Дијалози

О нападима на митр. Јоаникија

Пошто је шест архијереја СПЦ објавило јавни став о ужасним клеветама и увредама које је митр. Давид (Перовић) упутио студентима у блокади, на анонимном сајту се појавио текст против једног од потписника. Ради се о митрополиту црногорско-приморском Јоаникију. Одмах су тај чланак пренели и режимски таблоиди. Тим поводом је наш уредник Благоје Пантелић дао кратак интервју Анети Дуровић, новинарки Радија Слободна Европа из Подгорице. У наставку доносимо интегралну верзију њиховог разговора.

Митр. Јоаникије (© REUTERS/Stringer)

Како тумачите чињеницу да текст којим се критикују потписници и тражи повлачење потписа појавио у медијима блиским властима, а не као реаговање Патријаршије (која јавно ћути, иако је подршка у конфронтацији са званичним ставом Патријаршије и патријарха Портфирија према протестима)?

– Текст се, заправо, првобитно појавио на једном парапатријаршијском порталу. Онда су ту пашквилу пренели и режимски таблоиди. То нам, пре свега, говори да су црквени и државни врх у снажној спрези и да делују синхронизовано. Такође, постаје јасно да су људи из тзв. црквеног врха спремни да своју сабраћу архијереје провлаче кроз таблоидно блато – само зато што им нису по вољи. Нажалост, ово им није први пут да то чине. Довољно је сетити се, рецимо, насловних страна београдских таблоида из периода пред избор новог патријарха почетком 2021. године. Тада су неки епископи данима „красили“ насловнице тих режимских треш гласила.

Што се тиче званичног става Патријаршије и патријарха, морамо бити прецизни. Ми можемо да претпоставимо, са великом дозом сигурности, који је приватни став патријарха Порфирија о ономе што се већ више од сто дана дешава у Србији. Он је, по свему судећи, наклоњен режиму. Међутим, досад немамо ниједну званичну одлуку која је саборно донета. У ствари, једини став о студентским протестима који је у Српској Православној Цркви донет „саборски“ је овај став шесторице архијереја. Сви остали су само приватна мишљења људи који у Цркви имају одређене службе – епископи, свештеници, професори верске наставе, теолози итд.

Шта је, заправо, циљ поруке? Повлачење потписа? Превенирање даљег дјеловања у овом правцу? Порука другим митрополитима?

– Од повлачења потписа нема ништа. Зато што су потписници, као архијереји са озбиљним животним и црквеним искуством, сигурно већ рачунали на различите притиске са различитих страна. Истовремено, то су и личности са чврстим карактерима. Могуће је да су тако покушали да застраше како самог митр. Јоаникија, тако и остале архијереје, посебно оне који су на страни студената али се о томе још увек јавно не изјашњавају. По мом суду, овај покушај им није баш успео. Нису испали страшни. Испали су смешни.

Како оцјењујете садржај поруке митр. Јоаникију? Зашто мислите да је баш он главна мета реаговања?

– Текст који аутор није смео да потпише, јер се сигурно стиди да стане иза својих речи, препун је спинова који су толико бесмислени и јадни, да сам се изненадио када сам видео да га је уопште ико пренео. Верујем да су чак и у редакцијама таблоида били згрожени. Чудно је то да патријарх или његови бранитељи нису ангажовали текстописца који је теолог. Када прочитате тај урадак, одмах вам је јасно да је анонимни аутор теолошки необразован. Ако ти људи који имају озбиљне буџете, велики број плаћених сарадника, институционални капацитет итд. нису у стању да нађу једног писменог теолога да нападне митр. Јоаникија, онда су не само за презир, него и за жаљење. Једино промишљено што су урадили је што су таблоидни напад организовали када је почело тримирје, па је било јасно да митрополит, као озбиљан монах, тада неће реаговати.

