Митр. Фотије (Screenshot/YouТube)
Митрополит Фотије је одлучио да нас обрадује својим поетским, пророчким и помало љутитим текстом „ЊЕТ-теолози“. Иако нам каже да смо неважни као „њетовци“, иако нас назива фарисејима, ништавнима и сл., ипак смо задобили вредност када један митрополит на нас троши оволики текст. Он не губећи часа, одлучује кроз један текст да нас осуди, да нам објасни како нас „ни река Марица опрати неће“ и да, наравно, у истом тексту прогласи како нам он не суди?! Дивне ли ироније! Владико, да ли сте добро?! Као један од аутора, осећам се одговорним да пружим неке одговоре митрополиту Фотију, те ћу зато користити у тексту прво лице множине. Ово је неопходно као појашњење, да неко не би помислио да имам неку кризу идентитета, па да у тексту час мењам прво лице једнине са трећим лицем једнине. Било би то мало чудно и нелогично, не дај Боже, неко би могао да помисли као да нисам при себи.
Па да почнемо, владико, са Вашим текстом. Прво, ако смо ми некакви „њетовци“ тако неважни, зашто се онда, митрополите, нервирате? Зашто сте писали толико речи и реченица? Зар не би било боље за многе у Вашој епархији (нажалост, не и митрополији) да сте обновили још неку цркву или написали још једну песму? Јер, искрено, шта нам друго у животу данас треба више него Ваша песма? Сигурни смо да ће она помоћи сваком пребијеном студенту и сваком обесправљеном грађанину Србије, сваком гладном и пониженом Србину, јер шта боље од тога можемо добити за утеху?! Гладан и обесправљен човек једино што жели то је да слуша Вашу поезију! Владико, да ли је Вама добро?
Њетовањем делате и чините. Да, да, до сада сте зубима клали кога сте стигли. Сад сте читавим земаљским шаром кренули и Србе тражите да их њетујете, православне Србе, а не друге. Пред њима изигравате финоћу, да сте против насиља, осим према Србима. Дела вас издају јер су зла.
Прво пишете да „зубима кољемо кога стигнемо“, па се некако природно намеће питање опет и опет: „Владико, да ли је Вама добро?“ Да ли сте свесни шта пишете? Хајде да се надамо да Вам ипак само није добро, јер је напољу много вруће. Међутим, Ви настављате даље, па пишете да смо против свих православних Срба („њетујете православне Србе“). Да ли Ви заиста мислите тиме да је сваки критички став према власти у Србији исто што и напад на Србе? Ви сте изједначили све Србе са ауторитарном влашћу једног човека? Нико никада на сајту није напао „Србе“, тако нешто нећете наћи нигде. Заиста желимо да верујемо и да се надамо да ипак нисте толико лоше па да сте, не дај Боже, изједначили режим у Републици Србији са свим православним Србима?! Не верујемо да желите да нам кажете да је за Вас режим исто што и сви Срби?! Или можда мислите да је Црква исто што и режим, а режим је исто што и Срби?! Како је могуће да то један владика не може или не жели да разуме? Ваљда Вам је јасно да се ми томе исто чудимо као што се Ви чудите да неко не разуме вашу поезију – што је заиста равно чуду?!
Владико, говорите о смирењу, а позивате нас да читамо Вашу песму о смирењу како бисмо разумели Вашу генијалност, док истовремено бацате анатеме и претите нам, говорећи да њет-теологе „ни река Марица неће опрати“! Владико да ли је Вама добро?
Ваш нихилизам, ваше њетовање је слично Ничеовом надчовеку. Зато ви о смирењу и не читате, а без смирења нема спасења. Или сте се као следбеници западних учитеља Варалаама Калабријског, Доситеја и Васе Пелагића вратили, не смирењу и покајању, већ светлости људскога разума, светлости знања, светлости дарвинизма. А дарвинизам својим духовним чедима нацизмом и комунизмом – цео свет у црно зави, а вама и даље оста једина научна теорија.
Владико, какав чудан спој: Дарвин – нацизам – Њет теолози. Док народ хапсе, док омладину туку већ осам месеци, док владике не смеју да проговоре, Ви пишете о Дарвину и дарвинизму. Какве то везе има са било чиме? Плашимо се да Вама заиста није добро, али да овог пута није само до врућине – ако ме разумете.
Митрополите, народ вам је на улици, младост се буни док им полиција ломи руке и ноге, хапси их! Да ли сте то приметили неким случајем, можда макар у паузи писања још једне песме, коју опет вероватно нико неће разумети? Да ли сте о томе мислили док сте ломили хлеб за причешће? Да ли сте макар на тренутак помислили како боли кад вам неко ломи кости или сте замишљали тада да можда баш Ви некоме ломите тело и кости док оптужујете младе за мржњу и издају, као што то сада чините? Без одговорности, без речи. Владико да ли је Вама добро?
Драги владико, ми пишемо и аргументима доказујемо и критикујемо, молећи се Богу да макар мало промените мишљење и схватите да има и оних који друкчије мисле, а не смеју да кажу. Ви на све то одговарате причом о Дарвину и дарвинизму?
