Митриновић са члановима групе Нова Европа тридесетих година
Митриновић је живео у Блумзберију, близу Британског музеја. Био је то стамени Словен избријане главе, са црним обрвама налик на крила и опчињавајућим очима. Облачио се веома званично када је излазио – високи полуцилиндар (нешто између полуцилиндра и цилиндра какав је носио Винстон Черчил), фрак и штрафтасте панталоне. Личио је на Гурђијева и био је велики чаробњак и „мангуп-гуру“. Окружен оданим ученицима и женама које су га обожавале, живео је скоро тајно у једном sanctum santorum-у, тако да је сваком изгледало да му чини изузетну част ако га позове код себе. А тако је и било.
Волео сам га и плашио га се, јер су моји пријатељи будисти и теософи сматрали да се бави црном магијом. Неке од разговора с њим не могу да поновим јер сам му обећао да нећу да их спомињем. Једне ноћи говорио је о есеју из Предавања о древној философији Менлија Хола, а, том приликом, објаснио нам је међусобно допуњавање начела јединства и начела раздвајања у свемиру, користећи као слику овог последњег оштри облик лисичије њушке. Показао ми је како изразите разлике јасно испољавају јединство, као и да се ова два једно без другога не могу да замисле. То је она философија коју сам касније назвао „начело идења заједно“, а коју Јапанци називају ji-ji-mu-ge (ђи-ђи-му-ге) – што је међусовна зависност свих ствари и збивања. Стога је оштри облик њушке одређене лисице нужно подразумевао постојање галаксије М 81.
Алан Вотс
Извесно је да ме је атмосфера коју је око себе стварао Митриновић опчињавала – његов хумор, моћ његових очију и гласа, његове тајанствене ноћне навике, његов пророчански начин писања (под псеудонимом M. M. Cósmoi), и егзотични укус у питањима уметности и књижевности…
Историјска важност Митриновића везана је за то што је покушао да спасе Европу од нацизма и економског лудила. Уз помоћ С. Б. Пердома, уредника Евримена и ученика Мехер Бабе, Дејвида Дејвиса, речитог Велшанина, отменог пуковника Делахеја, Вотсона Томсона и Винифред Гордон Фрејзер, створио је – између 1933. и 1936. године – покрет „Нова Британија“, који је своје ставове износио у тако познатим часописима као што су New Britain и The Eleventh Hour, за које сам писао приказе књига. Можда грешим, али ми није познато да је овај покрет икада на прави начин документован, а свакако заслужује „да уђе у историју“.
Покрет „Нова Британија“ предлагао је четири основне промене у друштвеном устројству. Прва је била друштвено кредитирање, засновано на економској философији Мајора Дагласа, Езре Паунда и Фредерика Содија, који су дошли до закључка да је новац једна апстракција, пука мерна јединица правних вредности као што су земља, храна и одећа.
Другу су промену назвали еснафски социјализам, што би углавном значило да радници држе акције у корпорацијама у којима су запослени, тако да више не постоји било каква класа потрошних људи који су пуки „најамни радници.“
Трећа је промена била идеја троструке државе Рудолфа Штајнера, која подразумева политичко веће, које би се бирало по регијама, економско веће које би бирали еснафи или синдикати и културно веће које би бирали универзитети и научна удружења, а свима би руководио и доминирао сенат који би поставила ова вêћа.
Четрврта основна функција био је захтев за хитну федерацију свих земаља Европе – систем који сада, најзад, некако излази из повоја са Заједничким тржиштем и ублажавањем пасошке и царинске контроле на границама. Када смо последњи пут ишли колима у Швајцарску, полицајац је једноставно бацио поглед у кола и рекао нам да прођемо. Међутим, када је Хитлер 1934. године дошао на власт, Митриновић је рекао: „Зауставимо га одмах!“ Покрет Нова Британија позвао је младе Енглеске и Француске да употребе силу, уколико је то неопходно, да би се спречило да он поново утврди Рајнску област противно одредбама Версајског мира, и вероватно би то имало неког учинка. Као што је Лао Це говорио, проблеме треба отклањати у зачетку, када су још мали. Међутим, све је ово било узалуд и одлучио сам да се повучем из политике.
Извор: Alan Watts, In my own Way. Au autobiography 1915–1965, New York: Pantheon Books, 1972. Превод je преузет, уз одређене измене, из: Димитрије Митриновић, Сабрана дјела III. Поезија и антропофилософија, приредио Предраг Палавестра, Свјетлост, Сарајево, 1991, стр. 235-239. [Алан Вотс је један од покретача Њу ејџа. Он је једно време био ученик Димитрија Митриновића.]