Митр. Јоаникије је неупитни ауторитет јер је увек био са својим народом кад је било тешко. Његов углед је неоспоран, како у његовој митрополији, тако и у Српској Православној Цркви уопште. Уједно је и личност која, с обзиром на положај и статус наше митрополије у Црној Гори, има озбиљну политичку тежину. Када вам се једна тако громадна фигура нађе на супротној страни, вама не може бити угодно, и онда имате потребу да против ње искористите сва расположива средства. Из овог првог напада, који вероватно неће бити и последњи, види се да су његови опоненти деловали из страха, па је зато њихов покушај одмах пропао.

Како тумачите подршку Јоаникија студентима у Србији (који траже одговорност за смрт 15 људи у Новом Саду) и истовремено изостанак такве подршке студентима у Црној Гори који траже практично исто – одговорност челника безбједности за смрт 13 људи на Цетињу?

– Не познајем лично митрополита, нити сам довољно упућен у ситуацију у Црној Гори, па не могу то да коментаришем, али верујем да митрополит подржава сваку борбу чији су циљеви племенити и часни. Када је реч о његовој подршци студентима у Србији, мора се узети у обзир контекст, јер је његов јавни став заправо изнуђен од стране његовог сабрата митр. Давида који је студенте називао „српским усташама“ и „злодусима Лубјанке“, агентима страних служби који спроводе обојену револуцију итд, итсл. Митрополит и остали потписници су апеловали да се архијереји одговорније понашају приликом коментарисања студентских протеста, и да званична гласила Српске Православне Цркве професионалније извештавају о студентским активностима. Њихова борба је у јавном ставу шесторице архијереја означена као „праведна и достојанствена“, што може да се тумачи и као подршка, али она није експлицитна. Не сумњам да сви потписници подржавају студенте, али овај став не представља директно укључивање у њихову борбу, већ пре молба да се њихова борба поштује.

У коначном, како се ово питање може одразити на односе Митрополије црногорско-приморске са Београдском патријаршијом?

– Не постоји „Београдска“ патријаршија, вероватно сте мислили на Српску Патријаршију. То јој је званичан назив. А кад смо код старих балканских мука око имена и граница, једна ствар је занимљива у том несрећном чланку против митр. Јоаникија. Аутор, наиме, канонску границу архиепископије којом управља патријарх изједначава са сајтом читаве Српске Православне Цркве. Јер, како се у тексту наводи, митр. Јоаникије „нема канонску одговорност изван Митрополије црногорско-приморске, те тиме да нема право да се, преко Нова.рс и Н1 (ово је бедна подвала, митрополит се огласио преко званичног сајта своје митрополије – БП), неканонски меша у јурисдикцију Патријарха српског и осталих епископа Српске Цркве у Србији“. Мешање у уређивачку политику сајта СПЦ је идентификовано као мешање у канонску јурисдикцију Патријарха и осталих епископа СПЦ. Званично гласило СПЦ, по непознатом аутору, припада само епископима у Србији. Патријархов заштитник, изгледа, сматра да је Српска Црква, у ствари, Црква Србије. Што се коси са, колико је мени познато, још увек званичним ставом наше Српске Православне Цркве. Узгред, већина архијереја у Сабору Српске Патријаршије нису на територији Србије.

Но, да се вратим Вашем питању. Мислим да се овај нечасни и бедни напад на митр. Јоаникија ни на који начин неће одразити на поменути однос. Митрополит је озбиљан хришћанин, а и време је Великог поста, тако да сам уверен да, ако је уопште и видео тај текст, он га није дотакао, а да је наручиоцу и аутору одмах опростио. Прецизније речено – неће се променити однос митр. Јоаникија према Патријаршији, али је, с друге стране, овај напад јасан знак веома некоректног односа Патријаршије према њему. Митрополит је, заједно са својим свештенством, чак био и хапшен како би сачувао јединство СПЦ, тако да на његов однос према Српској Патријаршији сигурно неће утицати један таблоидни напад, па макар он долазио и из неке патријаршијске канцеларије.