Uspenje Presvete Bogorodice (detalj), Gračanica (©BLAGO Fond)
A kad putovahu on uđe u jedno selo, a neka žena po imenu Marta primi ga u svoju kuću. I u nje bješe sestra po imenu Marija, koja sede kod Isusovih nogu i slušaše njegovu besedu. A Marta se zauzela da ga što bolje usluži, i pristupivši reče mu: Gospode, zar ti ne mariš što me moja sestra ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. A Isus odgovarajući reče joj: Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo. A samo jedno je potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji joj se neće oduzeti. (Lk 10, 38–42)
A dok on to govoraše, jedna žena iz naroda podiže glas i reče mu: Blažena utroba koja te je nosila i dojke koje si sisao! A on reče: Uistinu su blaženi oni koji slušaju reč Božiju i drže je. (Lk 11, 27–28)
Sam odeljak o Marti i Mariji (Lk 10, 38–42) već sam tumačio. Zato će ovde biti reči samo o ovom dodatku: „Dok on to govoraše…“ (Lk 11, 27–28) koji se, inače, i ne odnosi se na to što je Isus rekao Marti, nego na ono što je nešto kasnije govorio narodu okupljenom oko njega pošto je isterao zlog duha iz čoveka koji je zbog tog zloduha bio nem, a potom progovorio. No, ovaj spontani uzvik jedne žene iz te gomile: „Blažena [μακαρία] utroba koja te je nosila i dojke koje si sisao!“, u liturgijskom čitanju jevanđelja na Bogorodičin praznik spojen je sa pričom o Marti i Mariji. Kao da se nadovezuje na Isusovu pouku Marti kojoj on kaže da je preče i važnije slušati reč Božiju od bilo čega drugog, pa čak i od ugošćavanja namernika, što je bila jedna od najplemenitijih zapovesti koje su se Judejci držali.
Inače, uzvik te žene je tipično judejski tip uzvika (up. Lk, 10, 23; Mt 13, 16 ili Lk 23, 29). Tako npr. malo posle Isusa živeo je čuveni rabin J(eh)ošua ben Ananija, učenik Isusovog savremenika rabina Johanana ben Zakaja, za koga se govorilo: „Blažena je ona koja ga je rodila“. A takođe je, u obrnutom smislu, postojala i kletva: „Proklete dojke koje su ga dojile“.
Vratimo se sada uzviku ove žene, na koji Isus reaguje rečju μενοῦνγε, što može značiti ili (1) potvrdu onoga što je pre toga rečeno („dakako“), ili (2) njegov korektiv („da, ali“, „pa ipak“). Ovde će biti da je ovo drugo slučaj. Isus negira, ili bolje reći koriguje njeno tvrđenje. On ne poriče njeno uverenje da je njegova majka Marija blažena, nego razloge zbog kojih je ona takva. Ova „žena iz naroda“, po svoj prilici iznoseći uobičajeno uverenje, misli da je ona blažena zato što je Isus čudotvorac (čemu je upravo svedočila, videvši kako je iz nemog čoveka isterao nečistog duha posle čega je ovaj progovorio), a Marija je bila u najneposrednijem, majčinskom, dodiru sa njim (čudotvorcem) i kao dobra majka pomogla mu da odraste.
Međutim, Isus je ispravlja i tvrdi da razlog Marijinog blaženstva nije u telesnoj bliskosti, nego u tome što je ona slobodno odabrala da bude posrednik Božijeg ovaploćenja (= „neka mi bude po tvojoj reči“ – Lk 1, 38) i da bude onâ koja sluša Božiju reč, razmišlja njoj i sprovodi je u delo. Dakle, ne zato što je dobra ili požrtvovana majka, nego zato što je verna sledbenica. Svaki verni sledbenik je blažen, pa je zato i „Marija blagoslovenija zato što je prihvatila Hristovu veru, nego zato što je začela njegovo telo“ (sv. Avgustin). Nasuprot telesnog materinstva svoje majke, Isus ističe veličinu (njene) vere. Luka, dakle, ne prikazuje Isusa kako negira Marijino blaženstvo, nego razloge zbog kojih je ona blažena. Marija je zaista blažena, ali ne zbog telesne veze sa svojim sinom, nego zbog velike vere koju je pokazala (npr. u Lk 1, 45 i 2, 19). Za mnoge majke za koje bi s pravom rekao da su požrtvovane, Isus ne bi rekao da su istovremeno i blažene, ukoliko ne slede Božiju volju i mišlju i delom. „Bliski odnos majke ne bi koristio Mariji da nije začela Hrista u svom srcu, kao i u svojoj utrobi. Jer je bila blagoslovenija u svojoj veri nego u svom začeću“ (sv. Avgustin).
U Isusovo vreme fizička srodnost bila je od najvišeg značaja. Zato su se Judejci ponosili time što su potomci Avramovi. No, kao toliko puta ranije i sada se Isus suprotstavio uobičajenim verovanjima. U današnjem jevanđelju on jasno poručuje da je telesna srodnost potpuno nebitna kad se uporedi sa slušanjem i držanjem reči Božije. Malo ranije Luka nam opisuje događaj kada su Isusu došli njegova majka i braća, ali nisu uspevali da dospeju do njega od silnog naroda koji ga je okruživao. Kad su mu javili da su oni tu, ali da ne uspevaju da uđu u kuću da ga vide, on je svima odgovorio: „Moja majka i moja braća su oni koji slušaju Božiju reč i izvršavaju je“ (Lk 8, 19–20). Dakle, nije važno ko su moji telesni rođaci, ko su mi roditelji, braća i sestre. Ono što je važno jeste ko su oni koji predano slušaju šta Bog ima da im saopšti, toga se drže i to sprovode u život. Fizička, prirodna, rodbinska veza sa Isusom, sama po sebi ne znači ništa. Ono što je važno jeste stav prema reči Božijoj. Nije Bogorodica blažena zato što je Isusova majka, nego je ona Isusova majka zato što je blažena.
Ovakvo Isusovo stanovište pruža i nama, dve hiljade godina udaljenim od Isusa i gotovo sigurno bez ikakvih rodbinskih veza sa njim, mogućnost da mu budemo bliži nego njegovi najbliži rođaci. Dakako, kriterijum „držanja reči Božije“ važi ne samo za nas nego i za njih. Nisu oni u lošijem položaju od drugih samo zato što su mu rođaci, ali nisu ni u boljem. Isusova poenta je da su u tome svi izjednačeni: i srodnici i stranci, i Judejci i Samarjani i Grci i Rimljani. I stari i mladi. I zdravi i bolesni. I mudraci i glupaci. Svi će biti izmereni istom merom – odnosom prema Bogu.
Slušati reč Božiju. Razmišljati o njoj. Postupati u svom životu u skladu sa njom. To je ono što je radila Bogorodica Marija i to je ono zbog čega je blažena. Štaviše, to je ono zbog čega bi bila blažena sve i da ga nije rodila. Zato je mudri Origen Ispovednik i mogao reći: „Niko ne može shvatiti smisao Jevanđelja ako se [poput sv. Jovana Bogoslova] ne nasloni na Isusove grudi i od Isusa ne prihvati Mariju da bude takođe i njegova majka.“ Jer majka podučava svoje dete, a Marija podučava slušanju reči Gospodnje, i to ne mehaničkom nego praćenim dugotrajnim razmišljanjem o njoj, a onda i postupanju po njoj. Slušaj, promišljaj, drži i postupaj, jednom rečju – živi reč Božiju, to je ono što čini Isusovog „brata i sestru“. Isusovog „prijatelja“. Može li se poželeti išta više od toga? Amin!