А ето, ми све да будемо фини – али да Вас питамо, владико, који аутомобил користите када толико не подносите светлост знања и дарвинизам?! Молимо се Богу да не возите немачки ауто (нпр. VW TUAREG), јер би то значило да користите дело потомака „дарвинизма“ и „светлости знања“. Уколико користите такав ауто, остаје питање:
„Како можете владико да седнете у мајмунски ауто и возите се њиме? Молимо Вас пред Господом владико, немојте се возити више у том грешном продукту „знања“ и „мајмунолога“. Молимо Вас и заклињемо митрополите да се користите православним превозом у будућности! Знате, имате људи који су конзистентни у својој вери и уверењу. Јевреји у Израелу никад неће купити немачки ауто, никад! Ако у Израелу видите немачки ауто, то само значи да га вози један не-јеврејин. Отуда, питање је доста једноставно – да ли Ви митрополите верујете у било шта или пролазите кроз овај свет опијени својом сопственом поезијом? Владико да ли је Вама добро?
Све што до сада ви Њетовци урадисте, све што сте против Господа, против Цркве, против Патријарха и јерархије рекли, ни река Марица вас опрати неће. Хоће покајнике ако покајању прибегну. Али како до сада то није био случај, шта да очекујемо? А сви добро знамо, бар интелектуално, да Господ покајнике прима.
Владико, говорите о смирењу, а бљујете ватру на све стране, претите? Или можда опет нисмо разумели Ваш генијални текст? Ево, објасните молим Вас јер не можемо да разумемо овако једноставне претње паклом и вечном казном. Ето, верујте нам, исповедамо сада и овде да смо сви ментално ограничени и нисмо на Вашем нивоу мисли и поезије, зато Вас пред Господом молимо да следеће текстове и песме пишете једноставније, да ми то можемо разумети. Иначе се нећемо разумети, јер нама је заиста тешко да пратимо Вашу „генијалност“ и Ваше „смирење“.
На крају, хајде да замислимо да се ипак сложимо са суштинском идејом Вашег текста. Шта би биле последице те забране да се критикују епископи, како Ви то предлажете. Односно, изгледа да по Вама свако ко се усуди да каже реч против епископа мора да буде уништен јер је издајник Христа, пошто је епископ икона Христова, наравно! Хвала Богу, захваљујући Вама и оваквом размишљању коначно бисмо могли да се ослободимо свих оних светитеља који само затрпавају наш црквени календар. И са друге стране, сигуран сам да ти исти светитељи не би разумели Вашу поезију и писање, што је разлог више да се ратосиљамо таквих личности.
Дакле, ако сте Ви заиста Црква са оваквим идејама, владико, данас не бисмо имали Светог Максима Исповедника да устане против епископа који греше! Али не можете ви грешити, срам било ко то и помисли, мора бити да је Максим погрешио – како и може бити друкчије. Наравно да епископ не може да погреши, а Максим то није био! Довољно је сетити се дивног патријарха Несторија, Јевсевија, Павла Самосатског, Македонија и колико других. Поред јереси, неки пак епископи су били директни производ воље државе и владе, па се данас њихових живота не желимо ни да сетимо. Или можда да се овде ипак подсетимо „дивног“ владике Инокентија (1840–1905) – дворског митрополита, који је изабран вољом двора и владе крајем 19. века, јер је обећао да ће бити лојалан држави и неће јој оспоравати утицај над Црквом. И заиста, како неко ко иоле познаје црквену историју може и сме да критикује епископе, срам га било!
Ви сте се Господо Њетовци, свесно или несвесно уподобили овима, фарисејима и књижевницима и питања постављате и полагање рачуна тражите Саборима, Синодима, Патријарсима и свима. Положите рачуне пред нама говорите. Господо Њетовци, вас Дух Свети не постави на те висине, Онај Који је Утешитељ и душа Цркве Христове. Дух Свети у Цркви раздаје дарове, апостолства, пастирског служења, богословља, мучеништва и исповедништва. Црква је она која поставља питања, тј. Господ, а не фарисеји и књижевници, па ни ви господо Њетовци.
Ви нас, владико, оптужујете језиком мржње, Ви сте одлучили да смо ми фарисеји? О нама и нашем животу ништа не знате? На наше аргументе немате одговор, осим да вређате и етикетирате? Зашто владико? Судите да би Вам се судило? Ми не желимо да се Вама суди, али Ви као да сами то тражите. Нека буде воља Божја.
Владика је 18 година у Хрватској, у Далмацији био и спаљена српска села, и српске цркве и манастире видео и обнављао и градио. Ми знамо да то вас не интересује. Ви сте против насиља према свима (речју, делом и мислима), осим према Србима, али и то вас препознатљивим чини. Владика је већ 8 година овде, у Зворничко-тузланској епархији и нема ниједног човека и верника који се није обрадовао његовом доласку овде, и његовим песмама и крсту који носи, али са Господом, силом Васкрсења.
„У Зворничко-тузланској епархији нема ниједног човека и верника који се није обрадовао његовом доласку овде“, пише владика! Баш сви? Зар није мало дрско уместо верника говорити шта они мисле о вама? Можда се и радују, али можда и не смеју да кажу другачије. А можда вас, владико, та потреба да будете вољени толико обузима да сте сами почели да пишете о себи у трећем лицу, као о неком херојском лику из ваших стихова. Зар не мислите да је то мало превише бахато и гордо? Митрополите, зашто се толико једите? Смирите се владико, молите се Богу.
На крају, можда ми и јесмо „Њет теолози“. Боље је рећи „њет“ на неправду, него „амин“ на прогон омладине, док полиција ломи руке, а Ви ћутите. Боље је бити Њет теолог, него Њет митрополит.
Да вас подсетимо још једном да је био један митрополит Инокентије, ништа није оставио иза себе, али је био митрополит. Можда Ви данас мислите да је епископство само по себи заштита од критике. Али, владико, није. Несрећни Инокентије је већ одавно заборављен, био је просечан човек, који иза себе није оставио никакво значајно дело, а ипак је био митрополит – макар на кратко.