Mitrinović sa članovima grupe Nova Evropa tridesetih godina
Mitrinović je živeo u Blumzberiju, blizu Britanskog muzeja. Bio je to stameni Sloven izbrijane glave, sa crnim obrvama nalik na krila i opčinjavajućim očima. Oblačio se veoma zvanično kada je izlazio – visoki polucilindar (nešto između polucilindra i cilindra kakav je nosio Vinston Čerčil), frak i štraftaste pantalone. Ličio je na Gurđijeva i bio je veliki čarobnjak i „mangup-guru“. Okružen odanim učenicima i ženama koje su ga obožavale, živeo je skoro tajno u jednom sanctum santorum-u, tako da je svakom izgledalo da mu čini izuzetnu čast ako ga pozove kod sebe. A tako je i bilo.
Voleo sam ga i plašio ga se, jer su moji prijatelji budisti i teosofi smatrali da se bavi crnom magijom. Neke od razgovora s njim ne mogu da ponovim jer sam mu obećao da neću da ih spominjem. Jedne noći govorio je o eseju iz Predavanja o drevnoj filosofiji Menlija Hola, a, tom prilikom, objasnio nam je međusobno dopunjavanje načela jedinstva i načela razdvajanja u svemiru, koristeći kao sliku ovog poslednjeg oštri oblik lisičije njuške. Pokazao mi je kako izrazite razlike jasno ispoljavaju jedinstvo, kao i da se ova dva jedno bez drugoga ne mogu da zamisle. To je ona filosofija koju sam kasnije nazvao „načelo idenja zajedno“, a koju Japanci nazivaju ji-ji-mu-ge (đi-đi-mu-ge) – što je međusovna zavisnost svih stvari i zbivanja. Stoga je oštri oblik njuške određene lisice nužno podrazumevao postojanje galaksije M 81.
Alan Vots
Izvesno je da me je atmosfera koju je oko sebe stvarao Mitrinović opčinjavala – njegov humor, moć njegovih očiju i glasa, njegove tajanstvene noćne navike, njegov proročanski način pisanja (pod pseudonimom M. M. Cósmoi), i egzotični ukus u pitanjima umetnosti i književnosti…
Istorijska važnost Mitrinovića vezana je za to što je pokušao da spase Evropu od nacizma i ekonomskog ludila. Uz pomoć S. B. Perdoma, urednika Evrimena i učenika Meher Babe, Dejvida Dejvisa, rečitog Velšanina, otmenog pukovnika Delaheja, Votsona Tomsona i Vinifred Gordon Frejzer, stvorio je – između 1933. i 1936. godine – pokret „Nova Britanija“, koji je svoje stavove iznosio u tako poznatim časopisima kao što su New Britain i The Eleventh Hour, za koje sam pisao prikaze knjiga. Možda grešim, ali mi nije poznato da je ovaj pokret ikada na pravi način dokumentovan, a svakako zaslužuje „da uđe u istoriju“.
Pokret „Nova Britanija“ predlagao je četiri osnovne promene u društvenom ustrojstvu. Prva je bila društveno kreditiranje, zasnovano na ekonomskoj filosofiji Majora Daglasa, Ezre Paunda i Frederika Sodija, koji su došli do zaključka da je novac jedna apstrakcija, puka merna jedinica pravnih vrednosti kao što su zemlja, hrana i odeća.
Drugu su promenu nazvali esnafski socijalizam, što bi uglavnom značilo da radnici drže akcije u korporacijama u kojima su zaposleni, tako da više ne postoji bilo kakva klasa potrošnih ljudi koji su puki „najamni radnici.“
Treća je promena bila ideja trostruke države Rudolfa Štajnera, koja podrazumeva političko veće, koje bi se biralo po regijama, ekonomsko veće koje bi birali esnafi ili sindikati i kulturno veće koje bi birali univerziteti i naučna udruženja, a svima bi rukovodio i dominirao senat koji bi postavila ova vêća.
Četrvrta osnovna funkcija bio je zahtev za hitnu federaciju svih zemalja Evrope – sistem koji sada, najzad, nekako izlazi iz povoja sa Zajedničkim tržištem i ublažavanjem pasoške i carinske kontrole na granicama. Kada smo poslednji put išli kolima u Švajcarsku, policajac je jednostavno bacio pogled u kola i rekao nam da prođemo. Međutim, kada je Hitler 1934. godine došao na vlast, Mitrinović je rekao: „Zaustavimo ga odmah!“ Pokret Nova Britanija pozvao je mlade Engleske i Francuske da upotrebe silu, ukoliko je to neophodno, da bi se sprečilo da on ponovo utvrdi Rajnsku oblast protivno odredbama Versajskog mira, i verovatno bi to imalo nekog učinka. Kao što je Lao Ce govorio, probleme treba otklanjati u začetku, kada su još mali. Međutim, sve je ovo bilo uzalud i odlučio sam da se povučem iz politike.
Izvor: Alan Watts, In my own Way. Au autobiography 1915–1965, New York: Pantheon Books, 1972. Prevod je preuzet, uz određene izmene, iz: Dimitrije Mitrinović, Sabrana djela III. Poezija i antropofilosofija, priredio Predrag Palavestra, Svjetlost, Sarajevo, 1991, str. 235-239. [Alan Vots je jedan od pokretača Nju ejdža. On je jedno vreme bio učenik Dimitrija Mitrinovića.]