Преводи и преписи

Теорија еволуције и хришћанско учење

Митрополит Калистос (Вер)

Религија и наука оперишу на различитим нивоима, имају различите методе и користе различите врсте доказа. Дакако, оно што свака од њих говори релевантно је за ону другу, али не смијемо да мијешамо ова два нивоа говора. Научник свој рад темељи на свједочанству наших чула, док теолог и религијски мислилац користи податке из откривења – Светог Писма. Овдје имамо двије различите форме доказа, као и двије различите форме аргумената. Како ја то видим, сукоб између религије и науке није нужан, уколико обје ваљано разумијемо. То је стога што ове одговарају на различите врсте питања. 

Научник нам говори шта постоји у универзуму, као и, у мјери у којој је то могуће открити, како је универзум настао и попримио обличје какво данас има, и кроз које стадијуме се развијао. У религијској сфери, питамо се зашто је свијет створен и који је смисао нашег живота на земљи. По мом схватању, то нису, у строгом смислу, научна питања. Научник ни не претендује на њих да одговори. Премда, оно што нам он говори о томе какав је свијет и како је таквим постао, може бити од помоћи приликом пружања одговора на ова религијска питања. Неки научници би рекли да питања попут – Зашто постоји универзум? Откуда потиче? Шта је постојало прије Великог праска? – просто и нису питања која треба постављати. Међутим, то јесу питања која као људска бића желимо и имамо потребу да постављамо. Не мислим, с друге стране, да научници могу да дају одговор на ова питања базирајући се само на својој научној дисциплини. 

Шта је са теоријом еволуције? Многи православци одбацују ову теорију, док неки заступају форму интелигентног дизајна. Ја не марим много за теорију интелигентног дизајна, јер мислим да се њоме нивои религије и науке мијешају на начин који није од помоћи. Као православац, немам потешкоће у прихватању еволуционе слике универзума каквом је представља савремена наука. Мислим да не би требало да говоримо да је еволуција „само теорија” или „спекулација”. Докази за њу су веома снажни. Као православни хришћанин, ја не видим у њој проблем за моју вјеру. Богу је могуће да дјелује кроз еволуцију. Није морао да створи све оно што данас постоји на самом почетку. Могао је да дјелује кроз еволуционе процесе. 

Међутим, када о томе говоримо излазимо ван домена науке која се не бави изношењем оваквих мишљења. Поново, с религијске тачке гледиште, желимо да потврдимо да људска бића имају јединствен статус у универзуму, јер су створени по слици и прилици Божијој. Човјек није напросто супериорнија врста мајмуна. Међутим, и када користимо израз „слика и прилика Божија” говоримо о стварима које наука не може ни прихватити ни одбацити. Тиме излазимо ван оквира науке. Сматрам да ваљано разумијевање науке и начина на који она функционише може заиста помоћи задатку који као религијски мислиоци имамо. Неопходно је, ипак, да сачувамо одговарајуће разликовање. Уколико је ова разлика очувана, не мислим да треба на науку да гледамо као на пријетњу.

 

Извор: Део предавања на тему Спасење у Христу: православни приступ које је митрополит диоклијски Калистос Вер одржао 4. 3. 2008. године на Универзитету Сијетл Пацифик, Сијетл, САД.
Превод: А. Ј.