Објављивање текста епископа Сергија под насловом „Гледајмо своја посла!“ на званичном сајту Српске Православне Цркве (СПЦ) неизбежно покреће озбиљна питања о уређивачкој политици и теолошкој одговорности оних који управљају овим гласилом. С правом се можемо запитати постоји ли уопште уредништво које пажљиво процењује овакве текстове пре него што их пусти у јавност, или бар неко ко је савладао предмет „Увод у богословље“? Ако је ово оно што уредници сматрају прихватљивим за објављивање, онда скандалозност текста представља тек врх леденог брега много дубљих проблема.
Епископ Сергије оплакује „ново време“ у коме, по његовом мишљењу, „дјеца уче родитеље, студенти професоре, ђакони епископе“, док се ауторитети „намјерно газе“. Смета му урушавање ауторитета, а ипак му никада није засметало гажење живих људи ових дана. Можда је управо зато, владико, неопходно срушити такве лажне ауторитете – попут вас и вама сличних! Зар Христос није рекао: „Који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга“ (Мт 20, 27)? Другим речима, истински ауторитет у хришћанству не произилази из положаја, већ из служења – начело које аутору очигледно остаје страно.
Сергије, случајни епископ, чезне за неком средњовековном црквом са Запада – искуством које, на срећу, Исток није упознао – црквом која „влада“ без икакве одговорности. Ово је далеко од Христових речи: „Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.“ (Мт 20, 28). Позива се на Господње речи: „Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега“ (Мт 18, 15), али их извлачи из контекста. Овај стих сведочи о братској љубави и исправљању у заједници, а не о забрани дијалога или критике. Верујем да несвестан шта говори, владика даље цитира: „И Сам Господ наш Исус Христос у Бесједи на Гори поручује лицемјерима овога свијета: „Извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога“ (Мт 7, 5)“. Свака употреба ове изреке да се њоме показује на „брвно у оку“ онога који се њоме критикује, извргава руглу онога који то ради, јер показује да се она управо на њега односи!
Владико, од када је критика постала нешто лоше? Од када критика искључује љубав? У свакодневном животу највише критикујемо оне које волимо – децу, пријатеље, породицу – управо зато што нам је стало до њих. Када нам престане да буде стало, тада критика утихне, а ми почнемо да „гледамо своја посла“. Владико, зар желите да престанемо да волимо и бринемо за Цркву?
Позив да „гледамо своја посла“ звучи као позив на одустајање од заједничке одговорности у Цркви. Сам наслов делује дубоко увредљиво за сваког православног верника и члана Цркве. Владико, како је могуће припадати Цркви – живом телу Христовом – и истовремено „гледати своја посла“? Зар Црква није заједница свих верних, где „ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови“ (1Кор 12, 26)? Ако је аутор замислио да су само епископи Црква, док је верни народ тек пасивни посматрач, то је још један доказ о сновима које он сања.
Владико, можда народ „под брдом“ види оно што они „на брду“ не могу или не желе да сагледају. Ваш текст, уместо да подстакне саборност и међусобно разумевање, дели Цркву на оне који „знају више“ и оне који морају да ћуте. Или још горе, на оне „испод“ и оне „изнад“: „себи свако даје за право да суди онима изнад себе“. Какве су ово поделе, владико, ако Бога знате?! То није православље – то је прелест самозваних ауторитета. Црква живи кроз све нас, а не само кроз оне који себе сматрају њеним јединим гласом.
Црквени врх би морао да се запита: ко надгледа шта се објављује на сајту СПЦ? Да ли је ово званични став Цркве или само одурни провинцијализам и незнање једног епископа? Ако је ово друго, зашто не постоји уреднички филтер који би препознао ове теолошке и логичке промашаје, чији је циљ да понизе и искључе верни народ из Цркве – осим, наравно, када тај народ даје новац? Владико, ако Црква постане само ствар епископа, где је место за народ Божији? У ствари, случајни епископ Сергије нам даје одговор: „Народе, дајте новац Цркви и гледајте своја посла, а нас пустите да са њим располажемо, па да вас са званичног сајта СПЦ још мало понижавамо.“ Шта је решење? Да верни дају још мало више новца?