Dikasterijum za poučavanje vere Rimokatoličke crkve izdao je 18. decembra 2023. Deklaraciju „Fiducia supplicans” („Molitveno poverenje”) za blagoslov istopolnim parovima. Tekst je uglavnom sastavio argentinski kardinal Viktor Manuel Fernandes, novi poglavar Dikasterijuma od 15. septembra 2023, a potpisuje ga papa Franja. Prema Deklaraciji, rukopoloženi sveštenik Rimokatoličke crkve može da blagoslovi istopolni par, ako se to od njega zatraži, jednom improvizovanom molitvom, tražeći Božiju milost za njihov život. Ova želja nije zaodenuta nikakvom liturgičkom formom, za nju nije predložen nikakav zvanični tekst, niti će stoga biti uključena u Molitvoslov (De Benedictionibus) Rimokatoličke crkve.
Da bi podržao ovu odluku, Dikasterijum je morao da revidira ili sa novim nijansama preformuliše učenje Rimokatoličke crkve o blagoslovu (benedictio). Ovaj deo Deklaracije, koji političare ne zanima, verovatno je najvažniji. Deklaracija želi da proširi diskrecionu slobodu sveštenika, koji prati određene ljude na njihovom putu ka Bogu, i predlaže umnožavanje improvizovanih molitava, za koje se neće tražiti da budu odenute u bilo kakvu liturgičku formu, kako ne bi bili podvrgnuti preteranoj kontroli. Molitvoslov i kanonsko pravo ne mogu i ne treba da pokriju sve aspekte života. Ako neko traži blagoslov od Crkve, to vrlo jednostavno znači da oseća potrebu Božije pomoći u svom životu (21). Upravo zbog toga, prema Deklaraciji, iscrpno moralno ispitivanje osobe koja je traži nikada ne bi trebalo da bude uslov za njeno davanje. Moralno savršenstvo nije preduslov da bi Crkva dala svoj blagoslov (25). „Blagoslovi se nude bez uslova“, jer „mi smo Bogu mi važniji od svih grehova koje možemo učiniti“ (27). „I onoga koji dolazi meni neću isterati” (Jn 6, 37). Blagoslov istopolnim parovima nije tu da bi potvrdi i ozakoni vezu, već da je otvori za Božiji put.
Deklaracija je, sasvim očekivano, izazvala veliku diskusiju i izazvala mnoge reakcije, pozitivne i negativne. Negativne reakcije dolaze uglavnom iz Afrike. Jedan za drugim, episkopski sabori afričkih zemalja (Kongo, Nigerija, Zambija, Ruanda, Kamerun, Gana itd) zabranjuju svojim sveštenicima da daju takav blagoslov istopolnim parovima. Nismo iznenađeni njihovom reakcijom: u trideset dve afričke zemlje homoseksualizam je krivično delo. Zaista, za koliko homoseksualaca koji su tamo osuđeni i zatvoreni, su protestovali afrički sveštenici i episkopi? Na Zapadu, reakcije uglavnom dolaze od poljskih, ukrajinskih i mađarskih biskupa, kojima treba dodati još nekoliko slučajeva biskupa suprotstavljenih papi Franji (kao što je poznati nemački kardinal Gerhard Miler), kao i konzervativni biskupi Amerike. Vatikan je svakako bio svestan da će Deklaracija izazvati reakcije, zbog čega se u tekstu naglašeno ističe da se katoličko učenje o braku ni na koji način ne menja, niti se legalizuju istopolni brakovi. Crkva jednostavno blagosilja ljude, improvizovanom molitvom, što je suprotno onome što su uradili flamanski biskupi Belgije, koji su 20. septembra 2022. godine objavili poseban liturgijski obred za blagoslov istopolnih parova.
Deklaracija „Fiducia supplicans” je i smela i razborita. Ako je njena smelost sama po sebi očigledna, njenoj razboritosti treba objašnjenje. Rimokatolička crkva želi – i to s pravom – da održi svoju koheziju i da ovom Deklaracijom ne izazove raskol. S druge strane, ona je svesna da kada je reč o pitanjima seksualne etike, ne mogu sve zemlje na Zemlji da se kreću istim tempom: ne može Afrika da ide u korak sa Holandijom. Rimokatolička crkva Deklaraciji ne daje obavezan i normativni karakter, već blagoslov istopolnih parova prepušta nahođenju svojih pastira, što u krajnjoj liniji znači da upravo utire put svakoj lokalnoj crkvi da napreduje svojim tempom. Ona je to činila i ranije u prošlosti, sa pozitivnim rezultatima, posle Drugog vatikanskog koncila. Dakle, nema opasnosti od raskola, kakvom prete oni koji su neprijateljski raspoloženi prema sadašnjem papi. Smeo i razborit tekst Deklaracije potvrđuje volju pape Franje i velikog dela katolika, sveštenstva i laika, da Crkva ne treba da bude izolovana u današnjem svetu, već da vodi računa o stvarnim ljudima, od krvi i mesa, da kome se obraća. Vreme će biti na strani Deklaracije.
Istog dana kada se pojavila Deklaracija Rimokatoličke crkve, Sveti Sinod Grčke Crkve doneo je odluku o istom pitanju. Velika razlika između ova dva teksta nije u njihovim stavovima, već u stilu i duhu: Rimokatolička crkva je izdala duhovni tekst, tekst pastirskog milosrđa i bliskosti sa ljudima, a Grčka crkva, naprotiv, pravni tekst. Deklaraciju su pisali pastiri, a odluku Svetog Sinoda pravnici ili bolje rečeno neki koji sebe smatraju pravnicima. Pravoslavni teolozi često optužuju rimokatoličku Crkvu za legalizam. Čitaocu ova dva teksta neće biti teško da uvidi gde se zapravo nalazi legalizam.
Izvor: Kathimerini, 14. 01. 2024.