У току физичке блокаде Православног богословског факултета Универзитета у Београду, на једној прорежимској телевизији, осуђивани криминалац који блиско сарађује са државним и црквеним врхом, догађаје на том факултету назвао је чистим сатанизмом. Пре њега, сатанизам је помињао и Светислав Божић, академик, који је својим наступом на ТВ Храм (а што је пренео и званични сајт СПЦ) уписао себе у књигу бешчашћа.
Пре тога, све је ионако већ прштало од увреда на рачун студената, па не смемо никада заборавити тај израз који никада ни један частан човек није смео употребити, а посебно не владика и посебно не митрополит – „српске усташе“. Нашем епископату јавна реч не значи много, очигледно, она се троши без одговорности. И не само то, него је изгледа неопходно стално дизати лествицу увреда према онима који су жртвовали све у својој борби за правду.
Гостовање академика Божића, поменуто је чак и на седници САНУ! Тако је академик Радомир Саичић критикујући колегу Божића рекао и следеће:
Пре пар месеци, у интервјуу на ТВ Храм, академик Светислав Божић их је назвао нерадницима, дивљацима, насилницима, припадницима Коминтерне који хуле на цркву, српске светиње и на Хиландар. Даље је наводио да су и студенти и професори недаровити нерадници незадовољни собом, да добијају задатке са стране (тј. од страних служби) и да нам такви – ни студенти ни професори – уопште не требају, да су они морална мрља на академској заједници. Даље тврди да студенти нису образовани, да немају образа и да су (и они и њихови професори) ођавољена категорија! Ово последње је посебно илустративно, јер у хришћанству – а академик Божић се формално декларише као хришћанин – ђаво представља крајње, екстремно зло, па горег од тога нема. Треба послушати тај интервју, јер је веома интересантно колико је осуда и клевета садржано у пет минута излагања посвећеног овој теми.
Свакако, ђаво је уведен у причу као најекстремнија слика зла. Видели смо да је генеза присутна од интервјуа академика Божића у фебруару, Давида и „српских усташа“, а крајем маја то је све поновио и осуђивани криминалац у улози прорежимског аналитичара.
Једино горе што би се могло десити, јесте да сада и неки митрополит искористи ове речи и тиме се наруга младим људима у Србији. И управо се то и десило, митрополит Фотије је искористио чаробни израз „сатанизам“ чиме је управо сатанизовао све који друкчије мисле. А митрополит Фотије није било ко – он је члан Светог Архијерејског Синода, те је стога разумљиво да сигурно није могао да одоли, а да се не наруга студентима и да их још мало вређа и понижава. У својој новој песми „Смирење“ он каже следеће:
У ово наше време Откровења,
млади се анархији
уместо смирењу уче,
бунт демонски прихватајући,
свој трон изнад тронова других
– изнад Божијег желе поставити,
јер они несмирењем
ум сатански задобише,
док се смирени вером
– Христу уподобише
и не траже ништа више,
јер они пронађоше бисер у пољу
– Христа Господа и Месију
Млади људи су, ако је веровати митрополиту Фотију, прихватили „бунт демонски“ и „ум сатански“ задобили! Човек мора да застане на тренутак, да узме мало ваздуха и поново прочита ове речи у неверици! Међутим, ништа не помаже да ублажи ове речи!
Да ли је могуће да један православни епископ на овакав начин третира младе људе који се боре за правду?! Откуда оволика мржња према младости у нашој Цркви?! Откуд оволики гнев према човеку, његовој слободи и достојанству?!
При томе, све је ово лажно и претворно. Лаж која јечи и звечи. Замислите само на тренутак да је митрополит Фотије ово исто саопштио православним верницима у Црној Гори док су у литијама, месецима указивали на своја погажена права, борећи се за достојанство правде! Зашто им преосвећени није саопштио да треба да се смире, да правду траже у институцијама државе Црне Горе, да буду послушни и покорни властима, да их прозове да ако тако не учине у „бунту демонском“ и „уму сатанском“ пребивају? Зашто их није позвао на смирење?!
Лицемерје митрополита Фотија, као члана Синода, нема граница, али представља и злу намеру, којом се младим људима цртају мете на челу, а њихово достојанство угрожава више него што је то власт до сада икада успела да учини. Изгледа да Фотије, иако из друге државе и друге канонске територије, помаже више властима у Србији, него епископи из Србије?! Да ли се овим мешањем у унутрашње ствари Архиепископије и митрополит Фотије меша у деловање и рад патријарха?!
Срамота и брука СПЦ се настављају и питање је да ли ико више може да заустави ово пропадање институције која је вековима штитила српски народ и помагала га против сваке неправде власти! Сада је митрополит Фотије перјаница и заштитник власти у Србији, иако живи у другој држави?! Одакле му право да вређа српску омладину?!
Млади људи у Србији су четврт века напајани на извору веронауке, па знају да су основне вредности у хришћанству правда и истина! Сада их неки митрополити уче да су највеће врлине смирење и покорност – а они који то не разумеју имају „ум сатански“ и „бунт демонски“. Не памтим да се нека група епископа више обрачунавала са својом младошћу на овако беспризоран начин и овако бескрупулозно, ослобођена сваког моралног интегритета.
Очекивао би човек да митрополит Фотије напише нешто о српском оружју у Украјини и томе како наше оружје убија Руске војнике и цивиле, о чему говоре сами Руси. Да нам каже нешто о „демонском бунту“ и „сатанском уму“ људи који то раде и чине нашој једноверној браћи! Можда неку песму да напишете о томе владико?! Пошто то није учинио, владика Фотије је показао једино смирење пред влашћу, оном влашћу којој он служи!
Уистину је небивало да један митрополит овако и на овакав начин брука Српску Цркву, сатанизује српску омладину и на најмрачнији могући начин изврће истине вере – заиста ретко да је тако нешто забележено.
Академик Божић се придружио онима који оно најбоље у овој земљи означавају као најгоре, вређајући и клевећући младост, знање и врлину. Ако су и студенти и професори (а уз њих и адвокати, судије, тужиоци, средњошколски професори…) необразовани, лењи, дивљаци и насилници – ко онда представља српску младост, интелигенцију и будућност? То су онда вероватно становници Ћациленда, те скаредне комбинације черги и клозета инсталираних испред Скупштине и Председништва, простора у коме су се могле видети различите сподобе са капуљачама, бејзбол-палицама и другим реквизитима културе и уметности? Вероватно су тамо подијум и публика за наредни концерт Академика Божића, то је публика која му је блиска и која ће га свакако поздравити овацијама. (Академик Радомир Саичић)
Мислим да се можемо, без имало цинизма, сагласити са овом поруком академика Саичића, те позвати све епископе који тако здушно сатанизују нашу омладину да оду у „ћациленд“ и да тамо проповедају причу о покорности, послушности и смирењу. Било би добро организовати и песничке вечери митрополита Фотија, сигуран сам да би становници тог шаторског простора били одушевљени његовим радовима!
Питања остају: Да ли ће митрополит одговарати некоме за овај говор мржње? Да ли ће сносити одговорност уколико неко сутра поломи главу неком студенту, јер жели да му сломи „ум сатански“ и „бунт демонски“?
Јован Дучић је говорио: „Постоје свештеници од којих ти омрзне вера, војсковође од којих ти омрзне војска, чиновници од којих ти омрзне држава и жене од којих ти омрзне љубав!“ Па да додамо, да нажалост, постоје и митрополити који се из све снаге труде да нам омрзну и веру и Цркву – али то им неће успети, јер Цркву ни врата пакла неће надвладати и она остаје – они, пак, морају да оду!