Манастир Жича, фреска у калоти крстионице
Колико се само ништа променило није! Читамо и слушамо светописамске одељке о прошлим временима, а ти прастари записи, као да говоре о овим нашим данима. Збиља, ништа се променило није! Христос је дошао и због Његовог доласка, гле чуда, настао је раздор у народу (уп. Јн 7, 43). Неко би рекао, какав је то Бог који доноси раздор? Али, до раздора мора доћи (уп. Мт 10, 34 – 36), управо зато што има оних који са тим Богом не желе никакву заједницу. Људи помраченог ума и помраченог срца, који не желе да имају било шта са светлошћу, по логици ствари, одељују се од те Светлости, а та светлост је сâм Христос (уп. Јн 8, 12). До раздора је дошло, дакле, и до раздора мора доћи, да би се показало ко је ко и какав је ко.
А они, који су се определили за таму, настављају да труну у њој и да се из те таме ругају, изругујући име Божје. Ево, једни се диве, а други се ругају, као и данас (уп. Јн 7, 40 – 41). Једни, из свог доброг и просветљеног срца, кажу: Погледајте, ово је добро! Ово је истина и правда! Ово је љубав и мир! А други, из свог злог и поквареног срца, одговарају: Не, од њих не може бити никакво добро, они су зло!
И онда, као и данас, правда се прогони, истина гази, живот затвара и убија. Али, зар и Христос, Син Божји, није био у тамници затворен, а када је пуштен, онда је на крст прикован? Он, истина, правда и живот. Без кривице и суда. Зар се то и данас не догађа? Док батинаши, безаконици и разбојници, бивају пуштани на слободу, попут Вараве, праведници се изругују и распињу! На нама је да и данас препознамо ко је Христов, а ко Варавин. А то човек може препознати једино ако је човек, ако има Духа Божјега у себи да види где је истина и правда, а где је лаж и обмана. Јер и данас, као и онда, истина се изврће на све могуће начине. А онај који изврће истину јесте сâм ђаво (διάβολος), чије име у преводу значи управо то – изврнути и изопачити (διαβάλλω). И зато, они који изопачују истину, наопаки су и њему служе.
Гле, дошао је Син Божји, а они кажу: Не, ти си ђаво! (уп. 8, 48). Као и данас, кажете: Ово је добро, часно и честито!, а они кажу: Не, то је зло, а зло је добро! Оновремени духовни ауторитети и државне власти устале су против истине, упрегнувши сву своју машинерију, али истина је остала непобеђена, чак иако је била разапета на крсту! Баш са тог крста и тим крстом, она је победила сваку лаж!
„Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: Зашто га [Исуса] не доведосте?Слуге одговорише: Никада човек није тако говорио као овај човек. Тада им одговорише фарисеји: Зар сте се и ви преварили? Верова ли ко у њега од главара или од фарисеја? Него народ овај који не зна Закон, проклет је!“ (Јн 7, 45–49). Тако, заправо, говоре проклети благословенима. Немајући никакав аргумент, духовне вође оног времена позивају се на себе саме, као да хоће да кажу: Да тај Исус шта ваља, и да говори истину, па ми бисмо први поверовали у Њега! Да, они су били најпобожнији људи свог времена, али неспособни да приме пуноћу иситине, и зато ми сада знамо да су они лагали и да су лажи служили, одводећи себе и свој народ у пропаст. Да ли, онда, можемо и данас да препознамо ко међу нама гази њиховим крвавим стопама? Јер знамо да човек, ма који чин и достојанство имао, ма ко био, може бити заведен, и може лако постати слуга лажи. Али, опет, да ли можемо такве препознати и разобличити, јер је и Христос разобличавао оне који су седели на Мојсијевој столици (уп. Мт 23, 13 – 33), зар то није онда и наша дужност? Да ли можемо имати довољно смелости и одважности да покажемо прстом на лаж, коју они скривају иза својих чинова и звања?
„Рече им [првосвештеницима и фарисејима] Никодим, који му [Исусу] је долазио ноћу и беше један од њих: Еда ли Закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини? Одговорише му и рекоше: Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази“ (Јн 7, 50–52). Данас има много Никодима који позивају на закон, али безаконици за закон не знају, за њих је народ проклет и незнавен. Али, тај народ јасно осећа и зна да никада човек није тако говорио као овај човек (Јн 7, 46), и то осећање не може никаква лаж поразити! Осврнимо се око себе, ослушнимо, јер и данас има међу нама много оних који говоре као што никада нико говорио није! И тај њихов глас ослобађа и снажи, храбри и враћа наду, упркос оној безнадежној флоскули: Ћути, може бити горе! Чујемо ли глас оних који говоре: А шта ако може бити боље? И, хајде, нека буде боље! И да ми будемо још бољи, бирајући боље од нас и идући за најбољима, који иду за Христом!
Дух Свети је сишао на апостоле, и они, испуњени Духом Светим, говорили су на свим језицима о величанственим делима Божјим (Дап 2, 11). Нешто незамисливо! И народ, који је био ту окупљен, дивио се ономе што види и чује. Али не сви. Нашли су се, ипак, они који су их и исмевали, говорећи: Напили су се слатког вина (Дап 2, 13). Значи, неко може бити испуњен и надахнут Духом Светим, може заиста бити човек Божји, а да се опет нађу неки који ће рећи: Ђаво је у њему! Пијан је и булазни! Отворимо ли данас било које медије, чућемо исто. Чућемо како, готово сви, једногласно исмевају добро на најбруталнији могући начин, ругајући се Богу у човеку! И то су исти они ругачи, слуге зла, који су се ругали апостолима Христовим.
Али, Дух дише где хоће (Јн 3, 8). И зато Христос бира рибаре за своје ученике. Не бира најученије, најмудрије, најверније и најпобожније. Не бира ни најмоћније, најутицајније, најхрабрије и најоданије. Не. Зато што Дух дише где хоће. Зато што Христос иде ономе ко је чиста срца и чисте савести, не гледајући како изгледа и како је обучен или на каквом је положају у овоме свету. Дух дише где хоће, али, да ли то дисање Духа можемо и данас да препознамо? Да ли можемо, не да разумемо, него да осетимо било шта у свему овоме чему смо савременици и сведоци? Да ли можемо да осетимо било шта, буквално било шта? Да ли данас можемо да чујемо где и у коме Дух дише?
Било како било, истина ће победити, ма колика снага лажи била. Тако је било вековима, и тако ће остати кроз векове векова. Јер, Дух се не може уништити, зато што је то Дух Истине. Не може се поразити и нико му ништа не може, никаква лаж. Јер то је Дух Божји, Дух Свети. И то је оно што нас данас снажи! И то је оно због чега ми знамо да ће добро победити, али нашом борбом за то добро! И, ма колико то добро било у мањини, сила добра није у томе колико има оних који иду за тим добром. Већ је сила добра у њему самом, јер добро је сâм добри Бог наш! И зато ми верујемо у добро! И за тим добром ми идемо, јер знамо да добро побеђује, а ми хоћемо да побеђујемо, будући да верујемо у Онога чије је име победа.