značajne studije ne izostaju ni kod mladih naučnika. Te studije bi mogle da daju značajan doprinos Crkvi i narodu Božijem. Moj zadatak je da usmeravam, podržavam i negujem najbolja pregnuća na ovom polju.
U kom pravcu će se, prema vašem mišljenju, razvijati pravoslavna teologija?
„Nisam ni sam prorok niti prorokov sin.“ Već pola veka, osnovni pravac razvoja pravoslavne teologije bio je usmeren ka neopatrističkoj teologiji. Trenutno smo na raskršću. Potrebni su nam stalni razgovori koji sežu preko nacionalnih granica kako bismo bolje razumeli glavne teološke pravce. Sedam vaseljenskih sabora se hvatalo u koštac sa tajnom Boga u Hristu. U svetlu te tajne, u svetlu otkrivenja trojičnog Boga, u doglednoj budućnosti uhvatićemo se u koštac sa tajnom ljudske ličnosti u svim aspektima: filosofskom, psihološkom, socijalnom, političkom, ekonomskom, moralnom i religioznom. Nadam se da ću, pišući knjigu o duši i vasksenju kod crkvenih otaca, dati svoj doprinos.
Recite nam, na kraju, nešto o IOTA, njenim o ciljevima, daljim planovima itsl?
U februaru 2017. godine osnovao sam Međunarodnu pravoslavnu teološku asocijaciju (International Orthodox Theological Association, skraćeno: IOTA). IOTA je nova asocijacija koja promoviše međunarodnu razmenu znanja o pravoslavnoj veri i ide ka tome da postane nosilac svepravoslavnog jedinstva. IOTA je neprofitna laička organizacija koja okuplja pravoslavne profesionalce, istaknute laike, klirike i naučnike. Rukovodstvo IOTA, koje čini pedesetak uvaženih naučnika iz dvadeset zemalja, okupili su se na na međunarodnom simposionu u Jerusalimu 2018. Kratki video materijali sa simpozijuma su dostupni na jutjub kanalu IOTA. IOTA će organizovati međunarodne konferencije i u Evropi, kreirati obrazovne programe i zajedničke istraživačke projekte. Konstitutivna konferencija će biti održana u Jašiju, u Rumuniji, od 9. do 12. januara 2019. godine. Velikodostojnici Rumunske Pravoslavne Crkve i drugih Crkava blagonaklono gledaju na ovaj poduhvat. Mitropolit dioklijski Kalist (Ver) će biti naš glavni govornik na Konstitutivnoj konferenciji. Očekujemo da će u svojstvu izlagača biti prisutno preko 200 naučnika iz gotovo 30 zemalja. Planiramo da na svake četiri godine održavamo značajne konferencije, neku vrstu „pravoslavne olimpijade“. Konferencija u Jašiju bi u pogledu naučne produktivnosti i sveobuhvatnosti izlaganja mogla da postane najveće okupljanje pravoslavnih intelektualaca i istaknutih laika u modernoj istoriji. Nadamo se da će IOTA blagovremeno doći i u Srbiju.